Uzeli ste kredit, ali ste se predomislili? Nije katastrofa – imate kratak rok da vratite banci novac

Tamara Đurđević | 13:51 | 23.04.24 Finansije

Velika olakšica, prepisana iz zakona Evropske unije.

Foto: Shutterstock

Kako mediji prenose, crnogorske banke nemaju više pravo da naplaćuju troškove obrade kredita. Građani su usled zaduživanja u bankama, pored kamate, plaćali navedene troškove u visini oko 1,5 odsto na podignuti iznos. Takvu odluku doneo je crnogorski Viši sud, koji je nedavno pravosnažnom presudom u korist građana Crne Gore zabranio naplatu troškova obrade kredita, koja se odnosi na sve banke u njihovoj državi.

Prema rečima Vladimira Vasića, bankara i finansijskog konsultanta, odluka koju je doneo Viši sud u Crnoj Gori, dobra je za građane, ali ne i za banke.

– Malo me iznenađuje odluka u Crnog Gori, s obzirom da ništa ne bi trebalo da raditi retroaktivno, osim ako nije bilo protivzakonito. Ako je do sad bilo zakonito, a od sad nije, onda to mora retroaktivnim putem da se rešava, što nije dobro, a posebno ne u ekonomiji. Najbolja praksa bi bila da se onog trenutka kada nastane nepravilnost, ona odmah i ispravi i reguliše – započinje sagovornik.

Dodaje da je to za klijente crnogorskih banaka koji su plaćali troškove obrade kredita dobra vest, jer će svakako dobiti određeni novac, ali da je to bankama stvorilo problem.

– Banke su prethodnih godina imale određeni prihod, na osnovu kojeg su plaćale porez. Iz ekonomske perspektive i makroaspekta, ovakva promena može da izazove jedan poseban efekat, koji krivi sliku poslovanja banaka koje su obavezne da rade revizorske izveštaje. Zato je ta retroaktivnost uvek problematična, bez obzira koji je sektor u pitanju – da li su to banke, finansije… – ističe Vasić za Bizportal.

Međutim, što se tiče Srbije, domaće banke imaju pravo da naplaćuju obradu troškova kredita, po stopi koju oni sami odrede.

Kako sagovornik navodi, odlukom našeg suda, ukoliko je banka informisala klijenta o svim detaljima ponude, automatski je ta naplata i dozvoljena. To je krajnja cena usluge, odnosno obrade kredita, koju klijent prihvati ili ne.

– U Srbiji je to jednostavno rešeno, klijent dobije ponudu u kojoj je prikazana svaki trošak, i to je sve u skladu sa zakonom. Na građanima je sada da li će da prihvate takvu ponudu ili ne, ukoliko im bilo šta od navedenih troškova ne odgovara, oni ne moraju da prihvate kredit. Svako ima pravo da trguje, da se raspituje, i da sebi pronađe uslove koji mu više odgovaraju – objašnjava Vasić.

Sve je stvar ponude i tražnje – pa i bankarski krediti

Sagovornik ističe da su bankarske usluge i potrebe klijenta stvar ponude i potražnje, ali i pregovaračke pozicije svakog klijenta, koji imaju pravo traže manju stopu naplate troškova, ili da istu uslugu potraže na drugom mestu.

– Na klijentima je da u situacijama kada podižu kredit jednostavno traže što više ponuda, da traže ono što im najviše odgovara, i da uvek gledaju da prođu što jeftinije. Ukoliko im uslovi ne odgovaraju u jednoj banci, mogu da probaju u drugim gde se možda drugačije kalkuliše ta stopa naplate troškova obrade kredita, odnosno kroz neki drugačiji oblik troškova, ili jednostavno po manjoj ceni – savetuje bankar.

Kada jednom potpiše, klijent nema prostora za žalbu – i to je ono čemu građani Srbije moraju da razmišljaju.

– Ranije su postojale nejasnoće, kao i tužbe građana, ali je svo to pojašnjenjem, odnosno odlukom suda utvrđeno da kad god banka da ponudu koju su klijenti prihvatali, više nema prostora za naknadnu tužbu – jasan je Vasić.

Međutim, postoji rok da se predomislite

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga nalaže da su banke u obavezi da svoje klijente upoznaju sa ugovorom, do najmanjih detalja i najsitnijih troškova.

– Klijent mora da dobije u ruke, ili na mejl, papir gde se te tačno vidi struktura troškova – kolika je kamata, koliki je iznos kredita. Kao i da li se naplačaju menice i po kojoj ceni, ili da li postoji uključeno životno osiguranje. Sve je navedeno pregledno i taksativno jer tako zakon nalaže. Jednostavno, ne postoji prostor gde banke mogu klijentima da provuku neki skriveni trošak – objašnjava Vasić.

Još jedna dobra strana našeg zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je skoro prepisan iz Evropske unije, kaže da svako ko je potpisao neku ponudu, uzeo novac od banke, ipak ima prostora da se predomisli.

– Kao u EU, tako i kod nas postoji rok od dve nedelje da se korisnik usluge kredita predomisli i da u tom slučaju vrati novac. Tada se vraća pun iznos pozajmljenog novca. To je ono u šta klijenti nisu uvek upućeni, a imaju pravo na to. Bilo da je se promeni mišljenje, ili onda kada klijent shvati da ipak ne može da otplati to dugovanje u roku – zavržava Vladimir Vasić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.