Rat na Bliskom istoku počeo je da stvara posledice daleko izvan energetskog i geopolitičkog sektora.
Rastuća neizvesnost na finansijskim tržištima sada se preliva i na tržište nekretnina, gde građani Evrope i Severne Amerike osećaju snažan porast troškova stambenih kredita.
Kupovina novog doma ili refinansiranje postojećeg kredita postaje sve skuplje, dok banke i investitori očekuju dodatni pritisak na kamatne stope zbog inflacije i rasta cena energije, prenosi Večernji list. Iako centralne banke još nisu podigle referentne kamatne stope, tržišta su reagovala različito.
Hipotekarne institucije podižu cene kredita zbog rastućih troškova zaduživanja države i straha da će monetarne vlasti ipak morati da reaguju kako bi zaustavile novi talas inflacije.
U Sjedinjenim Državama, kamatna stopa na hipoteku na 30 godina porasla je na 6,36 odsto, što je više nego u septembru 2025. godine, pre nego što je američki Fed započeo svoj ciklus smanjenja kamatnih stopa. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, sličan trend je prisutan i u evrozoni.
U Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, kamatne stope na hipoteke su porasle za oko 0,3 procentna poena.
Popularni desetogodišnji krediti sada nose kamatnu stopu od oko 3,6 odsto. To znači da bi godišnji trošak kamate za novi kredit od 350.000 evra mogao da poraste za oko 1.000 evra, odnosno oko 13.000 evra godišnje.
Florijan Fafinger iz nemačkog hipotekarnog brokera dr Klajna rekao je da su kamatne stope "naglo porasle za samo nekoliko nedelja", što je dodatno uznemirilo tržište.
Dodao je da neki kupci sada žure da zaključe ugovore o kreditu pre nego što su moguća dalja povećanja kamatnih stopa. Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno beleži najveći porast.
Prosečna kamatna stopa na dvogodišnje hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom porasla je sa 3,97 odsto krajem februara na 5,1 odsto u aprilu, piše Poslovni dnevnik.
Hina Bhudija iz Najt Frank Fajnensa upozorila je da je ovo "naglo ubrzanje" kamatnih stopa ozbiljno smanjilo kupovnu moć ljudi.
Američko tržište nekretnina bilo je pod pritiskom čak i pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Zemlja se godinama suočava sa nestašicom stanova, dok je blokada Ormuskog moreuza dodatno podigla cene nafte i podstakla strah od inflacije.
Ekonomista Met Aks iz Evercore ISI rekao je da su SAD imale bum na tržištu nekretnina pre finansijske krize, nakon čega je usledila decenija nestašice.
Prema njegovim rečima, tržište sada pati od nedostatka ponude i perioda visokih kamatnih stopa. Administracija predsednika Donalda Trampa pokušala je da ublaži rastuće kamatne stope koristeći vladine institucije Fannie Mae i Freddie Mac za kupovinu hartija od vrednosti obezbeđenih hipotekom.
Ali analitičari kažu da je uticaj ovih mera praktično poništen ratom i neizvesnošću na tržištima. Bredli Sonders iz Capital Economics-a smatra da će američko tržište nekretnina teško povratiti zamah sve dok kamatne stope ostanu iznad šest odsto.
Agent za nekretnine Brajan Luis iz brokerske kuće Compass dodao je da se mnogi potencijalni kupci polako mire sa činjenicom da je malo verovatno da će kamatne stope od dva odsto, koje su postojale tokom koronavirusa ponovo videti u njihovom životu.
Investitori i ekonomisti upozoravaju da bi dalja ograničenja saobraćaja kroz Ormuski moreuz, kojim je ranije transportovano oko 20 odsto svetske nafte, mogla dodatno pogoršati situaciju.
U ovom slučaju, centralne banke bi bile prinuđene da ponovo povećaju kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju, što bi dodatno otežalo kupovinu nekretnina.
Ekonomista Džon Milbauer sa Univerziteta u Oksfordu upozorio je da postoji sve veći rizik od pogrešne procene između američke administracije i iranskog rukovodstva.
Prema njegovim rečima, moguća eskalacija sukoba mogla bi gurnuti globalnu ekonomiju u ozbiljnu stagflaciju, kombinaciju sporog ekonomskog rasta i visoke inflacije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)