Pčelinji otrov, poznat i kao apitoksin, jedna je od najzanimljivijih prirodnih supstanci koje proizvode pčele. Iako ga većina ljudi povezuje isključivo sa bolnim ubodom, u kontrolisanim uslovima i pravilnoj primeni pokazuje niz potencijalnih koristi.
Njegov najvažniji aktivni sastojak je melitin, jedinjenje koje ima snažno antiinflamatorno dejstvo, stimuliše regeneraciju tkiva i proizvodnju kolagena.
Upravo zbog ovih svojstava pčelinji otrov sve više pronalazi primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, od terapija za inflamatorne procese do krema koje ciljaju smanjenje bora, piše hrvatski agroklub.
Istovremeno, naučna istraživanja ispituju njegov potencijal u ozbiljnijim medicinskim oblastima, uključujući i njegov uticaj na određene vrste tumorskih ćelija.
Pčelinji otrov - skupa i zahtevna proizvodnja
Na pčelinjaku u Bilju, okružen zujanjem desetina hiljada pčela, pčelar Slaven Pajnić svakodnevno obavlja posao koji je i redak i izuzetno zahtevan: sakupljanje pčelinjeg otrova.
"Trenutno sakupljam otrov u ovom pčelinjaku", počinje Pajnić, pokazujući redove košnica.
Kaže da na ovoj lokaciji ima 60 pčelinjih kolonija, dok on ukupno radi na nekoliko lokacija, koje menja u zavisnosti od sezone.
Iako broj košnica može zvučati impresivno, količina proizvedenog otrova je iznenađujuće mala.
"Potrebno je oko 200 kolonija da proizvedu kilogram otrova tokom jedne sezone", objašnjava on.
Ta sezona traje od ranog proleća do jeseni, najčešće od marta ili aprila do septembra.
Proces koji zahteva preciznost i strpljenje Sakupljanje pčelinjeg otrova nije svakodnevni posao. Pčelama je potrebno vreme da regenerišu otrov, tako da se isti roj može "koristiti" samo svakih pet do šest dana.
"Stižemo u cik zore, jer je tada najveći broj pčela u košnici", kaže Pajnić.
Proces traje između pola sata i sat vremena, i podrazumeva posebnu opremu, drveni okvir sa metalnim žicama kroz koje prolaze blagi električni impulsi.
Ovi impulsi podstiču pčele da ubodu površinu ispod sebe i oslobode otrov. Ključ je u detalju - ispod žica je staklo prekriveno tankom folijom.
"Pčela ubode kroz foliju u staklo, ali žalac ne ostaje unutra, tako da ne ugine", objašnjava on.
Nakon što je proces završen, otrov ostaje na staklu u tečnom obliku, zatim se suši i pretvara u fini prah koji se kasnije sastruže i sakuplja. Iako je prirodni proizvod, pčelinji otrov nije bezopasan. Njegova prerada zahteva strogo kontrolisane laboratorijske uslove.
"Mora biti zatvoren prostor, sa zaštitnim maskama, jer je to veoma opasna supstanca", upozorava Pajnić.
Priseća se i sopstvenih početaka kada nije bio dovoljno oprezan: "Imao sam jake alergijske reakcije, kijanje, suzne oči... To nije nešto sa čime se igra".
Pčele pod stresom, ali bez trajnih posledica
Tokom procesa, pčele postaju izuzetno agresivne, što dodatno povećava rizik za pčelara.
"Mi zapravo izazivamo njihovu agresiju jer nam je potrebno da oslobode otrov", priznaje Slaven.
Uprkos tome, Pajnić naglašava da metoda ne šteti pčelama.
Električni impulsi su niskog napona i ne izazivaju trajne posledice. Zanimljivo je i da vremenom pčele "nauče" da izbegavaju uređaj.
"Shvate da ih struja udara strujom i počinju da izbegavaju tu površinu", kaže uz smeh.
Na svetskom tržištu, pčelinji otrov dostiže izuzetno visoku cenu, između 40.000 i 120.000 dolara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta.
Međutim, realnost za hrvatske proizvođače je često drugačija.
"U našoj zemlji možete dobiti između 20.000 i 30.000 dolara, a razlog su posrednici koji kupuju otrov, a zatim ga prodaju farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Nemamo direktan pristup tržištu, sve ide preko preprodavaca", dodaje on.
Između prirode i nauke
Priča o pčelinjem otrovu otkriva zanimljiv spoj tradicionalnog pčelarstva i moderne nauke.
Na jednoj strani su pčelari poput Slavena Pajnića, koji ulažu vreme, znanje i rizik kako bi sakupili ovu vrednu sirovinu.
S druge strane, laboratorije i industrija vide potencijal za razvoj novih terapija i proizvoda u ovoj sirovini. I dok istraživanja nastavljaju da otkrivaju nove mogućnosti primene, jedno je sigurno, pčelinji otrov ostaje jedan od najskupljih i najtraženijih proizvoda koje priroda nudi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)