DOVODI DO SPONTANOG POBAČAJA I OPASNIH INFEKCIJA Šta je to Listerija koja je pronađena u spornim viršlama?

Zbog zaraze bakterijom listerijom, organizovano je masovno povlačenje viršla kompanije Wudy sa rafova prodavnica, u Srbiji, Hrvatskoj, i u celom regionu. 

I to nije slučajno, jer je listerija veoma opasna. Posledice infekcije ovom bakterijom mogu da budu spontani pobačaj ili prevremeni porođaj, a kada pogodi centralni nervni sistem, dobija se meningitis.

Listerija (listerioza) je zarazna akutna bolest koju izaziva infekcija bakterijom Listeria monocytogenes. U naše telo ona najčešće dospeva kontaminiranom hranom, odnosno zaraženim namirnicama kakve su mlečni proizvodi ili sirovo a nedovoljno oprano povrće. Široko je rasprostranjena, od prirode, preko životinja (sisari, ptice, insekti – paukovi), do hrane.

Listerija i zaražavanje – ko je u posebnom riziku i koji je period inkubacije

Do pojave prvih simptoma od trenutka zaražavanja može da prođe nekoliko dana, ali i duže od toga, čak i nekoliko meseci. Inkubacija obično traje od 7 do 30 dana, a najčešće 21 dan.

Osobe koje imaju veći rizik za zaražavanje su stariji ljudi, trudnice, novorodenčad, oboleli od malignih hematoloških bolesti i imunokompromitovane osobe. Kod takvih slučajeva, do pada imuniteta je došlo usled primene terapije kortikosteroidima ili citostaticima, infekcije HIV virusom ili transplantacijom, prenosi Eklinika.

Gde se sve nalazi listerija

Bakterija listerija živi u vodi, na zemlji, u životinjskom izmetu, i u namirnicama kao što su:

• sirovo povrće
• zaraženo životinjsko meso
• mlečni proizvodi i nepasterizovano mleko.

Posebno su joj izložene životinje koje žive u grupama, odnosno stadima.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prošle godine se detaljnije bavio istraživanjem više slučajeva infekcije listerijom. Potvrđeno je da se zaraza proširila iz upakovanih mešanih salata različitih proizvođača. Zabeležena su i dva smrtna slučaja, a povlačenje proizvoda počelo je krajem decembra.

Kako dolazi do infekcije

Fetus može da zarazi listeriozom preko posteljice. Do infekcije takođe dolazi i neposrednim dodirom tokom klanja zaraženih životinja. Ljudi se najčešće zaražavaju unosom nedo­voljno termički obrađene hrane bolesnih životinja ili je zagađena njihovim fekalijama (mleko, mlečni i mesni delikatesni proizvodi, riblje, živinsko i goveđe meso, povrće), prenosi Eklinika.

Simptomi infekcije listerijom

Razvoj infekcije, njen tok i ozbiljnost zavise od količine bakterija koju smo uneli, stanja našeg muniteta i patogenih svojstava bakterija domaćina. Postoje dva tipa listerije:

• perinatalna
• listerija kod odraslih.

Infekcija listerijom u našem organizmu se manifestuje kao meningitis ili meningoencefalitis, rombencefalitis ili moždani apsces. U najvećem broju slučajeva , simptomi su:

• mučnina
• groznica
• bolovi u mišićima
• dijareja
• ukočeni vrat
• glavobolja
• konfuzija i zbunjenost
• konvulzije
• problemi sa ravnotežom

Novorođenče inficirano listerijom može da ima sledeće simptome:

• groznica
• povraćanje
• izostanak apetita
• razdražljivost

Opasne posledice listerioze

Komplikacije, odnosno posledice ozbiljnijih oblika infekcije koju izaziva ova bakterija mogu biti pobačaj ili prevremeni porođaj. Bolest može da zahvati svaki organ u telu, čak i centralni nervni sistem, kada izaziva meningitis. Posebno predisponirane grupe za zaražavanje su novorođenčad, osobe starije od 70 godina i ljudi sa oštećenim imunitetom (imunokompromitovane osobe). Do najvežeg broja zaražavanja, kažu statistike, dolazi u periodu od maja do avgusta, verovatno zbog prelaska na ražim ishrane sa više mladog, svežeg povrća, i visokih temperatura. Stopa smrtnosti kreće se između 20 i 30 odsto, a 22 odsto infekcija listerijom tokom trudnoće završi se pobačajem.

Dijagnostika i lečenje

Dijagnoza listerioze postavlja se na osnovu izolovanih bacila iz krvi, likvora, amnionske tečnosti i drugih sterilnih uzoraka. Zbog incidence širenja po organizmu, nije dovoljna izolacija bakterije samo iz stolice ili vaginalne flore.

Kao najefikasnija terapija u lečenju se pokazao ampicilin, a zbog boljeg efekta, ponekad ga kombinuju sa gentamicinom. Ovi antibiotici se primaju intravenski, a doze određuje isključivo lekar na osnovu kliničke slike i opšteg stanja pacijenta. Obavezna je upotreba probiotika.

Najbolja prevencija