Trampova trodnevna poseta Kini je prva zvanična poseta aktuelnog američkog predsednika Pekingu od njegove prethodne posete 2017. godine, tokom njegovog prvog mandata. Ali geopolitička situacija danas je mnogo nestabilnija nego što je bila tada.
Rat na Bliskom istoku, tenzije oko Irana i poremećaji na energetskim tržištima dodatno su zategli odnose između dve najveće svetske sile, koje se sve više takmiče za ekonomski, tehnološki i politički uticaj. Kina pokušava da se predstavi kao stub stabilnosti.
Dok SAD poslednjih godina jačaju svoj uticaj na zapadnoj hemisferi i pokušavaju da ograniče prodor Kine u Latinsku Ameriku, Peking se sve više pozicionira kao partner za stabilnost i dugoročne ekonomske odnose.
Poslednjih godina, Kina je značajno proširila trgovinske i infrastrukturne veze sa zemljama jugoistočne Azije, zemljama Persijskog zaliva i delovima Afrike i Latinske Amerike. Istovremeno, administracija Donalda Trampa je krenula u agresivniju konsolidaciju američkog uticaja u sopstvenom susedstvu.
Vašington je dodatno pritisnuo Venecuelu i Kubu sankcijama, a sa nekoliko latinoameričkih zemalja formirao je novu bezbednosnu inicijativu pod nazivom "Štit Amerike".
Jedna od novih tačaka sukoba između dve sile postala je kontrola nad lukama Panamskog kanala, što je poslednjih meseci bilo predmet intenzivnih političkih i ekonomskih borbi.
Amerika je bogatija, ali Kina raste mnogo brže
Prema poslednjim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, nominalni BDP Amerike trebalo bi da premaši 30 biliona dolara 2026. godine, dok će kineski iznositi oko 20 biliona dolara.
SAD tako ostaju najveća svetska ekonomija, ali Kina već godinama raste primetno brže. Od 2017. godine, kineska ekonomija je rasla u proseku 5,5 procenata godišnje, dok je rast SAD bio oko 2,5 procenata, piše tportal.
Drugim rečima, kineska ekonomija raste skoro dvostruko brže od američke. Kina je dodatno ojačala tokom pandemije kovida, jer je bila jedina velika svetska ekonomija koja je 2020. godinu završila sa ekonomskim rastom. Što se tiče kupovne moći, Kina je pretekla SAD 2016. godine i od tada povećava svoju prednost.
Ovaj pokazatelj bolje odražava stvarni obim proizvodnje i domaće potrošnje. Velike razlike u životnom standardu Uprkos impresivnom rastu, životni standard u Kini je i dalje znatno niži nego u SAD.
MMF procenjuje da će BDP SAD po glavi stanovnika biti veći od 94.000 dolara 2026. godine, dok će kineski biti oko 15.000 dolara. Istovremeno, kineska ekonomija se suočava sa nizom ozbiljnih problema - slabijom domaćom potrošnjom, krizom na tržištu nekretnina, visokom nezaposlenošću mladih i starenjem stanovništva.
Borba za tehnologiju i čipove
Trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga se poslednjih godina preselio u tehnologiju, veštačku inteligenciju i poluprovodnike. SAD optužuju Kinu da državnim subvencijama iskrivljuje tržišnu konkurenciju, dok kineske vlasti tvrde da su američke zabrane izvoza usmerene na usporavanje tehnološkog razvoja Kine.
Među poslovnim liderima koji su putovali sa Trampom u Kinu su Ilon Mask, izvršni direktor Nvidije Džensen Huang i odlazeći izvršni direktor Epla Tim Kuk. Vašington je poslednjih godina ograničio izvoz naprednih veštačkih čipova u Kinu zbog straha od njihove vojne upotrebe, dok američke tehnološke kompanije pokušavaju da ublaže ta ograničenja.
Kina dominira u baterijama i solarnoj energiji Iako SAD i dalje prednjače u razvoju naprednih čipova, softvera i vazduhoplovne industrije, Kina je izgradila dominantnu poziciju u proizvodnji baterija za električna vozila, solarnih panela i telekomunikacione opreme. Danas, kineske kompanije kontrolišu više od 90 procenata globalne proizvodnje solarnih panela i više od 70 procenata tržišta baterija za električne automobile.
Peking smatra ove sektore ključnim za budući globalni uticaj i energetsku tranziciju.
Trka u naoružanju i veštačka inteligencija
Ekonomsko rivalstvo se sve više pretvara u bezbednosno-tehnološko takmičenje. Prema podacima instituta SIPRI, SAD su i dalje verovatno najveći vojni potrošač na svetu.
Prošle godine, Vašington je izdvojio 954 milijarde dolara za odbranu, dok je vojni budžet Kine procenjen na 336 milijardi. Istovremeno, Amerika nastavlja da ulaže u nuklearne kapacitete, indo-pacifičku strategiju i vojne saveze sa Japanom, Južnom Korejom i Australijom.
Kina je poslednjih godina brzo modernizovala svoju mornaricu, raketne sisteme i sajber kapacitete. Jedno od najosetljivijih pitanja ostaje Tajvan, koji Peking smatra delom svoje teritorije, dok Vašington tvrdi da je stabilnost Tajvanskog moreuza ključna za globalnu bezbednost i snabdevanje poluprovodnicima.
Trampova poseta Pekingu se stoga ne vidi samo kao diplomatski događaj, već i kao pokušaj stabilizacije odnosa između dve sile čije rivalstvo danas oblikuje globalnu ekonomiju, trgovinu i bezbednost.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)