Miki, što si tako zao?

Stanko Stamenković | 15:38 | 01.03.24 Biz info

Odraslo se, nema više bajki.

Foto: George Sheldon / Shutterstock.com

Imala li deteta na svetu koje, otprilike 100 godina unazad, nije zaraženo virusom Diznija? Protiv te boljke nema vakcine, bar još nije izmišljena. Ta kompanija, osnovana 16. oktobra 1923, podarila nam je neke od najlepših crtanih filmova i likova, koji su utkani u kolektivnu svest milijardi dece. Ipak, deco draga, daleko smo mi od bajke, da, Deda Mraz ne postoji. Kad odrasteš, umesto bajke, zvekne te brutalna stvarnost. Da je crtani film u pitanju, kompanija Dizni bi simbolično bila predstavljena kao aždaja sa crvenim očima, što guta sve pred sobom.

Preterujemo? Ne, ublažavamo. Ovih dana je osvanula i nova vest da Dizni pripaja sebi indijsku kompaniju „Viakom18“, vrednu 8,5 milijardi dolara.

Ne treba se brinuti kako će moćni Dizni podneti taj trošak. Konglomerat već ima svoju filijalu u Indiji, pod nazivom „Dizni star“, i tamo već poseduje 70 televizijskih kanala na osam različitih jezika, i najveća je televizijska mreža u Indiji. Dizni će, dakle, samo usisati u sebe još jednu „zlatnu koku“.

Rađa se nova imperija (mada već postoji)

– To partnerstvo (Diznija i Viakoma18) bi moglo da izraste u jednu od najvećih medijskih imperija u Indiji – preneo je Bi-bi-si. Inače,“Viakom18″ vodi Mukeš Ambani, najbogatiji čovek u Indiji, pa i celoj Aziji. Bogatstvo je stekao u hemijskoj i naftnoj industriji, ali je vremenom uvideo da je industrija zabave isto tako isplativa, ako ne i više.

No, o Ambaniju nekom drugom prilikom. Da se vratimo Dizniju i tezi da je njihovo zaštitno lice, Miki Maus, osim što je iritantan (lice, piskav glas) u stvari, zao lik (mislimo na firmu koja ga je stvorila, Miki je samo nesnosan). Pobrojati sve firme koje rade pod kompanijom Dizni bi bio mučan posao, pa ćemo navesti samo neke – Marvel (superheroji, kapetan Amerika, Ajron Men, Spajdermen…), Lukas film (Zvezdani ratovi), Piksar (megapopularni dugometražni crtaći), striming platforme „Dizni plus“, „Hulu“, televizijska kompanija ABC netvork (ABC network)…

Dizni je naravno, bio moćna kompanija i do 2005. godine, ali firme koje su se utopile u nju dogodile su baš te godine, kada je na čelo Diznija stigao aktuelni izvršni direktor Bob Ajger. Sve pomenute kompanije se kupljene za vreme njegovog rada, a vrednost firme (tržišnu kapitalizaciju), podigao je sa dotadašnjih 48, na fantastičnih 257 milijardi dolara. Dakle, vrlo jednostavno – sve što je već donosilo profit, Ajger je kupio. Njegovo lično bogatstvo je procenjeno na oko 700 miliona dolara.

Dobro, reći će neko, to je definicija biznisa, gde je tu problem? Pa, ono što bi Diznija moglo podvesti pod definiciju „zle kompanije“, jeste korišćenje tuđeg nasleđa i kulturnog dobra zbog suve i enormne zarade.

Dizni je davno primetio da su bajke sjajna roba, jer, ko ne voli prinčeve, princeze, sirene zle maćehe i slično? A deca su najbolji kupci. Tako je Dizni, davnih dana, namirisao lovu u genijalnim (mada često uvrnutim), bajkama izvesnog tipa pod imenom Hans Kristijan Andersen. Da, Andersen je zaista bio blistavog i blago poremećenog uma. U koju god njegovu bajku ubodeš prstom, cure dolari. Dizni magija!

A pošto su te bajke odavno u domenu javnog dobra, to jest, može da ih koristi ko i kako želi, bez straha od tužbe, Dizni je krenuo da otima. Tako Mala Sirena, Arijel, u Diznijevom filmu nastavlja da živi sa princom Erikom „srećno i berićetno“. A kod Andersena, ona se žrtvuje zbog svoje ljubavi (zla veštica joj je tražila da ubije princa da bi preživela), baca se u more i pretvara u morsku penu.

Andersene, ruke ti se pozlatile!

Da. suviše depresivan kraj i nije za decu, ali tu je Dizni da to ispravi. Na njihovu radost, bajka se pretvorila u keš, a „Mala sirena“ je te 1989. godine, kada se pojavila u bioskopima, zaradila 300 miliona dolara, što bi u današnje vreme bilo preko milijardu dolara. Dakle, Andersene, ruke ti se pozlatile.

A gde je Andersen, tu su i braća Grim, pa zašto ne bi uzeli i „Snežanu i sedam patuljaka“? Zatim, legenda kaže i to da je crtač Norman Ferguson doneo prevedenu knjigu pod nazivom „Pinokio“ Voltu Dizniju, pisca Karla Kolodija. I Voltu je, kad ju je pročitao. krenula voda na usta. Preradio je knjigu, koja je vrlo mračna u originalu, i ušarenio ju je, kako samo Dizni to ume. Rezultat? Pinokio je 1940. godine, kada se pojavio u bioskopima, zaradio 164 miliona dolara.

Ako uračunamo inflaciju, ove godine to bi bilo 3,6 milijardi dolara.

Mogli bismo ovako do sutra, Dizni sve to radi i dan-danas, ali da ne ugnjavimo previše, kao što se često dešava sa njihovim crtanim i igranim filmovima u poslednje vreme (svi su manje-više isti, samo se menja lokacija).

Dakle, draga deco, Dizni vam debelo naplaćuje radost i sećanja. Nego, jeste li gledali „Kralja lavova“? Podseća li vas na nešto? Recimo, na manje poznatu dramu „Hamlet“ Vilijema Šekspira? Da, to je to.

U redu, nisam znao ni ja, otkrio sam tek kasnije. I plakao sam kad sam gledao „Bambija“, evo, priznajem.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.