HERCEGOVAČKI KRŠ OKUPAN MEDITERANSKIM SUNCEM Najslađi je sir iz mešine, pa još kad ga pravi hedonista sa kamena…

BizPortal/V. Popović | 15:10 | 14.09.22 Turizam

Praznik izvornih delikatesa našeg podneblja i kulturnog nasleđa za pamćenje.

Bizportal.rs

Jedna šarena tezga na nedavno održanom Festivalu srpske trpeze, izdvojila se posebnim šarmom, jer je imala mnoštvo starinskih slatkiša koje sećaju na najranije detinjstvo možemo, a sve ih je ređe videti i po provincijskim svetkovinama i vašarima. Ipak, luše, licitarska srca, ušećerene jabuke jesu praznik za oči, ali jedna drugoj po ukusu sliče, a i viđamo ih na uličnim tezgama naših gradova. Krasne su i slasne, nema zbora. Velike konditorske korporacije su uzele svoj danak, nažalost. Produžih zato napred. Malo dalje, ukazao se pred očima štand sa izloženom srpskom narodnom nošnjom i tradicionalnim odevnim predmetima. Stao sam i bio zadivljen prizorom, detaljima tog vešto izvezenog zlatnog i srebrnog veza na košuljama i šajkačama. Kao vremeplovom, vratiše me u vremena davna. Eksponati ovih majstora svog zanata pobuđuju osećaj radosti, jer se radi o skoro iščezlom umeću – narodnoj radinosti. Znate, to je sve ono što su u stara vremena srpske bake, tetke i majke načinjavale svojim spretnim rukama za svoje najmilije. Od veza i hekleraja, preko pletenja i izrade pojaseva, pastirskih torbi, jeleka, nekom od ovih tehnika, pa sve do šivenja. I sva ova njihova mala remek-dela koja izrađuju pažljivo su rukama stvarana. Ništa mašinski.

Povratak u vremena davna

Nažalost, vlasnica ove radionice tradicionalnih odevnih predmeta, košulja, prsluka i drugih simbola nacionalnog identiteta nije bila trenutno prisutna, ali ljubazna prodavačica je u jednom dahu ispričala čime se bavi radnja za koju radi i šta proizvodi.

– Naime, Nonna handmade je proizvodnja kojom se vlasnica Ljiljana Milojević bavi iz hobija i ljubavi prema narodnoj odevnoj tradiciji. Žene koje šiju, tkaju i pletu ove očaravajuće komade narodne odeće su iz zlatiborskog kraja. Proizvodnja im se nalazi u srcu prestonice, na Vračaru, gde su tradiciji udahnuli savremena dizajnerska dostignuća, jer sarađuju sa najboljim studentima umetnosti i inženjerima tekstila – dodala je prodavačica.

Kako je istakla sagovornica Bizportala, ono što čini okosnicu njihove proizvodnje jesu tradicionalne košulje sa vezom, haljine, šajkače sa vezom, vunene čarape, pastirske torbe, jeleci, anterije i sve ono što je nekada bio deo svakodnevne garderobe naših sunarodnika, ali i drugi prateći odevni predmeti žitelja različitih delova Srbije. Osim toga, nasmejana prodavačica nam je rekla da je radionica za koju radi medijski prisutna i da su nedavno bili gost u televizijskoj emisiji Šarenica.

Unikatni proizvodi koje stvaraju prodaju se u njihovoj radionici, a neke od ovih odevnih predmeta moguće je pronaći i u lokalu 82, butik Dve moje zlatne ruke u Dizajn distriktu – Čumićevo Sokače i u Udruženju žena koje izrađuju tradicionalnu odeću.

