Struka upozorava da kupovina polovnog električnog vozila ne bi smela da se zasniva isključivo na vizuelnom izgledu, godini proizvodnje ili povoljnoj ceni.
Za razliku od vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, kod električnih automobila posebno je važno utvrditi stanje visokonaponske baterije, kompletnog visokonaponskog sistema, elektronike, sistema za hlađenje baterije, kao i istoriju svih prethodnih popravki.
Najvrednija komponenta električnog vozila jeste pogonska baterija, čija vrednost može predstavljati značajan procenat ukupne vrednosti automobila. Njeno stvarno stanje nije moguće pouzdano proceniti bez odgovarajuće dijagnostike. Parametri poput preostalog kapaciteta (State of Health - SoH), broja ciklusa punjenja, eventualnih grešaka u baterijskom sistemu i istorije rada mogu ukazati na to da li će vozilo pouzdano služiti godinama ili će u skorijem periodu zahtevati veoma skupe intervencije.
Posebno važno
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti vozilima koja su učestvovala u saobraćajnim nezgodama, naročito onima sa oštećenjima podvozja, prednjeg ili zadnjeg dela vozila, kao i vozilima koja su bila izložena poplavama ili požarima. Kod električnih vozila čak i kada su spoljašnja oštećenja kvalitetno sanirana, moguće je da su pretrpele posledice komponente koje nisu lako vidljive.
U slučaju ozbiljnijeg udara može doći do oštećenja kućišta baterije, unutrašnjih ćelija, visokonaponskih kablova, konektora, sistema za hlađenje ili zaštitnih elemenata baterijskog paketa. Takva oštećenja ne moraju odmah izazvati kvar, već mogu predstavljati latentni problem koji se ispoljava nakon više nedelja ili meseci eksploatacije.
Predupredite požar
Posebno zabrinjava činjenica da mehaničko oštećenje litijum-jonskih ćelija može povećati rizik od unutrašnjih kratkih spojeva. U određenim slučajevima to može dovesti do pojave poznate kao "termalni beg" (thermal runaway), procesa nekontrolisanog povećanja temperature baterijskih ćelija koji može izazvati požar.
Iako su ovakvi događaji relativno retki, posledice mogu biti veoma ozbiljne, zbog čega proizvođači propisuju stroge procedure pregleda i popravke nakon svake ozbiljnije nezgode.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se na tržištu mogu pojaviti vozila kod kojih su pojedini sigurnosni sistemi privremeno deaktivirani ili neadekvatno popravljeni kako bi vozilo bilo što pre vraćeno u prodaju. Bez stručne dijagnostike kupac najčešće nema mogućnost da prepozna takve nedostatke.
Iz navedenih razloga preporuka stručne javnosti jeste da se pre kupovine polovnog električnog vozila obavezno izvrše:
- Pompletna dijagnostika vozila odgovarajućom opremom;
- Provera zdravstvenog stanja (SoH) pogonske baterije;
- Pregled visokonaponskog sistema od strane obučenog servisera;
- Provera istorije servisiranja i eventualnih šteta;
- Pregled podvozja, baterijskog kućišta i tragova prethodnih popravki;
- Provera rada sistema za punjenje i svih bezbednosnih sistema.
Kupovina polovnog električnog vozila može biti odlična investicija ukoliko je vozilo tehnički ispravno i pravilno održavano. Međutim, preskakanje stručnog pregleda radi uštede relativno malog iznosa može dovesti do višestruko većih troškova popravke, gubitka vrednosti vozila, ali i ugrožavanja bezbednosti vozača, putnika i drugih učesnika u saobraćaju, piše Autoinfo.rs
Zbog toga apelujemo na građane da kupovini polovnog električnog vozila pristupe odgovorno. Stručna provera nije nepotreban trošak, već ulaganje u bezbednost, pouzdanost i dugoročnu isplativost vozila.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)