Velika sličnost između Barbike i Openhajmera – i zato im ne treba dati pare

Stanko Stamenković | 14:49 | 28.07.23 Biz info

Letnji hit je letnji hit, bez obzira na tematiku.

Foto: Youtube printscreen

Širom sveta, kao što verovatno mnogi znaju (teško ih je izbeći), po bioskopima haraju dva takozvana „blokbastera“, sasvim različitih vrsta – jedan je film „Barbi“, o najpoznatijoj lutki na svetu. A drugi je, znatno ozbiljniji, u pitanju je, naravno „Openhajmer“, film o čuvenom fizičaru i tvorcu atomske bombe.

Postoje dve sličnosti između ova dva filma, a poslednja je suštinska. Dakle, prvo, u pitanju su biografski filmovi. Jedan o lutki, izmišljenoj ličnosti, tako reći, mašini za pravljenje para. Samo u prošloj godini, barbika je matičnoj firmi donela prihod od 1,5 milijardi dolara. Ipak, to verovatno u njihovim očima nije dovoljno, jer godinu dana ranije, 2021. godine, zarada bila gotovo 1,7 milijardi. Dakle, pad nije veliki i šta treba uraditi? Pa, recimo, snimiti letnji hit sa prelepom Margo Robi u naslovnoj ulozi, kao i sa lepim Rajanom Goslingom da je prati kao Ken. I rezultat nije izostao – posle samo 5 dana prikazivanja u bioskopima, „Barbi“ je zaradila 470 miliona dolara ukupno, širom sveta.

Produžena reklama za mršavu lutku

Dakle, ova produžena reklama za lutku kojoj su, otkad je nastala, najviše zamerali površnost i nabijanje kompleksa niže vrednosti milionima devojčica širom sveta, od ovog leta, dobiće novi život i u realnom svetu. A to znači samo zaradu i zaradu.

No, da ostavimo sada Barbiku, i njene muke i probleme u ružičastom svetu, i posvetimo se svakako mnogo važnijem ovogodišnjem letnjem hitu, „Openhajmeru“, nesumnjivo talentovanog režisera Kristofera Nolana. Dakle, u pitanju je, takođe, biografski film, ali u slučaju Nolanovog dela, ulog je, naravno, mnogo veći.

To je, jasno, biografija „oca atomske bombe“, teorijskog fizičara Džulijusa Roberta Openhajmera, direktora zloglasnog projekta Menhetn, koji je rezultirao bacanjem dve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Razaranje koje su izazvale nezapamćeno je u istoriji ljudskog roda.

Da li je moralo tako? Što se tiče autora ovih redova, ne. Hirošima i Nagasaki se nisu smeli dogoditi.

Čak i da su „mališa“ i „debeljko“, kako su Amerikanci duhovito nazvali svoja dva atomska čeda, zaista bili presudni za završetak rata, ona su samo stvorile novi. Hladni rat, koji se decenijama vodio između Rusije i SAD-a je direktna posledica delanja Roberta Openhajmera. Usput, otac atomske bombe upokojio se u 62. godine, 1967. godine, od posledica raka grla.

Njegovo (ne)delo, dakle, nije poslužilo svrsi, da žrtvuje milione ljudi, kako bi ratovi prestali, jednom zauvek. I za to nije potrebna genijalnost, samo malo zdravog razuma.

Da li Barbika i Openhajmer mogu ruku pod ruku?

I sada stižemo do druge sličnosti između Barbike i Openhajmera, o to je ključna reč sa početka teksta – „blokbasteri“. Oba filma su, pre svega i iznad svega, stvorena da naprave novac.

Ni više, ni manje od toga. Nije režiser Nolan slučajno izabrao najbolje, ali i najskuplje glumce. I nikako nije slučajno što se u takve filmove ulaže bar 100 miliona dolara samo na reklamu.

Hajde da je bar prvi. Ipak, daleko od toga da je Nolan jedini koji se pozabavio Openhajmerovim životom i (ne)delom. Čak smo i mi, Jugosloveni, mnogo pre njega, imali film, pod nazivom „Slučaj Openhajmer“. Snimljen je za televiziju 1970. godine, u režiji Arsenija Jovanovića, a naslovnu ulogu igrao je Branko Pleša.

Zaključak? Ako se nekako može, treba izbeći davanje para Barbiki i Openhajmeru. Motiv je isti, a iz bioskopa niko neće izaći pametniji, i tu je Barbika mnogo poštenija. Zaradiće oni milijarde, bez brige, a veliko je pitanje da li su zaslužili. Što se gorepotpisanog tiče, nisu.

Jedostavno rečeno – zašto dati teško zarađene srpske pare, pa neka je i 500 dinara, američkom filmu, posvećenom Amerikancu koji je na duši nosio zločin bez presedana.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.