UBELEŽITE, MOŽDA ZATREBA Najvažniji izrazi koji se koriste na berzi

Stanko Stamenković | 18:59 | 13.03.24 Finansije

Šta je "berzanski indeks", i slične nedoumice.

Foto: Shutterstock

Kada ljudi čuju izraze kao što je „Blok trgovanje“, „Berzanski indeks“, pa čak i često korišćenu „Dividendu“, a da nisu ekonomisti ili brokeri, ostanu zbunjeni i u nedomici. I nije im zameriti.

Već smo se time bavili u prvom delu teksta (videti na ovom linku), a sada sledi nastavak. Donosimo još sedam važnih izraza koji mogu da budu od koristi svakom ko želi da se bavi trgovanjem na Berzi.

8. Inicijalna javna ponuda – Predstavlja prvo emitovanje akcija preduzeća koja do tada nisu bila listirana na Berzi, pružajući mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala preduzećima putem mehanizma primarnog tržišta. Kada kompanija ima ideju da svoje poslovanje proširi, ili započne neki novi veći projekat, sredstva ne mora nužno prikupiti putem bankarskog kredita, već može odlučiti da „izađe na Berzu.“ Taj izlazak na berzu zapravo predstavlja inicijalnu javnu ponudu, i ujedno predstavlja ili transformaciju postojećeg privrednog društva (doo ili kd) ili osnivanje novog a.d. emisijom akcija.

Uplatom i upisom akcija, akcionari privrednom društvu uplaćuju novac a zauzvrat dobijaju akcije tog društva koje im potom mogu doneti raznorazna prava i benefite.

9. Primarno tržište – označava prvu prodaju izdatih hartija od vrednosti, to jest zainteresovani kupci kupuju hartije (akcije, korportivne obveznice) direktno od kompanije koja ih je izdala, po ceni koju je kompanija utvrdila odlukom o emisiji.

10. Sekundarno tržište – svaka naredna prodaja hartije od vrednosti (preprodaja) posle primarne trgovine. Na sekundarnom tržištu se trguje hartijama od vrednosti nakon što su već bile izdate na primarnom. Sekundarno trgovanje se, po pravilu, organizuje na Berzi. Po pravilu, zato što za razliku od javnih akcionarskih društava koja su kotirana na Berzi, odnosno čije su akcije listirane na Berzi, postoje i nejavna akcionarska društva čijim se akcijama ne trguje na berzi, već van berze.

11. Tržišna kapitalizacija – predstavlja proizvod ukupnog broja akcija koje je izdala neka kompanija i njihove tržišne cene. Tržišna kapitalizacija može se računati za pojedinačnu kompaniju, sektor, indeks, kao i za Berzu. Tržišna kapitalizacija Berze predstavlja ukupnu vrednost svih hartija od vrednosti kojima je, u odnosu ponude i tražnje na tržištu, utvrđena cena. Najjednostavnije, to predstavlja ukupnu vrednost svih hartija od vrednosti koje su uključene u trgovanje na organizovanom tržištu, odnosno, Berzi.
Tržišna kapitalizacija na razvijenim berzama vrlo često služi kao jedan od ključnih kriterijuma za prijem na listing berze.

12. Blok trgovanje – predstavlja blok transakciju čiji je predmet hartija od vrednosti kojom se trguje na berzanskom tržištu, a koja je zaključena van berzanskog sastanka u bilateralnom odnosu jednog kupca i jednog prodavca, a prema uslovima propisanim Pravilima poslovanja Beogradske berze. Blok transakcija je zapravo način realizacije kupoprodaje akcija između tačno određenog prodavca i kupca. Regularnim trgovanjem na Berzi, prodavci ne mogu znati ko želi da kupi akcije, i obratno, pa nuđenjem određenog broja akcija na prodaju postoji mogućnost prodaje samo jednog dela ponuđenog paketa. Blok transakcija se, u tom slučaju, najčešće koristi kada jedan akcionar zna zasigurno da neki drugi akcionar ili investitor želi baš njegov paket akcija, pa van berze, dogovoraju uslove transakcije, a potom, posredstvom svojih brokera, realizuju dogovorenu kupoprodaju. U tim slučajevima prodavac izbegava potencijalnu mogućnost da ne proda sve akcije koje je želeo da proda.

13. Dividenda – dobit kompanije raspoređena njenim akcionarima. Dividenda se raspoređuje srazmerno broju akcija koje akcionar poseduje. Takođe, dobit može biti reinvestirana (ponovo uložena u povećanje kapitala kompanije) i tada se akcionarima, srazmerno, dodeljuje novi broj akcija. Da li se dobit isplaćuje na račun akcionara u novcu ili u dodatnim akcijama, odluka je koju donose akcionari na Skupštini akcionara.

14. Berzanski indeks – statistički pokazatelj koji se koristi za merenje performansi određenog segmenta tržišta hartija od vrednosti. Ovi indeksi se sastoje od skupa hartija od vrednosti koji su predstavljeni na berzi i koji služe kao reprezentativni uzorak za tu određenu klasu hartija od vrednosti. Glavna svrha berzanskih indeksa je pružanje pregleda o tome kako se kreću cene hartija od vrednosti na berzi tokom vremena.

Izračunavanjem i praćenjem indeksa bave se kompanije koje prate tržište kapitala, mediji, agencije i sl. Najpoznatije su: Dow Jones, Standard&Poor’s, Finacial Times, ali i brojne investicione banke. Indeks je od velikog značaja, jer na osnovu njegovog praćenja
investitori dobijaju globalni pregled stanja onog dela tržišta na koji se indeks odnosi.

Dakle, ako ste stigli do kraja, svaka čast, možda je vaša sledeća stanica Beogradska berza. A na OVOM LINKU imate (za svaki slučaj, još jednom), prvi deo teksta posvećenog berzanskim terminima.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.