Nakon Trampovih pretnji Grenlandu, sankcija međunarodnim zvaničnicima i njegove spremnosti da iskoristi zavisnost Evrope od američkih tehnoloških kompanija kao političko oružje, u Evropskoj uniji raste podrška ideji tehnološke nezavisnosti Evrope.
Stoga se očekuje da će Evropska komisija u sredu predstaviti novi paket mera za takozvani tehnološki suverenitet, usmeren na smanjenje zavisnosti Evrope od stranih tehnoloških kompanija.
Prema nacrtima dokumenata koje je video Politiko, Brisel još uvek ne planira radikalan raskid sa američkim tehnološkim gigantima, ali raste pritisak da se ojača evropska digitalna nezavisnost.
"Ljudi su konačno shvatili da ništa ne donosi toliko moći kao tehnologija", rekao je Sebastijano Tofaleti, generalni sekretar Evropskog saveza digitalnih malih i srednjih preduzeća, organizacije koja se zalaže za razvoj evropskih alternativa američkim tehnološkim kompanijama.
Prema njegovim rečima, tehnologija nije samo roba.
"To je sredstvo moći i uticaja, a Evropa mora imati svoja rešenja"!, dodao je on.
Zabrinutost zbog zavisnosti od SAD raste
Novi paket mera je rezultat rastuće zabrinutosti među evropskim institucijama zbog činjenice da ključni delovi evropske digitalne infrastrukture oslanjaju se na američke kompanije - od komunikacije putem e-pošte i skladištenja podataka do usluga u oblaku i alata koje koriste vladine agencije.
Pre samo nekoliko godina, zemlje poput Holandije i Danske suprotstavile su se francuskim predlozima da se najosetljiviji evropski podaci drže podalje od američkih servera.
Kritičari su tada tvrdili da je to prikriveni protekcionizam koji bi mogao da našteti evropskoj ekonomiji. Prva ozbiljna uzbuna, prema rečima holandskog poslanika u Evropskom parlamentu Barta Grutuisa, došla je tokom administracije Džoa Bajdena.
Nekoliko dana pre nego što je napustila Belu kuću, Bajdenova administracija je ograničila izvoz čipova za veštačku inteligenciju u određene evropske zemlje. Grutuis priznaje da je potpuno promenio svoj stav prema tehnološkoj zavisnosti od SAD.
"To je bio jasan signal da naš veliki saveznik želi da nas učini potpuno zavisnim od američke veštačke inteligencije" rekao je on.
Tramp ubrzao preokret
Ali, pravi preokret došao je sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i njegovim potezima ka Evropi. Tu su i američke sankcije protiv zvaničnika Međunarodnog krivičnog suda nakon što je izdata poternica za izraelskim premijerom zbog navodnih ratnih zločina u Gazi.
Sankcionisani zvaničnici ostali su bez pristupa američkim platnim sistemima kao što su Viza i Masterkard, ali i uslugama kao što su Amazon, Airbnb i Booking.com.
"Živim nekoliko kilometara od Međunarodnog krivičnog suda. Bio je to ogroman šok", rekao je Grutuis.
Strah među evropskim saveznicima izazvale su i Trampove pretnje da će preuzeti Grenland, autonomnu teritoriju u Kraljevini Danskoj.
"Bili smo među zemljama koje su se najviše zalagale za otvoreno tržište za usluge u oblaku. Još uvek verujemo u otvoreno tržište, ali svet se promenio i morali smo da prilagodimo svoj stav. Situacija sa Grenlandom je definitivno ubrzala taj proces", istakao je danski zvaničnik za Politiko.
Od ekonomije do bezbednosnih pitanja
Promena stava u Kopenhagenu odražava širi evropski trend. Ono što se nekada smatralo francuskim pokušajem zaštite domaćih kompanija sada se sve više posmatra kroz prizmu bezbednosti, geopolitičkog pritiska i strateške autonomije.
"Ne postoji drugi pravi izvor ovog problema osim Trampa; njegova nepredvidivost, njegove pretnje i njegova spremnost da zavisnost Evrope od američkih kompanija pretvori u političko oružje", rekao je Zak Majers iz tink-tenka CERRE, dodajući da SAD sada gledaju na Evropu kao na manje pouzdanog partnera nego ranije.
Uprkos novom konsenzusu o potrebi smanjenja zavisnosti, i dalje postoje podele među članicama EU oko toga kako to postići.
Prema nacrtu Komisije, Brisel za sada neće forsirati raskid sa američkim tehnološkim kompanijama, već će pokušati da ojača evropske alternative ulaganjem u privatni sektor, razvojem rešenja otvorenog koda i podsticanjem domaće proizvodnje čipova.
Komisija će zatražiti od zemalja članica da procene potencijalne tehnološke ranjivosti i imaće moć da odluči da li se pojedinačnim zemljama, uključujući SAD, može poveriti tehnologija za najosetljivije sektore evropske ekonomije.
Ali konačne odluke o tome kako da se zaštite od stranih tehnoloških rizika u velikoj meri će biti na nacionalnim vladama, koje moraju biti oprezne da ne pogoršaju odnose sa Vašingtonom.
Oprezan pristup Brisela
Evropska komisija pokušava da izbegne otvoreni sukob sa SAD, posebno nakon nedavnog trgovinskog sporazuma koji je ublažio pretnju novih američkih tarifa. Zato Brisel pažljivo bira svoju retoriku.
"Tehnološki suverenitet se zasniva na otvorenosti, partnerstvu i fer konkurenciji i ne znači izolaciju, protekcionizam ili tehnološko odvajanje", kaže se u nacrtu dokumenta Komisije, piše tportal.
Oprezan pristup Brisela celom pitanju pokazuje i činjenica da EU istovremeno razmatra pridruživanje inicijativi Pax Silica, novom američkom savezu čiji je cilj obezbeđivanje lanaca snabdevanja za veštačku inteligenciju.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)