SVE NA JEDNOM MESTU Detaljno objašnjeno – spisak najvažnijih izraza sa Beogradske berze

Stanko Stamenković | 18:55 | 13.03.24 Finansije

Može da vam zatreba.

Foto: Shutterstock

Kada ljudi čuju izraze kao što je „Blok trgovanje“, „Berzanski indeks“, pa čak i često korišćenu „Dividendu“, a da nisu ekonomisti ili brokeri, ostanu zbunjeni i u nedoumici. I nije im zameriti.

Ljudi koji se time bave i koji ih svakodnevno koriste na poslu, poput stručnjaka na Beogradskoj berzi, te termine vide kao što mi vidimo reči poput „Dobar dan“ ili „Hleb i mleko“.

Međutim, da li baš mora da bude tako komplikovano? Probaćemo da dokažemo da ne mora. I da je čak i najnejasnije termine moguće objasniti jednostavnim, svima razumljivim srpskim rečima.

– Za početak, Berza i akcije, u našem jeziku, već dugo označavaju sinonime. Za to postoji dobar razlog – od početka, na berzama se najpre trgovalo akcijama privrednih društava, a potom i drugim hartijama od vrednosti, pre svega različitim vrstama obveznica. Hartije od vrednosti se, u bazi, dele na vlasničke i dužničke, pri čemu vlasničke, kako i sama reč kaže, daju imaocu vlasnička prava u kompaniji. Kupovinom akcije vlasnik stiče suvlasnički deo u kompaniji i stoga ima pravo na deo profita te kompanije (dividenda) – objašnjava Nemanja Radević, advokat sa iskustvom u berzanskim poslovima.

Zatim, kaže naš sagovornik, u zavisnosti od poslovanja same kompanije, vrednost akcija može varirati, dok dužničke, opet kako sama reč kaže, podrazumevaju da emitent (izdavalac) zapravo duguje neki iznos novca imaocu (licu kod koga se nalazi ta obveznica) – iznosa novca označenog na obveznici. Kupovinom obveznice, investitor zapravo pozajmljuje novac izdavaocu obveznice dok se izdavalac obavezuje da godišnje ili u drugim intervalima plaća kamatu, sve dok na kraju ne vrati i celokupnu glavnicu.

– Sada, kada smo se podsetili ovih osnova, lakše ćemo razumeti i ostale izraze – kaže Radević.

Donosimo, uz pomoć stručnjaka, 15 često korišćenih termina na berzi, koje bi mogle da zatrebaju svakome. Čak i laiku, koji želi da se upusti u uzbudljivu avanturu berzanskogbtrgovanja.

1. Akcija – vlasnička hartija od vrednosti koja vlasniku daje suvlasnička prava u kompaniji (akcionarskom društvu). Nominalni iznos na koji glasi akcija označava udeo u osnovnom kapitalu kompanije (osnovni kapital je kompanije je, recimo, 1.000.000 evra, a 1 akcija je 117,5 dinara (1 evro)), i isti se izražava i u procentima (ako akcionar, recimo, poseduje 50.000 akcija, isti je vlasnik 5% kompanije). Akcije se izdaju u dematerijalizovanoj formi, dakle njihovo postojanje i elementi isključivo se registruju u Centralnom registru hartija od vrednosti na posebnim vlasničkim računima svakog akcionara, i nemaju materijalnu formu (kao na pr. menice, koje su takođe hartije od vrednosti). Kao i svaka imovina, ova hartija se stiče kupovinom (odnosno upisom u slučaju nove emisije), a otuđuje prodajom. Poslove u vezi sa akcijama isključivo mogu obavljati brokersko-dilerska društva, pa je tako neophodno stupiti u kontakt sa nekim od brokera kako bi se realizovalo otvaranje računa i sve dalje redom). Čuveno odgovaranje za obaveze kompanije i kod akcionarskih i kod društava sa ograničenom odgovornošću (doo) znači da vlasnik akcije odgovara samo do visine vrednosti akcije (dakle, ako je jednom, prilikom emisije, akcija plaćena određeni iznos, to je ujedno i najveći „gubitak“ koji vlasnik akcije može imati ukoliko kompaije nekada prestane da posluje odnosno napravi dugove koji su veći nego što njena imovina). Sa druge strane, dobit pravnog lica deli se akcionarima, pri čemu se prilikom donošenja odluke o isplati dividende utvrđuje koliko novca nosi svaka od akcija, pa se tako množenjem dolazi i do ukupnog iznosa koji akcionar dobije po osnovu posedovanja akcija. U slučaju dobrovoljne likvidacije kompanije, akcionar ima i pravo na takozvani likvidacioni ostatak, ukoliko isti preostane nakon namirenja svih obaveze društva.

