Želite da ulažete u zlato? Mudro, ali ne uvek – postoji i garantovan način da izgubite sav novac
Foto: Shutterstock
Cena zlata nastavila je da raste, dostignut je najviši istorijski nivo, pa se nekolicina ljudi zapitala da li i kako mogu da ulažu u ovaj plemeniti metal. Postoji nekoliko načina, ali savet pre svakog ulaganja jeste da se uvek izabere onaj pravi i regulisani način koji ne nosi rizik od gubitka uloženog novca, posebno na berzi.
Kako, ali i koji je ispravan način za trgovanjem zlatom, za Bizportal objašnjava Miroslav Radaković, partner u firmi „TradeWin24“, koja godinama trguje na Beogradskoj berzi.
– Zlatom, kao i svim berzanskim robama, trguje se preko fjučersa na regulisanim berzama. U pozadini fjučersa je zlato, koje je regulisan instrument, a berza garantuje da će obe strane ispuniti svoje ugovorne obaveze – kaže Radaković.
Radaković objašnjava i da postoji velika razlika između ulaganja u zlato na berzi i trgovine cenom zlata, da jedan nije siguran način, i da nosi gotovo siguran dobitak.
– Kada se trguje cenom zlata, onda se trguje takozvanih CFD instrumentom, koji su vrlo špekulativni i ne stoji ništa iza njih. To je neregulisani finansijski instrument, kojim se ne trguje ni na jednoj svetskoj berzi. Dok, kada se trguje zlatom na regulisanim berzama, trguje se preko fjučersa, u čijoj osnovi imate pravo zlato. Kada istekne jedan fjučers ugovor, onaj ko je uložio pare može da ode na regulisanu berzu i tamo preuzme određenu količinu zlata u fizičkom obliku.
Naš sagovornik dodaje da tu nema laži i prevare kao što ima prilikom trgovine cenom zlata, i naglašava da su berze regulisano i bezbedno tržište.
– Ovde u pozadini ugovora stoji pravo zlato, dok kod CFD instrumenta, odnosno kod trgovine cenom zlata, ne stoji ništa u pozadini. To je fiktivni ugovor sa kojim trguju manipulanti, nikako brokeri. Oni svoje klijente nagovaraju da kupuju mnogo više gotovine od onoga što je čovek planirao i što realno može. To je kompletno neregulisana industrija, i ljudi u 90 odsto slučajeva gube sav svoj novac – upozorava Radaković.
Takođe, objašnjava i da profesionalni investitori obično biraju između dva načina ulaganja u zlato.
– Investitori kada investiraju u zlato imaju dve opcije, prva je da kupe zlato putem fjučersa na regulisanim berzama,baš kao i bilo koju robu poput nafte, pšenice ili bakra. A druga je varijanta da kupe indirektno akcije najvećih kompanija koje proizvode zlato i čije akcije obično vrlo tesno koreliraju za kretanjem cene zlata – kaže on.
Jedno od varijanti ulaganja je i ulaganje u rudarske kompanije. Da li u nekom daljem periodu možemo da očekujemo da bi Zi Đin, kineska kompanija koja rudari zlato u Srbiji, ili bilo koja druga firma koja se bavi iskopavanjem zlata u Srbiji mogla da se pojavi na Beogradskoj berzi?
– Kada bi se Beogradska berza razigrala, kompanija Ziđin, ili bilo koja druga kompanija koja se bavi rudarenjem zlata u Srbiji, mogle bi da se listiraju na BG berzi kao proizvođači zlata. To bi onda indirektno omogućilo investitorima da investiraju zlato u buduće akcije Ziđina ili drugih „rudara“, odnosno proizvođača zlata u Srbiji. Takođe, građani bi tako dobili opciju da investiraju u proizvođače zlata, odnosno indirektno u cenu zlata – objašnjava stručnjak.
Kada već govorimo o investiciji u zlato, zanimljivo je da veliki ulagači, poput Vorena Bafeta, kao ujedno i najpoznatijeg mešetara na svetskim berzama, ne ulažu u zlato i dijamante, već da se svoj novac ulažu u nešto drugo.
Zašto je to tako?
– Cena dijamanata poslednjih dvadesetak godina stagnira, ne pravi nikakav rast i to je jedna od najlošijih investicija koja se može zamisliti u ovom trenutku, ako govorimo o robi i plemenitim materijalima. Dijamanti jesu večni, ali ne donose nikakvu vrednost investitorim, a što se tiče zlata – on donosi nekakav prinos, ali je minimalan i zanemarljiv u odnosu na akcije. Akcije kompanija u proseku donose do 10,5 odsto profita na godišnjem nivou, a zlato oko 2,3 odsto godišnje – govori Radaković.
U poslednjih sto godina cena zlata je skočila 11.493 odsto, dok su akcije u istom periodu napravile prinos od 70.306 odsto.
Dodaje, ipak da svaki veliki fond, svi bogatiji ljudi koji se bave berzom, pa i Voren Bafet, imaju malu količinu zlata, svega jedan do tri odsto, zarad diverzifikacije (ulaganje u više različitih vrsta investicija radi umanjenja rizika). Kao i da investitori koriste zlato kao zaštitu od rizika svojih investicionih portfolija.
Cena zlata probila je istorijski rekord, ali zašto je to tako?
Sagovornik napominje da se poslednjih desetak godina, posebno poslednji par dešava najveće „gomilanje“, odnosno akumulacija zlata od strane centralnih banaka u modernoj istoriji, kao i da centralne banke masovno i najbrže u istoriji do sad kupuju zlatne poluge.
Takođe i objašnjava zašto je to tako, i šta je ono što centralne banke znaju, što „običan svet“ ne zna.
– Razlog je enormni porast globalnog duga (82 triliona dolara je državni globalni dug), koji predstavlja bezvredno naštampan novac. Centralne banke se plaše da stanovništo ne izgubi poverenje u valutu dolara, jer bi se na taj način kompletno urušio sitem. Zato centralne banke gomilaju zlato ne bi li povratile veru u valute i na taj način pokušale da usidre štampanje bezvrednog novca koje je otišlo predaleko – zaključuje Radaković za Bizportal i naglašava da je upravo to ono što predstavlja glavni pokretač rasta cene zlata.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
