Ogromna pijaca, na kojoj se vrte milioni – zarađuju i kupci i prodavci, ima jedna i u Srbiji

Stanko Stamenković | 14:38 | 25.04.24 Finansije

Da li biste se oprobali u tom uzbudljivom poslu?

Foto: drserg / Shutterstock.com

Zamislite situaciju – ogromna pijaca, na kojoj se vrte bilioni dolara, i svako pokušava da zaradi što više, i to i kupci i prodavci? Naravno, ona već postoji i to odavno – u Srbiji, imamo Beogradsku berzu, a na svetskom nivou tu je i čuveni Volstrit, to jest njujorška berza.

Ko god se odluči da se oproba na bilo kojoj od njih, treba da ima na umu nekoliko stvari. Za početak, sada je kupovina i prodaja akcija i obveznica znatno olakšana, o čemu u svom podkastu govori i Rade Rakočević, berzanski ekspert i vlasnik firme „Senzal kapital“.

Milijarde se vrte iz fotelje

– Imao sam priliku da budem na njujorškoj berzi, tada se još veliki veliki deo trgovine obavljao na licu mesta. Sada se sve radi onlajn, preko kompjutera – kaže Rakočević. Kako to funkcioniše? Kao što je Bizportal već pisao, prvi korak je potpisivanje ugovora sa nekom od brokerskih kuća koje rade u Beogradu. Posle toga, kupci i prodavci akcija daju naloge brokeru. Primera radi, to može da bude nalog na kojem piše da klijent kupuje 100 akcija firme „Majkrosoft“ po ceni od 370 dolara.

– Broker to šalje berzi i to se realizuje u nekoliko sekundi. Isto tako se radi i obrnuto, date nalog brokeru da proda, faktički da akcije ponudi ponovo na tržište i vi dobijate svoj novac nazad – govori Rakočević.

On napominje da se cena na berzi formira kao i na pijaci – uz dobro poznati sistem ponude i potražnje.

– Vi date ponudu od Majkrosofotvih akcija po ceni od 370 dolara, neko drugi je spreman da ih proda i transakcija je završena – objašnjava Rakočević.

Naravno, postoji i kriterijum potražnje kada neko traži tačno određene akcije, i tada njihova cena raste, pa prodavac može da traži veću cenu, kako bi više zaradio.

Imala je 23 godine i hteli su da joj unište život – sada ima firmu vrednu 14 milijardi dolara

Berza je, jasno, za razliku od prosečne pijace, ogromna i trpi niz spoljnih uticaja.

Rakočević navodi i druge faktore koji utiču na cenu – a to su: 1) Ekonomski sentiment, to jest pesimizam ili optimizam što se tiče budućnosti neke firme; 2) Performanse kompanije, kvartalni i godišnji izveštaji; 3) Makroekonomski indikatori: inflacija, zaposlenost…; 4) Politički događaji, kao što su ratovi i sankcije; i 5) Sektorski faktori, kao što su cene energenata i klimatske prilike.

– Sve to utiče na kretanje cena na berzi, i zato je taj posao uzbudljiv, treba razmišljati o mnogim faktorima. Zašto volim berzu? Nema izgovora, ako napravite grešku, sami ste krivi. Tu postoji milion ljudi koji žele da vam uzmu pare, a i vi njima. Način na koji ćete to uraditi jeste da od njih budete pametniji, spremniji i disciplinovaniji. To je sjajna igra za nekog ko želi da uradi nešto dobro za sebe – kaže Rakočević.

Kada početi sa ulaganjem na berzi?

Postavlja se i pitanje – kada početi? Rakočević ističe da je važno krenuti na vreme sa ulaganjem u berzu, po mogućstvu, što ranije. Dokazano je da ljudi koji imaju 65. godina, većina svojih prihoda, čak 56 odsto, ostvaruju od novca koji su ulagali na berzi kada su imali 20 godina.

Za početak, to mogu da budu sasvim male sume, a prema Rakočevićevoj tabeli, ulaganje u akcije od 250 evra svakog meseca može da donese godišnji prihod od 8 odsto.

Podsetimo, Beogradska berza će ove godine proslaviti 130 godina postojanja, a o tome kako je nastala i zašto je knjaz Miloš bio protiv možete pročitati na ovom linku.