Hedonista sa kamena i njegov očaravajući torotan

Na svojevrsnoj bogatoj gozbi srpske hrane, pića, odevnih predmeta i toplog domaćinskog gostoprimstva – Festivalu srpske trpeze bilo je mnogo lica, među kojima se izdvojilo nekoliko posebno zanimljivih ličnosti. Svoju istaknutost mogu da zahvale proizvodima koje izrađuju, a ne viđamo ih često. I tako, korak po korak, reč po reč, i kada je autor ovih redova došao skoro do poslednje tezge, naočit, kršan momak sa bradom, nagađam iz dinarskih krajeva, pobudio je moju pažnju. Stajao je nenametljivo iza štanda, u redu sa leve strane, na kome je bilo nekoliko autohtonih proizvoda jarkih boja i zanimljivih oblika.

Sirup od divljeg nara, crven k’o krv, nekakav namaz pesto sosu sličan, najlepše nijanse zelene i na drvenoj dasci mrvljena smesa. Zakleo bih se da je najskuplji parmezan iz Parme. Ima i pekmeza od šljiva i višanja. Ali, avaj. Kome je do slatkih đakonija pored ovakvog sira čiji zagonetni izgled pleni, a miris zavodi.

U razgovoru sa Ognjenom, saznajemo da sirup od nara nije sa crnogorskog ili hrvatskog primorja. Pesto je u stvari namaz od srijemuše (sremuša – šumskog luka), a sir koji je najviše zaokupirao moju pažnju ni slučajno nije italijanski ribanac iz Ređo Emilije. Sve su to autohtoni gastronomski specijaliteti nastali iz ljubavi hercegovačkog krša i mediteranskog sunca. Ništa bajnije, ukusnije i mirisnije od ovog polusuvog sira jedinstvene mešavine mirisa i ukusa nisam skorije okusio. Aroma i osoljenost baš po meri. Svega dovoljno, a ničega previše. Topi se u ustima. Kako sam kaže ovaj čuvar hercegovačkog gastronomskog nasleđa, na društevenim mrežama poznatiji kao hedonista sa kamena, radnja je u fazi registracije pa darove prirode koje pravi uglavnom prodaje i promoviše po manifestacijama poput ove.

Bejah u pravu, pomislih, za krajeve iz kojih potiče. Okolina Gacka je u pitanju. No, vratimo se ovom mladom Hercegovcu i njegovom siru koji je zapao za oko i drugim posetiocima festivala.

– Sve što proizvodim je izvorno hercegovačko. Sir i kajmak iz mješine, hercegovački sir u ulju, sirup od divljeg nara, jabukovo sirće, namaz od srijemuše… Mesto radnje gde nastaju svi ovi jedinstveni ukusni specijaliteti je selo Izdori, nedaleko od Gacka – ponosno ističe i dodaje da se nesvakidašnji sir zove torotan. Reč je o originalnom hercegovačkom proizvodu.

Ognjen objašnjava da nastanak ovog sira datira iz XIV veka. Priprema se u mešini, a osnova mu je kravlje mleko iz planinskih katuna. Sam postupak pravljenja teče tako što nakon sirenja, poluproizvod se slaže u suvu ovčiju kožu – “mješinu“ i pristiska se, kako bi se istisnuo vazduh iz nje. Zatim, sledi proces fermentacije – zrenja koji traje i do tri meseca, u zavisnosti od vremenskih prilika. Presudni su vlažnost i temperatura vazduha, odnosno, da li je kišan ili sušni period. Kada sazri, vadi se iz mešine i idealno bi bilo da se pakuje u vakum kese, kao što i on čini, jer onda ne mora da se smrzava da bi se održao u idealnom stanju. U pakovanju bez vazduha može da stoji i očuva svoj kvalitet do dve godine. Dakako, u frižideru.

Na samom kraju ove naše priče, po rečima hedoniste od Izdora, osim u njegovoj postojbini, ovaj sir prave u Crnoj Gori, pa čak i u Rumuniji. Možemo mu samo poželeti sreću u daljem radu i poslovni uspeh, koji mu je zagarantovan. Radujem se skoroj zvaničnoj prodaji preko firme, kada se završe sve neophodne formalno-pravne procedure oko registrovanja radnje.

Ako vas zanima da pročitate o još zanimljivih autentičnih srpskih proizvoda među kojima je i vino koje, navodno pospešuje potenciju, pročitajte I deo reportaže Bizportala.