AGROSLOAR REŠENJE ZA POLJOPRIVREDU Oni proizvode električnu energiju, štite useve i povećavaju ukupnu otpornost
Foto: Shutterstock
Period nepredvidivih i sve ekstremnijih klimatskih promena, s jedne strane, naglasio je krhkost poljoprivrede, as druge, vitalni značaj agrosolarnih elektrana za doprinos globalnoj bezbednosti hrane.
Ovaj sistem dvostruke namene je dizajniran da poboljša iskorišćenje poljoprivrednog zemljišta uz istovremeno zaštitu useva od raznih ekoloških stresora, uključujući intenzivno sunčevo zračenje, ekstremne temperature, udare vetra, jake pljuskove, grad i mraz.
Mnogo pitanja i nedoumica
Delimična obloga, karakteristična karakteristika agrosolarnih sistema, ima nekoliko funkcija. Deluje kao barijera protiv jakih vetrova, regulišući količinu padavina koje stignu do tla. Pored toga, može da usmerava i akumulira višak kišnice koja se koristi tokom sušnih perioda, doprinoseći boljem upravljanju vodnim resursima. Možda najvažnije, oplata deluje kao štit od oštećenja grada, što predstavlja značajnu pretnju za useve u mnogim regionima.
Hektar zemljišta se smatra pogodnim za smeštaj solarne elektrane od 1MVp
Štaviše, strateškim pokrivanjem zasada postiže se delimično zasjenjenje tokom perioda intenzivnog sunčevog zračenja, što može biti od koristi za neke vrste useva. U suštini, agrosolarni sistemi imaju ulogu sličnu drugim zaštitnim poljoprivrednim tehnologijama, kao što su mreže protiv grada, mreže za senku, malč folije i sistemi za navodnjavanje. Oni štite useve i povećavaju ukupnu otpornost poljoprivrede.
Od prošlogodišnje Konferencije o prostornom planiranju agrosolarnih elektrana u , na kojoj je prvi put saopšten potencijal razvoja agrosolarnih elektrana i koristi koje imaju u gospodarskom razvoju, očuvanju okoliša i poboljšanju kvalitete života. medijskom prostoru, mogu reći da je interesovanje prevazišlo očekivanja.
– Često dobijamo upite klijenata o mogućnostima izgradnje agrosolarnih elektrana na njihovom zemljištu i to interesovanje ne jenjava. Još uvek postoji mnogo pitanja i nedoumica šta je zapravo agrosolarna (agrosolarna) elektrana, što je i razumljivo s obzirom da je tek u načelu definisana kao pojam poslednjim izmenama i dopunama Zakona o uređenju prostora, rekao je Mario Masarić za Poslovni.hr.
Zaštita prirode
Neki prostorni planovi koji se donose već prepoznaju potrebu da se razlikuju solarne i agrosolarne elektrane i propisuju posebne odredbe za njih. Nadalje, da bi sinergija razvoja poljoprivrede i energetike u daljim fazama ostvarila svoj puni potencijal, biće neophodno omogućiti razvoj ovih projekata i na drugim poljoprivrednim površinama (za biljnu proizvodnju) van stalnih zasada. koji su registrovani u ARKOD-u“, kaže Mario Mesarić, direktor IRES ekologije i koautor prvog priručnika za agrosolarnu poljoprivredu u Republici Hrvatskoj.
Jedna ključna karakteristika koja izdvaja agrosolarne sisteme od tradicionalnih fotonaponskih (PV) sistema je sposobnost očuvanja poljoprivredne prirode zemljišta. U agrosolarnim farmama vredna obradiva površina ostaje prvenstveno namenjena za proizvodnju hrane. Istovremeno, ostvaruje prihod kroz proizvodnju električne energije, koja se može napajati u mrežu ili koristiti za energetske potrebe na licu mesta.
Nasuprot tome, „klasični“ fotonaponski sistemi su prvenstveno usmereni na proizvodnju energije i ne dozvoljavaju dvostruku upotrebu poljoprivrednog zemljišta. Ova razlika čini agrosolar posebno atraktivnim za poljoprivredna preduzeća koja žele da zadrže svoje osnovne aktivnosti proizvodnje hrane dok diverzifikuju svoje izvore prihoda.
Implementacija u EU
Hrvatska je napravila značajan korak prepoznajući potencijal agrosolarnih elektrana. Ovo se pridružuje deset zemalja Evropske unije koje su odlučile da integrišu agrosolarne sisteme u svoje poljoprivredne prakse.
Neke od vodećih zemalja EU u ovoj oblasti su Holandija, Francuska, Nemačka, Španija, Austrija, Italija i Mađarska. U ovim zemljama broj agrosolarnih instalacija stalno raste, što ukazuje na sve veći interes za ovaj održivi pristup poljoprivrednoj proizvodnji energije.
-Posebno me raduje činjenica da se u EU organizuju višednevne konferencije na ovu temu i neke zemlje su ove projekte već definisale kao strateške za svoj razvoj, na primer Francuska, ili razrađuju uslove za drugačije vrednovanje. agrosolarne elektrane u zavisnosti od vrste integracije agro i solarnog dela, npr. Italija“, zaključuje Mario Mesarić.
Uspeh agrosolara zavisi od njihove sposobnosti da budu ekonomski održivi
Jedan od načina merenja ove efikasnosti je odnos zemljišnog ekvivalenta (LER). LER je metrika koja kvantifikuje koliko se zemljište efikasno koristi u sistemima dvostruke namene (agrosolarni) u poređenju sa sistemima za jednokratnu upotrebu (tradicionalna poljoprivreda). Formula za izračunavanje LER uključuje poređenje proizvodnje hrane (Agro) i proizvodnje električne energije (OIE) na istom zemljištu. Ako je LER veći od 1, to znači da dualni sistem koristi zemlju efikasnije od tradicionalne poljoprivrede. Drugi važan aspekt ekonomske održivosti je potencijal za stvaranje profita. Indeks koristi (ID) izračunava odnos dobiti ostvarene dvostrukom upotrebom zemljišta i dobiti ostvarene tradicionalnom namjenskom poljoprivredom. Formula za izračunavanje indeksa profita (ID) je slična onoj u LER-u, ali umesto poređenja količine proizvodnje, uzima u obzir prihod od prodaje poljoprivrednih proizvoda i električne energije, piše poslovni.hr.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi Sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
