AGRESIVNO ZLO, SA OTROVNIM BODLJAMA Jedna pošast hara srpskim vodama i razara riblji fond – to traje već 100 godina
Foto: Wikipedia, Noel Burkhead
Ništa ne može da pokvari lep, sunčani dan na pecanju. Osim njega.
Redovna slika sa srpskih reka i jezera u ovo vreme: pecaroš zabacuje udicu na kanalu DTD, recimo, i posle samo nekoliko sekundi, štap počinje da skače kao lud. Taman kad je pomislio da je ulovio nekog šarana od dve-tri kile, na udici vidi najomraženiju ribu – cverglana. Poznat u narodu i kao američki somić. Mala riba, ali veliko zlo.
Od tada, pa nadalje, uživanje u pecanju je manje-više gotovo, jer cverglan kidiše na sve što vidi u vodi i druge, ozbiljnije ribe, nemaju nikakvu šansu. Jako se teško skida sa udice, jer je obično proguta celu, do zadnjice, kako kažu pecaroši.
Tek, da je cverglan samo pecaroška muka, to bi bio najmanji problem. Situacija je znatno gora – ova pošast sa bodljama na leđima caruje srpkim vodama već decenijama, i uništava kompletan riblji fond.
Imali su najbolju nameru…
Hajde da ukratko upoznamo cverglana. Zovu ga još i manjov, kućin, bodonja. Ova sićušna pošast (većina ih naraste do 10 centimara u dužini) stigla je u Srbiju početkom 20. veka, donesena je iz Sevrene Amerike u Evropu, jer je neko procenio da će se dobro primiti i u ovdašnjim vodama. I rasti do težine od 3 kilograma, kao i u Americi. Ispostavilo se da je to, kako biva, bila velika greška. Cverglan je ovde, kao i u drugim vodama Evrope, zakržljao. Ipak, zadržao je sve svoje osobine – tri otrovne bodlje na leđima, zbog kojih nema prirodnih neprijatelja. I proždrljivost. Cverglan jede sve na šta naiđe, a posebno voli ikru drugih, domaćih riba. Na sreću, njegov ubod nije previše opasan, ali je izuzetno neprijatan – peče i boli, poput uboda ose. On desetkuje riblji fond, gde god da se pojavi.
U Americi ga jede jede jedino bas (vrsta ribe) i, prema Vikipediji, neke zmije.
Dakle, cverglan hara, a rešenja, ili pokušaja da se taj problem reši bilo je vrlo malo. Jedan projekat je, ipak pokrenut. S namerom da se cveglan izlovi, bar iz stajaćih voda, i da se to čak jednom i isplati.
Pre dve godine, u Jutjub emisiji pod nazivom „Projekat cverglan”, govorilo se o tome. Dušan Lakićević, čuvar sa Markovačkog jezera, je tada pričao da cverglanu niko ništa ne može, ni som, ni smuđ. Kada su ga jednom prilikom, pre deset i više godina, izlovili iz jezera, Lakićević kaže da to bio pravi praznik. Ostale ribe su konačno „progledale” i moglo je normalno da se peca. Ali, to je bilo jako davno.
Dr Milica Jaćimović, sa Instituta za multidisciplinarne studije, rekla je da je ova izuzetno invanzivna riba u Srbiji vrlo brzo postala dominantna, posebno u zatvorenim vodama, kao što su jezera, bare i kanali.
– Cverglan može da preživi u esktrenim uslovima, u zagađenim vodama, visokim niskim temperaturama… on se u jednoj sezoni prilagodi svemu – rekla je Jaćimović.
Ona kaže da se godinama bavi problemom cverglana, i pokušava da se na neki način izboriti sa cverglanom, koliko je to moguće. Projekat na kojem je radila, pokazao je da selektivni izlov cverglana i te kako daje efekta.
Besplatna, a zdrava hrana
– Razmišljala sam šta može da se uradi sa tom ribom – objasnila je Jaćimović. Ona je objasnila da bi gotovo svako jezero sada ima obilje cverglana, koji su već tu, besplatno. Ukoliko bi se lovio, a zatim i plasirao na tržište. Time bi se dobila višestruka korist – vode bi se konitnuirano oslobađale štetočine, ribnjaci bi imali interes, a narod bi dobio ribu koja je ukusna, zdrava i sveža.
– Dobili bismo jednu novu ribu na tržištu – rekla je Jaćimović.
Kada su, u okviru projekta, posle devet meseci izlovljavanja, na jezeru Ponjavica, izvadili 20.000 jedinki cverglana, rezultat je bio sjajan. Brojnost bodorki i bandara se povećala za dva do tri puta. Crvenperke su se umnožile čak osam puta. Amur, takođe gost u našim vodama, razmnožio se čak 28 puta.
Cverglan ima odlične odnose omega 3 i omega 6 kiselina, što ga čini vrhunskom zdravom hranom.
– Bilo bi šteta taj resurs baciti, kao što se do sada radilo – zaključila je Jaćimović.
Dakle, ima rešenja i za ovo zlo iz vode, ali reklo bi se da, za sada, postoji jedino individualna inicijativa nekolicine naučnika. Potrebno je, dakle, sistemsko ulaganje, koje bi se najverovatnije i isplatilo.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
