U knjaževačkom selu Gornje Zuniče porodica Milivojević se već više od dve decenije bavi povrtarskom proizvodnjom na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.

Do pre dve godine su površine na otvorenom polju pod paprikom, kupusom, karfiolom i šargarepom zauzimale čitav hektar, međutim, zbog velikog obima posla, sada je akcenat samo na plasteničkoj proizvodnji, ali i preradi povrća.

Domaćica ovog imanja Kosanka Milivojević (73) zajedno sa suprugom, ćerkom i unukom uspešno vodi porodično gazdinstvo na kome se trenutno nalazi šest plastenika sa povrćem.

"Proizvodimo rasad paprike, paradajza i krastavca, a osim toga i zelenu salatu koju smo počeli da beremo i prodajemo, crni i beli luk, tikvice, kupus i drugo. Nismo stigli da posejemo rotkvice i spanać, inače sejemo svake godine", kaže ona za Agroklub.

Ide na pijacu redovno

Četiri hiljade biljaka zelene salate rasađene su krajem novembra u plasteniku i već su spremne za berbu.

"Svake srede i subote idem na gradsku pijacu i prodajem proizvode. U ovom periodu najviše ide zelena salata, crni i beli luk", naglašava naša sagovornica.

Između ostalog, biljkama je, pre svega, neophodno obezbediti povoljne uslove za rast i razvoj. Paprika, paradajz i krastavac su posejani u kontejnere 27. februara, a njihovo rasađivanje se očekuje nakon 20. aprila.

"Pored postavljenih grejača ispod kontejnera, po potrebi ložimo i kube, kako bi u hladnijim danima postigli optimalnu temperaturu za nesmetan razvoj biljaka. Čim spoljna temperatura bude oko nule, mi reagujemo. Najbolje je kad je između 20 i 25 stepeni", pojašnjava ona i dodaje da proces rasta paprike, paradajza i krastavca prestaje ukoliko je temperatura u plasteniku ispod 15 ili iznad 35 stepeni.

Prirodnim sredstvima protiv štetočina

Prema Kosankinim rečima, čitava proizvodnja u plastenicima je pod sistemom kap po kap, a sa vodom, uprkos prošlogodišnjoj suši, nisu imali problema. Najveći izazov predstavljaju štetni insekti i bolesti, ali ona za to ima rešenje.

"Smrdibube i paradajzov moljac mogu da naprave ozbiljne štete. Međutim, za njihovo suzbijanje mi ne koristimo hemijska, već prirodna sredstva. U 10 litara vode rastvorim tri kašike sode bikarbone, kašiku cimeta, 300 do 500 mililitara mleka i kesicu belog luka u prahu. Ovim rastvorom biljke tretiram na svakih 10 dana i do sada nismo imali problema."

U plasteniku seju i takozvane biljke repelente poput nevena i bosiljka koji odbijaju štetne, ali privlače korisne insekte, kao što su pčele, čime se pospešuje oprašivanje.

Prve plodove paradajza, paprike i krastavca beru tokom juna meseca, a sveže plodove plasiraju stalnim mušterijama i na pijaci.

Ajvar, ljutenica, džemovi...

Milivojevići prave najukusnije ajvare, zimske salate, ljutenice, krastavčiće u tegli, slatka i džemove od svih vrsta voća, sirupe od matičnjaka, majčine dušice, lista od smokve, dunje, kupine.

"Prošle godine smo napunile oko 800 tegli sa raznim specijalitetima. Najviše se traži ajvar sa domaćom, pečenom paprikom. Zimnicu prodajemo sve do Đurđevdana, a onda kreće potražnja za svežim povrćem", navodi ova vredna žena i dodaje da su svi proizvodi bez konzervansa i aditiva.

Iako povrtarska proizvodnja zahteva pažnju i posvećenost, ona je redovna na svim manifestacijama i sajmovima u okolini, ali i šire gde predstavlja svoje proizvode, ali i učestvuje na takmičenjima.

Za kraj razgovora, pitali smo Kosanku kako je moguće sve to postići, a ona nam kaže da kad nešto voliš, ništa nije teško.

"Suprug i ćerka pomažu koliko mogu, a unuka je odnedavno zadužena za prodaju na društvenim mrežama", kaže ona.

Navodi i da za sada nemaju u planu proširenje proizvodnje, osim što će ovog proleća raditi na novom proizvodu, soku od zovinih bobica.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.