Posla ima, ali ne za sve - zašto današnje tržište rada deli radnike

Dok se u nekim sektorima beleži snažno zapošljavanje, drugi i dalje osećaju posledice usporavanja, posebno u kancelarijskim i tehnološkim poslovima, piše Business insider.

Najnoviji podaci ukazuju da je ukupno zapošljavanje u SAD-u na najjačem nivou u poslednje dve godine, ali istovremeno raste i osećaj nesigurnosti među radnicima koji traže posao.

Snažan rast zaposlenosti, ali ne svuda isto

U maju je u SAD-u otvoreno 172.000 novih radnih mesta, što je znatno više od očekivanja analitičara. Prethodni meseci su takođe revidirani naviše, što pokazuje da tržište rada ulazi u stabilniju fazu rasta.

Najveći rast beleže:

• ugostiteljstvo i turizam

• javni sektor

• zdravstvo

• građevinarstvo

Ovi sektori trenutno „drže“ tržište rada i pokazuju da potražnja za radnicima i dalje postoji, posebno u uslužnim delatnostima i javnim projektima.

Jedna slika, dve realnosti tržišta

Iako brojke deluju optimistično, realnost za tražioce posla nije ista u svim industrijama.

U sektoru tehnologije i informacija i dalje se oseća stagnacija, dok finansijski sektor beleži pad zaposlenosti. To znači da su pojedina zanimanja i dalje znatno teža za pronalazak nego pre nekoliko godina.

Ekonomisti ističu da je današnje tržište rada podeljeno:

• dok jedni sektori zapošljavaju, drugi ostaju "zatvoreni" za nove radnike.

Otpuštanja nisu presudna za celu ekonomiju, ali jesu za pojedince

Iako se u medijima često ističu otpuštanja u velikim kompanijama poput tehnoloških giganata, stručnjaci naglašavaju da ta otpuštanja ne menjaju ukupnu sliku tržišta rada.

Međutim, za ljude koji ostanu bez posla, posledice su veoma stvarne — i često teške.

Upravo ta razlika između „makro slike“ i lične realnosti postaje jedan od najvećih izazova današnjeg tržišta rada.

Problem koji se ne vidi odmah: dugoročna nezaposlenost

Jedan od zabrinjavajućih trendova jeste rast dugoročne nezaposlenosti. Više od četvrtine nezaposlenih u SAD-u bez posla je duže od šest meseci.

To pokazuje da, iako se posao „otvara“, nije lako ponovo ući u sistem zapošljavanja.

Mnogi poslodavci i dalje traže specifične veštine, dok se kandidati iz „zasićenih“ sektora teško prebacuju u druge industrije.

Plate gube trku sa inflacijom

Dodatni pritisak dolazi iz pravca plata koje više ne uspevaju da prate rast cena.

To znači da, iako ljudi rade i zapošljavanje raste, realna kupovna moć mnogih domaćinstava slabi.

Najviše se oseća kod srednje klase, gde su troškovi hrane, goriva i stanovanja i dalje visoki i teško ih je smanjiti.

Šta ovo znači u praksi?

Tržište rada danas ne može da se posmatra kroz jednu sliku.

S jedne strane, postoje industrije koje se brzo oporavljaju i šire, dok s druge strane postoji grupa radnika koja se suočava sa dugim periodima traženja posla i nesigurnošću.

U tom razmaku između „dobrih brojki“ i „ličnog iskustva“ krije se prava slika današnjeg tržišta rada.

Za mnoge ljude to znači da posao postoji - ali ne nužno u njihovoj oblasti, niti pod uslovima na koje su navikli.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: