NE IGRAJTE SE SA ŽIVOTOM Pečurke niču na sve strane, ne berite ih bez provere – Bizportal donosi spisak najotrovnijih i smrtonosnih (FOTO)

BizPortal/V. Popović | 15:16 | 30.09.22 Biz info

Jesenje kiše su rezultirale rastom gljiva u našim krajevima, ne dirajte ih i ne sakupljajte sami jer većina njih je toksičnog porekla.

Shutterstock

Posle velike žege koja je harala Evropom i regionom ovoga leta, septembar je doneo olakšanje. Nastupili su dugoočekivani pad temperature i obilnije padavine. To je pogodovalo mnogim poljoprivrednim kulturama, ali nijednoj kao pečurkama. Ipak, treba imati na umu, a mnogi zaboravljaju, da među njima ima i smrtonosnih.

Nikle su na sve strane, k’o što znaju gljive posle kiše. Poboljšanje vremena i sunčani dani izmamljuju zaljubljenike prirode u pohode po šumama i gorama. Mnogi od njih ne odolevaju da usput ne ponesu neki od ovih hranljivih i izgledom često očaravajućih šumskih plodova. Ipak, ako nemate bogato iskustvo u gljivarstvu ili niste vrsni poznavalac ovog bio sveta, odolite im i nemojte ih brati. Taj sport prepustite profesionalcima i pravim znalcima.

Kako kaže sagovornica Bizportala, Jelena Milošević, sekretar Mikološko-gljivarskog saveza Srbije i predsednica Udruženja gljivara Lisičarka iz Sremske Mitrovice, većina šeširastih plodova koji su iznikli poslednjih dana u našim krajevima izuzetno su toksični. Ni slučajno ih ne treba dirati, ni brati po svom nahođenju jer mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice. Neke od njih i sigurnu smrt.

– Uvek kad je kišni period sezona je prikupljanja ovih šumskih darova, a najmanje ih ima tokom zime. U nižim predelima berba kreće aprila i maja meseca, a u onim višim nešto kasnije, tokom juna ili jula meseca. Sezona se okončava padom prvog ozbiljnijeg snega – započinje Jelena Milošević i dodaje da ovog leta zbog žege i sušnog vremena gljiva gotovo da nije ni bilo.

Trenutno su šume pune svega i svačega, a najviše otrovnih vrsta. Ove godine su zbog sušnog vremena i izostanka kiše vrganji okasnili, pa su prvi iznikli krajem avgusta i početkom septembra. U ovih poslednjih kišnih desetak dana, zavladale su otrovne gljive. Prava ekspanzija je zapažena na Fruškoj gori i u regionu Srema. Od Iriškog venca, preko Sremske Mitrovice pa sve do Mačve.

– U ogromnom broju se javila zelena pupavka (Amanita phalloides), izuzetno opasna jer izaziva trovanje i posledično smrt u visokom broju slučajeva – objašnjava Milošević i skreće pažnju da se na nju ljudi najčešće zaleću zbog atraktivnog izgleda. Osobito na onu sa belim šeširom. Logično jeste, ali nikome ne naškodilo. Zelena pupavka ima zeleni, a bela pupavka (Amanita verna) – beli šešir. Takođe, problem kod ove vrste je što većina ljubitelja pečuraka prepoznaje zelenu pupavku i znaju koliko je opasna, ali sa belom to nije slučaj jer je narod često brka sa šampinjonima, zbog sličnog izgleda. Osim toga, podseća i na belu blagvu koja je jestiva, pa i u tom slučaju može doći do kobne zamene identiteta.

Simptomi su zbunjujući i povremeni, pa im se ne pridaje značaj

Da bi nam dočarala visoku toksičnost bele pupavke, Milošević je istakla da konzumiranje jednog šešira može koštati života više ljudi. Dovoljan je samo jedan zalogaj, ili dva. Čak u 90 odsto slučajeva konzumacija dovodi do smrtnog ishoda. Prvi znaci trovanja se javljaju dva sata nakon jedenja ove vrste gljiva. Obično u vidu mučnine, koja posle nekog vremena umine. Nakon 12 sati krene pojačano znojenje, pa i ti simptomi prođu i bude vam dobro koji dan. Negde oko petog dana, kada su toksične materije ušle u krvotok i prošle metabolički put, organizam kreće da isključuje jedan po jedan vitalni organ. Tada smrt nastupa brzo.

– Ove atipične oscilirajuće tegobe, koje se jave, pa utihnu, najčeši su razlog što čoveka odvrate da hitno potraži medicinsku pomoć. Ako se odmah izazove povraćanje nakon konzumacije, postoji šansa da se ona preživi. Mada nesreća najčešće zadesi ljude koji su laici i ne umeju da prepoznaju rane znake trovanja. Nažalost, često, i kada se odmah reaguje, uz adekvatnu bolničku terapiju (antidot košta oko 5.000 evra), stope preživljavanja su oko 30 odsto – ističe naša sagovornica.

