NEKA BAŠTA OŽIVI Još nije kasno za sadnju – četiri biljke koje se mogu saditi na jesen, a ukusne su i kad se posluže na trpezi

BizPortal/D. Stefanović | 13:40 | 11.10.22 Biz info

Postoje biljke koje jako dobro trpe mrazeve i niske temperature.

Shutterstock/VH-studio

Svako ko je pomislio da je vreme za sadnju odavno prošlo, prevario se. Postoje mnoge biljne kulture koje su otporne na zimu, vlagu i mraz. Tako je oktobar, ali i novembar, u zavisnosti od vremenskih prilika, idealno vreme da se poseje nešto povrća u bašti iza kuće, i ne, ne mora sve da bude pod plastenicima, može i na otvorenom.

Pored toga što postoji mogućnost da se već tokom zime ili na rano proleće mnogi mogu pohvaliti plodovima svoje jesenje setve i praviti razne đakonije od svežeg povrća, oni koji su bili vredni tokom jeseni i sadili u svojoj bašti, proći će mnogo jeftinije, jer tada se ti isti proizvodi na pijaci pojavljuju sa dosta visokim cenama.

A pre same sadnje, postoji nekoliko koraka koje moramo ispratiti kako bi povrće rodilo kako treba. Pa tako prvi u nizu je priprema zemljišta koja se sastoji od prekopavanja, a neophodni dodatak svemu jesu organska kao i mineralna đubriva. Povrće koje uspešno može da pregura zimu, po potrebi se pokriva agrotekstilom, to jest agril folijom za zaštitu biljaka, a u narodu poznatijom kao „paučina“, koja služi kako bi zaštitila useve od mraza.

Šta sve može da se seje na jesen?

Grašak

Kako kaže naša sagovornica Stojanka Martić, u njenoj bašti se na jesen sadi grašak, čiji prinos tada bude mnogo kvalitetniji i veći.

– Neophodno je odabrati samo odgovarajuće sorte za jesenju setvu. Generalno je jako otporan na niske temperature. Grašak sejem sa već pripremljenom zemljom u drugoj polovini oktobra – kaže Stojanka, i napominje da je grašak malo zahtevan kada je reč o vodi, to jest da nekada mora da se doliva ako nema dovoljno vlage.

Peršun

Oktobar i novembar su idealno vreme za sadnju peršuna, prema Stojankinim rečima najbolje uspeva kao rasad. Malo ko zna da peršun može da istrpi i vrtoglavih minus 20 stepeni.

– Odlično preživljava niske temperature i može da podnese jake mrazeve. Ono što svi koristimo od biljke peršun, jeste list i koren, tako u skladu sa sa tim i biramo sortu – korenaše ili liščare – objašnjava Stojanka.

Beli i crni luk

Najbitniji je izabrati dobar semenski materijal, a sadnja belog luka bi trebala da se obavlja na prostoru gde se prethodno sejala šargarepa, krompir, krastavac ili tikvice. Sadi se na dubini od četiri centimetra, a razmak koji bi trebao da bude između biljaka je od pet do deset centimetara.

– Beli luk nema potrebe da pokrivate sa „paučinom“, on može da bude na spoljnoj temperaturi bez problema i sjano trpi mrazeve – rekla je Stojanka i dodala da glavice belog luka mogu biti izvađene već u maju.

Kada govorimo o crnom luku, Stojanka za jesenju sadnju preporučuje srebrenjak koji je otporan na niske temperature, mada i sa ostalim sortama ne može da se omane. A što se tiče preduseva za crni luk idealno je da to bude paprika, kupus ili krastavac.

Lukovice cveća

Lukovice cveća, kao što su narcis, iris, lala i zumbul, sade se u oktobru i novembru. Neophodno je dobro pripremiti zemljište, da bude rastresito i propusno, a nakon toga da se iskopaju rupe i posadi lukovica kako bi na proleće uživalo u cveću. Lukovice se smatraju trajnicama, to jest kada se jednom posade u jesen one i sledeće godine opstaju, najčešće zato se i sade.

Poznato je da imaju podzemne organe koji im služe kao skladišta za hranu i ujedno pomažu da opstanu na različitim temperaturama. Isto tako neophodno je da se ukloni sav korov oko njih.