Dok se jagode i borovnice često mogu pronaći u većim pakovanjima, maline se gotovo uvek prodaju u malim posudama od oko 170 grama. Iako se ponegde mogu naći i veća pakovanja, potrošači ih najčešće viđaju u takozvanim „džepnim“ pakovanjima, kako u prodavnicama tako i na pijacama, a obično dolaze u malim kartonskim ili plastičnim posudama. Razlog za manja pakovanja nije slučajan, a to možete bolje razumeti ako ih pažljivije pogledate sledeći put kada se odlučite za ovo skupo, ali vredno bobičasto voće.
Dok su jagode i borovnice ispunjene mesnatim sadržajem u svojoj unutrašnjosti, maline su zapravo šuplje. Malina se naziva zbirnim plodom jer je sastavljena od sitnih delova sočne pulpe oko pojedinačnih centralnih semenki, koji se zajednički nazivaju koštunice. Svaka pojedinačna malina teška od tri do pet grama sadrži oko 100 pojedinačnih koštunica.
Osetljivo voće
„Malina je jedno od najosetljivijih voća na svetu, pa mora da se pakuje veoma pažljivo. Ne smeju se slagati jedna na drugu, a u svakom pakovanju mora da ostane i prostor za vazduh“, kaže Robert Šiler, stručnjak za sveže proizvode u kompaniji Melissa’s Produce.
Šiler napominje da proizvođači beru bobice pre nego što postanu previše mekane, a zatim ih pakuju i šalju u maloprodaju. Pošto su veoma mekane čak i kada su blago nezrele, potreban im je prostor i zaštita tokom transporta, piše Dnevno.
Zato, kada kupujete maline, pregledajte pakovanje kako biste proverili ima li zgnječenih plodova. Podignite posudu i pregledajte je sa svih strana. Kod malina u plastičnim posudama proverite da li postoje fleke na podlošku koji se nalazi na dnu. Kod onih u kartonskim pakovanjima potražite vlagu ili mrlje na dnu posude.
Zahtevaju posebnu pažnju
Nakon kupovine, maline zahtevaju posebnu pažnju. Preporučuje se da se ne peru odmah, već neposredno pre konzumacije.
„Ako morate da sačekate pre serviranja, stavite ih u frižider u originalnom pakovanju“, kaže Šiler. Hladno okruženje sprečava pojavu buđi, dodaje on.
Pranje treba da bude nežno i kratko, neposredno pre jela, a najbolje je da ih u cediljki uronite u veću posudu sa hladnom vodom. Nemojte preskakati pranje, upozorava Šiler.
„Svo voće ima prirodni zaštitni sloj koji ponekad može izgledati kao beli praškasti premaz. To se posebno može primetiti na tamnom voću poput grožđa“, objašnjava on.
Taj prah, poznat kao „voštani sloj“, zapravo su sitne naslage voska koje pomažu očuvanju voća i smanjuju isparavanje, a ispiranjem vodom se uklanjaju. Nežno pranje takođe pomaže da se uklone prljavština, ostaci pesticida ili insekti koji su možda dospeli na plodove.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)