BANKE NAJVIŠE ZARAĐUJU OD INFLACIJE Da li Srbija treba da im uvede drakonski porez, kao u Italiji

Stanko Stamenković | 15:31 | 08.08.23 Finansije

Loše je vreme, a posao cveta.

Foto: Shutterstock

Rast referentnih kamatnih stopa je neminovnost dok traje inflacija. Ipak, ova praksa, iako korisna kako bi se obuzdao rast cena, ima i loše sporedne efekte – od toga najviše profitiraju banke. Jer, rast kamatnih stopa podrazumeva i rast kamata na kredite, što su i mnogi građani Srbije osetili na svojoj koži, posebno oni sa stambenim kreditima u evrima.

Štaviše, banke širom Evrope zaradile su neverovatne sume novca, a u pitanju su, kako navode mediji, milijarde evra. Zato je vlada Italije, na čelu sa premijerkom Đorđom Meloni, odlučila da uvede jednokratni porez od 40 odsto na dobit banaka. Namera im je da taj novac, najverovatnije u vidu subvencija, iskoristi za pomoć ljudima koji žele da uzmu kredit za prvu nekretninu.

Tako su banke sav inflatorni rast prebacile na teret svojih korisnika, što je i očekivano, ali problem je u tome što nisu istovremeno dizale kamate na depozite svojih klijenata, ili su to radile u velikoj nesrazmeri sa kreditnim opterećenjem.

Kada su u vladi Italije videli kolika je zarada banaka (jedna od njih očekuje prihod od 21,5 milijardi evra), procenili su da deo tog novca ipak treba vratiti narodu.

Pitanje koje se nameće jeste – da li bi i Narodna banka Srbije mogla da uradi isto što i italijanska centralna banka? Odgovor je da, jer i naša i njihova banka imaju iste nadležnosti. Ipak, NBS se odlučila za blažu varijantu, to jest za uvođenje moratorijuma. Takođe, u borbi protiv inflacije NBS je primenila i niz drugih mera, što je urodilo plodom, pa kao rezultat Srbija ima inflaciju na stabilnom i niskom nivou.

Prema rečima, Ivana Markovića, bankara u jednoj od naših najpoznatijih banaka, sa bankama je na početku inflacije dogovoreno nekoliko moratorijuma, to jest, odlaganja otplate kredita za građane. Banke su uglavnom davale moratorijum na mesec dana, a neke i tri meseca.

– Ukupno je do sada bilo tri moratorijuma – objašnjava naš sagovornik.

Međutim, ono što je posle završetka moratorijuma donekle poništilo pozitivnu stranu te prakse jeste što su banke imale odrešene ruke da povećavaju naknade po sopstvenom nahođenju. Jedna od njih je bila uvođenje dodatnog plaćanja na rate prilikom kupovine. Primera radi – čovek kupi veš mašinu na šest rata, koja košta 30.000 dinara. Ranije bi mu rata bila, jasno, 5.000, ali se u međuvremenu pojavila i naknada od 50 dinara, koja ide banci za tu uslugu. Što je, kako kaže Marković, prilično besmisleno.

– To možda deluje kao malo novca, ali ako ponožite sa oko 1.200.000 kupovnih rata, dolazite do sume od 60 miliona dinara čiste zarade – objašnjava naš sagovornik.

Dakle, možda je i srpskim bankama potrebno još jedno, uslovno, rečeno, zauzdavanje.

Inače, i Mađarska i Španija su uvele dodatni porez od banaka, poput Italije koja to planira ovih dana. Šta više, vlada Viktora Orbana je još u maju prošle godine na osnovu njega naplatila 2,19 milijardi evra (800 milijardi forinti) a na udaru tog poreza su, pored banaka, bile i energetske kompanije, osiguravajuće kuće i avio-prevoznici.

Dakle, mera je nepopularna, kao i svaki porez, ali cilj joj je u načelu pozitivan – uzeti od onih koji su zaradili previše, i vratiti bar mali deo novca onih od kojih zarađuju. A kad su, kao u ovom slučaju, banke u pitanju, to su samo i jedino njihovi klijenti.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.