Panika

BizPortal/S. Stamenković | 10:23 | 27.07.22 Biz info

"Stara dama" deluje dezorijentisano.

Foto: Pixabay-Geralt

Izjave evropskih političara, povodom nove faze u okviru sage „nećemo ruski gas“, koju su, usput, sami izazvali, mogu da se podvedu pod jednu reč – panika. Da stvar bude gora, poruke obojene strahom stižu i od saveznika sa druge strane Atlantika, iz Sjedinjenih Američkih Država.

Da se nije desio ruski napad na Ukrajinu, malo ko bi, osim eksperata, mogao da proceni do koje mere praktično čitav svet zavisi od ruskog „plavog goriva“. A ovih dana, svi su angažovani na tome. Prema izvorima CNN-a, jedan američki visoki zvaničnik hitno je otputovao u Evropu, kako bi razgovarao o predstojećoj energetskoj katastrofi, koja bi trebalo da doživi svoj vrhunac kad dođe zima.

Zbunjena stara dama

Osim toga, prema navodima CNN-a, Sjedinjene države planiraju još i da svoje kolege iz Evrope počnu da ubeđuju da dodatno porade na većoj upotrebi nuklearne energije, što verovatno neće biti teško – nemački kancelar Olaf Šolc je to najavio još na samom početku ukrajinske krize.

Kad smo već kod Šolca, on je svakako jedan od najzaslužnijih što Evropa u ovom trenutku ostavlja utisak zbunjene stare dame, koja plašljivo gleda dugoročnu vremensku prognozu, svesna da će ostati bez omiljene tople bunde kad udari mraz. On je bio najglasniji zagovornik blokade ruskog gasa, i na samom startu diskutabilnog napada na Ukrajinu. Podsetimo, Šolc je odmah rekao da Severni tok 2, novi gasovod koji je trebalo da dostavlja ruski gas Evropi, neće dobiti sertifikat za rad. Međutim, taj gasovod je i pre rata u Ukrajini bio trn u oku Zapadu, zbog straha od ruskog uticaja. Iako je završen i spreman za upotrebu, mnogi su kočili njegovo otvaranje, još od septembra 2021. godine. Vremešni američki predsednik Džozef Bajden je u međuvremenu, u znak podrške, lupio šakom o sto i rekao da Severni tok 2 neće raditi, i gotovo.

A sada, u svetlu događaja oko Severnog toka 1, kroz koji protiče 40 odsto manje gasa i to samo zbog popravke turbina, verovatno je svima njima jasno ko će najviše biti na šteti. Ako im nije bilo jasno od samog početka, što nije isključeno.

To sigurno zna i Ursula Fon Der Lajen, predsednica Evropske komisije, koja je u blago pretećem tonu saopštila članicama EU da sve one moraju da počnu da štede gas. Svakako je mislila na Španiju i Portugaliju, koje su rekle da nemaju želju da se solidarišu sa Evropom po svaku cenu, jer ne žive od ruskog gasa. Podsećajući na taj način još jednom i Ursulu i ceo svet da se međunarodna politika bazira isključivo na koristi, a ne na ljubavi i solidarnosti. Pa to, majku mu, valjda i deca znaju…

Gde smo mi, gde je Zapad?

I ne treba Špancima i Portugalcima zameriti. Svakom svoja muka, svet je surovo mesto. Turska je već jasno i nedvosmisleno najavila da će produžiti ugovor za gas sa Rusijom, Azerbejdžanom i Iranom. Rusi aktivno rade na tome da svoj gas, koji je Evropa prezrela, preusmere državama koje nisu toliko gadljive.

Kad se sve sabere, deluje da je upravo Evropa ta koja će najviše stradati. Rat će proći, svet će ostati polarizovan, a „Stara dama“ promrzla, sa građanima koji će biti gnevni i spremni za obračun sa svojim vladama.

To je već manje-više poznato, ali jedan utisak je, da podvučemo crtu, posebno snažan u ovom haosu oko ruskih energenata. A to je očigledna nespremnost političara najmoćnijih zemalja da adekvatno odgovore na veoma izazovno vreme u kojem živimo. Mi Srbi imamo izreku „gde smo mi, a gde je Zapad“ i ona se često i s pravom koristila. Ovih dana baš i ne. Jer, zastrašujuće je to što upravo „vođe slobodnog sveta“, na koje volimo da se ugledamo, deluju zbunjeno i isprepadano, kao da baš i ne znaju da rade svoj posao. I zbog toga će najverovatnije biti kažnjeni u sopstvenim zemljama. Nije lako sastavljati kraj s krajem. Pitajte Srbe. Prosto je kao pasulj – kad je teško, dobar je i marsovski, a kamoli ruski gas.