Većina ljudi je makar jednom igrala Monopol, jednu od najpopularnijih društvenih igara svih vremena. Milioni igrača širom sveta satima kupuju ulice, grade hotele i pokušavaju da bankrotiraju protivnike, piše BiF.
Međutim, iza ove igre krije se potpuno drugačija priča.
Monopol nije nastao kao slavljenje bogatstva i gomilanja imovine, već kao kritika ekonomskog sistema u kojem mali broj ljudi kontroliše najveći deo bogatstva.
Ideju za igru početkom 20. veka osmislila je Elizabet Megi, feministkinja i pobornica progresivnih ekonomskih ideja. Iako je bila prava autorka koncepta, decenijama je gotovo potpuno izbrisana iz istorije igre.
Elizabet Megi – žena koja je ekonomiju pretvorila u igru
Elizabet Megi rođena je 1866. godine u američkom gradu Mekomb u Ilinoisu.
Njen otac bio je izdavač novina i čovek koji je verovao da je velika razlika između bogatih i siromašnih jedna od najvećih opasnosti za društvo. Te ideje snažno su uticale na Elizabet.
Bila je feministkinja, zalagala se za prava žena i kritikovala društvene norme svog vremena. Posebno su je inspirisale ideje ekonomiste Henrija Džordža, tvorca pravca poznatog kao džordžizam.
Džordž je smatrao da ljudi treba da imaju pravo na ono što sami stvaraju, ali da prirodna bogatstva, posebno zemljište, ne bi trebalo da budu izvor neograničenog bogaćenja pojedinaca.
Kako bi njegove ideje približila običnim ljudima, Megi je napravila društvenu igru.
"Igra vlasnika zemljišta" bila je prethodnik Monopola
Godine 1904. Elizabet Megi patentirala je igru pod nazivom „Igra vlasnika zemljišta“.
Njena namera nije bila samo zabava. Igra je trebalo da pokaže kako koncentracija vlasništva i monopoli mogu dovesti do nejednakosti.
Megi je osmislila dva načina igranja.
U prvom, nazvanom „pravila monopoliste“, igrači su se takmičili u kupovini zemljišta i naplaćivanju kirije, što je dovodilo do stvaranja velikih bogatstava u rukama pojedinaca.
Drugi način, „pravila prosperiteta“, pokazivao je drugačiji sistem u kojem svi igrači imaju koristi kada se bogatstvo ravnomernije raspoređuje.
Igra je postala popularna među studentima i profesorima ekonomije. Koristili su je čak i univerziteti poput Harvarda i Vortona kako bi kroz nju diskutovali o ekonomiji i društvenoj nejednakosti.
Kako je nastao Monopol kakav danas poznajemo?
Godinama kasnije, tridesetih godina prošlog veka, igra je stigla do Čarlsa Daroua.
On je 1933. godine upoznao ljude koji su igrali Meginu verziju igre i ubrzo napravio svoju varijantu. Promenio je izgled table, dodao nove detalje i predstavio je kompaniji Parker Brothers pod nazivom „Monopol“.
Kompanija je u početku bila skeptična, ali je kasnije otkupila prava.
Darou je postao milioner, a javnosti je predstavljena priča da je sam osmislio igru u svom podrumu nakon dugog rada i eksperimentisanja.
Ta verzija priče decenijama je dominirala.
Žena koja je stvorila ideju ostala je u senci
Kako je Monopol postajao sve popularniji, naročito tokom Velike depresije kada je predstavljao jeftinu zabavu za porodice, kompanija Parker Brothers ostvarivala je ogromnu zaradu.
U međuvremenu su počeli da se javljaju ljudi koji su tvrdili da su igrali veoma sličnu igru mnogo pre nego što je Darou predstavio svoju verziju.
Parker Brothers je 1935. godine kontaktirao Elizabet Megi i otkupio prava na njenu originalnu igru.
Međutim, obećanje da će biti javno priznata kao osoba koja je imala ključnu ulogu u nastanku Monopola nikada nije ispunjeno.
Megi je preminula 1948. godine, ne dočekavši da njena priča bude široko poznata.
Ironija istorije: igra protiv monopola postala simbol bogatstva
Prava ironija leži u tome što je Elizabet Megi osmislila igru kao upozorenje protiv koncentracije bogatstva i moći.
Decenijama kasnije, ista igra postala je jedan od najpoznatijih simbola tržišne ekonomije, kupovine nekretnina i stvaranja bogatstva.
Tek tokom sudskih sporova sedamdesetih godina prošlog veka ponovo je otvoreno pitanje njenog autorstva.
Danas se sve više govori o Elizabet Megi kao pravoj začetnici ideje iza Monopola - ženi čija je zamisao promenila svet društvenih igara, ali joj je priznanje stiglo tek mnogo godina kasnije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)