Naselje na prvi pogled izgleda neobično, pomalo utopijski. Skladne kuće obložene toplim drvetom okružene su baštama punim cveća, prelepo jezero je na samo nekoliko koraka, a vazduh je čist i miriše na bilje i voćke u cvetu. A, onda shvatite da nema ni buke. Nema sirena ni motora, osim ptica, sve što se čuje je smeh dece koja se igraju i opušteni razgovori komšija...
Ovo nije utopija, ovo mesto zaista postoji, i nalazi se u susednoj Sloveniji. Naselje nosi neformalni naziv Kunta Kinte i automobili su tamo dozvoljeni samo jedan dan u nedelji: petkom.
Od rudarskog projekta do neobičnog sela sa strogim pravilima saobraćaja
Selo Kunta Kinte nalazi se pored slovenačkog Velenjskog jezera, koje se nalazi nedaleko od Celja. Sve što je vezano za njega je zanimljivo: neobičan, bajkovit izgled, ime po junaku stare serije, ali možda najneobičnije pravilo o vožnji automobila koje bi mnogima bilo nezamislivo.
Naselje je nastalo krajem 70-ih godina prošlog veka. Prostire se na oko pet hektara i sastoji se od približno 250 parcela sa prepoznatljivim kućama. Prvobitno je zamišljeno kao mesto gde bi rudari i stanovnici obližnjeg Velenja mogli da provode slobodno vreme u prirodi, obrađuju bašte i uzgajaju sopstvenu hranu.
Naselje dobilo upravnika, domara i strogi kućni red
"U početku ovde nije bilo ničega. Ideja je bila da se ljudima ponudi organizovan život u prirodi, u početku onima koji žive u stambenim zgradama i rade u mračnim tunelima našeg rudnika uglja, a vremenom i ostalim građanima. Rudnik uglja Velenje je podelio parcele i propisao kako kuće treba da izgledaju", jednom su meštani rekli novinarima.
Naselje se polako širilo. Dobilo je ogradu, precizan i veoma strog kućni red, upravnika, čak i domara, a kasnije i komunalnu infrastrukturu, sve osim struje.
Naselje Kunta Kinte nije priključeno na javnu električnu mrežu, ali tokom godina većina je instalirala solarne panele na krovovima i proizvodi sopstvenu energiju. Voda i osnovna infrastruktura su obezbeđeni, ali je filozofija života ovde i dalje usmerena na jednostavnost i što manju zavisnost od velikih sistema.U Delinom izveštaju, stanovnici su istakli da su zadovoljni, i da im strogo pravilo o automobilima ne predstavlja nikakav problem.
"Zadovoljni smo, kako da ne budemo. Razgovaramo o svemu, imamo odbor koji komunicira sa upravnikom i delujemo kao neka vrsta lokalne zajednice", rekao je jedan vlasnik kuće slovenačkom listu Delo.
Vremenom je Kunta Kinte postala utočište i vikend odmaralište, koje su neki vlasnici učinili svojim stalnim domom. Kunta Kinte, naravno, nije zvanično ime iz urbanističkog planiranja, već nadimak koji se vremenom toliko odomaćio da ga danas skoro svi koriste. Ime je dobilo po popularnoj televizijskoj seriji "Koreni" iz 1970-ih, čiji je glavni lik bio Kunta Kinte.
Serija je bila izuzetno popularna u vreme kada se naselje gradilo, pa se ime zadržalo do danas.
Stanovnici sami proizvode deo hrane u svojim voćnjacima i baštama
Šetnja kroz ovo mesto otkriva uredne bašte pune povrća, voćaka, začina i cveća. Mnogi vlasnici parcela sami proizvode veliki deo svoje hrane, a kuće služe kao vikend odmorišta, mesta za druženje i bekstvo od gradske svakodnevice, kako je opisano u Interregovoj studiji o urbanom baštovanstvu Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Iako danas nisu svi stanovnici potpuno samodovoljni, ideja o uzgoju lokalne hrane je i dalje jedan od temelja života u naselju.
Život bez saobraćajne buke i gužve tokom većeg dela nedelje
Pravilo koje najviše fascinira posetioce tiče se automobila. Parking se nalazi van naselja, a vozilima je dozvoljen ulazak u kuće samo petkom, uglavnom radi dostave materijala, alata ili većih količina zaliha. Ostatak nedelje, ulice pripadaju pešacima, biciklistima i komšijama koji ćaskaju preko baštenskih ograda.
Ovakav način organizovanja života stvara atmosferu i opuštenost kakva se danas ne viđa često. Deca bezbrižno trče između parcela, ljudi se druže i provode vreme napolju, a buku motora zamenjuju zvuci prirode i rada u bašti, piše Putni kofer.
Naselje bi bilo zanimljivo da se nalazilo bilo gde na planeti, ali njegova lokacija pored jezera Velenje daje mu posebnu dimenziju. Nastalo je usled sleganja tla izazvanog decenijama eksploatacije uglja.
Na području današnjih jezera nekada su se nalazila sela koja su vremenom nestala pod vodom, a današnji pejzaž predstavlja jedan od najzanimljivijih primera transformacije industrijskog prostora u rekreativnu zonu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