Od jestivih vrsta sada su aktuelne sunčanice i vrganji

Kada je reč o jestivim i netoksičnim pečurkama, sada se mogu najčešće pronaći sunčanice i vrganji (Boletus edulis). Pripadaju porodici Xerocomusa (zlatače). Sada ima dosta i rusula (Russula virescens), koji ne pripadaju otrovnim vrstama, međutim ova vrsta ima svoje nejestive varijante jer su neprijatnog mirisa koji podseća na urin i mogu biti ljigave teksture, sa gornje strane šešira. U narodu poznatije kao smrdače (Russula foetens). Takođe, one mogu biti i ljutog ukusa i iz tog razloga su nejestive. Inače su vrlo lepog izgleda. Ima ih u crvenoj, ljubičastoj, zelenoj, i zeleno-ljubičastoj varijanti. One mogu da se degustiraju i na taj način otkrijete da li su ljuta vrsta. Mali deo šešira se proba, i ako se utvrdi da su arome koja žari, ispljunite ga i ne berite ih. Crvene i ljubičaste su najčešće ljute, zelenkaste su najčešće jestive, ali je najbolje izbegavati ih jer su slične zlokobnoj zelenoj pupavki. Razlike se kriju u najsitnijim detaljima. Često ih pomešaju sa zlokobnom zelenom pupavkom. Mora se tačno znati šta sme da se jede i šta je dozvoljeno da se bere. Na svaku gljivu se mora dobro obratiti pažnja jer priroda svašta iznedri. Nedavno se desilo da je na vrganju nikla otrovna panterovka (Amanita pantherina). Iz jednog korena su izrasle jestiva i otrovna gljiva. U jedinstvenoj, opasnoj simbiozi.

– Šuma je inače puna pečuraka iz porodice Amanita, koje su toksične – kaže Milošević i ističe da u nju spadaju pomenuta panterovka, biserka (Amanita rubescens), Amanita cecilea, žućkasta pupavka (Amanita citrina). Tu su i Amanite iz sekcije vaginata, koje rastu iz jajeta i jestive su. Razlikuju se od ovih prvih, nejestivih, po nareckanom šeširu braon ili sive boje. U porodici vaginata nema otrovnih gljiva, međutim naša sagovornica savetuje da se Amanite ne beru dok se dobro ne upoznaju i pojašnjava da sve što dole ima “čarapicu“ neka ostane da živi u šumi. Volva ili jaje je zapravo ta “čarapica“, koja je u samom korenu. Kada jaje pukne, ona iznikne gore a ostanu te tačkice-krpice po šeširu, dok druga polovina ostaje na donjem delu stabla kao činijica.

Treba napomenuti da nema univerzalog pravila za razlikovanje toksičnih od jestivih gljiva na osnovu boje ili izgleda. Nikako ne berite sami gljive bez pratnje stručnih lica. Samo edukacija i visoka mikološka stručnost su garancija da neće doći do zabune prilikom branja ovih jedinstvenih šumskih darova i treba je prepustiti iskusnim znalcima. Nije retkost da u sekciji jestivih gljiva, postoje i vrste koje su toksične. Ne moraju biti one smrtonosne, ali dovoljno je da vam izazovu ozbiljne gastro-intestinalnie tegoba i da vam presednu jednom za svagda.

Ako ste u nedoumici, imate kome da se obratite

Jelena Milošević naglašava da sve nedoumice koje imate razrešite uz pomoć stručnjaka Mikološko-gljivarskog saveza Srbije tako što ćete slikati gljivu koja vam je interesantna i pošaljete je na sajt www.gljivarskisavezsrbije.com. Tu ćete pronaći brojeve telefona 13 ovlašćenih determinatora kao i brojeve telefona 103 gljivara sa položenim stručnim ispitom. Imate kome da se obratite. Neko će vam u najkraćem roku odgovoriti i otkloniti sve nedoumice o kakvoj vrsti je reč. Na fotografiji mora biti uslikan stručak, sam koren gljive jer od njega polazi determinacija o kakvoj se vrsti radi. Šešir se poslednji gleda. Da li pripada konzumnoj ili toksičnoj sekciji i sl. Neko od iskusnih kolega će vam odgovoriti najdalje za sat vremena jer ima dvadesetak stručnjaka koji su na raspolaganju.

Najpopularnije vrste i cene

Nije potrebno naglašavati da su tartufi ili gomoljače (Tuberaceae) stvar prestiža i smatraju ih kraljevima među gljivama. Cena im ide i do 6.000 evra.

– Kod nas se Srem smatra kolevkom tartufara. Međutim, kada govorimo o vrstama koje su rasprostranjenije među običnim svetom kod nas su najcenjeniji vrganji i to vrsta Boletus edulis. Njegova je cena ove godine svega 300 dinara po kilogramu jer ih sada ima dosta u ponudi. Inače, kada nije kišni period i nema ga u velikoj količini na tržištu, vrednost mu dostiže iznos do 10 evra za kilogram. Veoma cenjena je i blagva jer nje nema puno. I ona je oko 10 evra po kilogramu. Ne treba zaboraviti lisičarke, koje su čest izbor na našim trpezama. Vrednost joj je otprilike kao i gore pomenutim – zaključila je sagovornica Bizportala.