2. Berza – predstavlja instituciju, odnosno privredno društvo čija je delatnost organizacija tržišta kapitala, odnosno Berza organizuje i vodi tržište kapitala (formira platformu (softver) na kojoj se uparuju (susreću) nalozi prodaje i kupovine hartija od vrednosti).

Berza svojim aktima utvrđuje pravila za tzv. Izlazak kompanija na Berzu, odnosno listiranje njihovih akcija, potom pravila kojih u poslovanju moraju da se pridržavaju članovi Berze (brokersko-dilerska društva koja su jedino ovlašćena da u ime i za račun
svojih klijenata – investitora ispostavlju naloge za trgovanje – prodaju ili kupovinu akcija) ali i nekih specifičnih pravila po kojima se vrši trgovanje odnosno zaključuju transakcije (jedno od najpoznatijih je takozvana Zona fluktuacije koja štiti investitore ali i društva od špekulacije na tržištu, tj. mogućnosti da cene akcije nekontrolisano skaču i padaju iz dana u dan). Rad Berze strogo je kontrolisan od strane Komisije za hartije od vrednosti, kao samostalne i nadzorne državne institucije koja vrši javna ovlašćenja u
okviru Zakona o tržištu kapitala.

3. Belex fix – jedinstveni informacioni sistem Berze (softver) u okviru kog se obavlja trgovanje. Posredstvom svojih aplikacija, članovi berze (brokersko-dilerska društva) pristupaju ovom sistemu korišćenjem dodeljenog sertifikata. Ovaj program strogo kontrolišu berzanski kontrolori, i ukoliko uoče bilo kakve nepravilnosti u ispostavljanju naloga, iniciraju pokretanje disciplinskih postupaka koji se mogu okončati i zabranom trgovanja.

4. Berzanski sastanak – predstavlja period tokom kojeg se obavlja trgovanje hartijama od vrednosti na berzi. Ovo je termin kojim se označava redovno radno vreme u okviru kog je moguće sprovoditi trgovinske aktivnosti – ispostavljanje naloga za kupovinu i prodaju. Recimo, ukoliko vlasnik akcija želi da proda svoje akcije, nalog za prodaju njegov broker može ispostaviti na BelexFix platformi samo u toku trajanja berzanskog sastanka, što je u slučaju Beogradske berze od 09h do 14h. Ovaj izraz često se koristi kao sinonim za radno vreme berze, odnosno period kada je berza otvorena za trgovanje.

5. Cena i vrednost akcije – Akcija, kao hartija od vrednosti, može imati nominalnu, knjigovodstvenu i tržišnu vrednost. U suštinskom smislu, onom važnom za ovaj tekst, najvažnija je tržišna. Pre njenog pojašnjenja, da pojasnimo prve dve. Dakle, nominalna vrednost akcije je ona vrednost koja je određena statutom kompanije, najčešće glasi na manji (mali) iznos, i ne odražava stvarnu vrednost. To je vrednost „na koju glasi“ akcija – nešto slično starim novčanicama koje nominalno glase na, recimo 100 dinara, ali danas, budući da su retke i da predstavljaju numizmatičke primerke, vrede (na tržištu) 10.000 dinara. Knjigovodstvena vrednost, kako sama reč kaže, označava vrednost koja se dobija deobom knjigovodstvene vrednosti kapitala društva (rezultat razlike imovine i obaveza društva) ukupnim brojem akcija. Na kraju, najvažnija vrednost je tržišna. Tržišna vrednost se formira na tržištu, i direktna je posledica ponude i tražnje. Ali da bi tražnja za akcijama bila velika, i samim tim ista uticala na povećanje vrednosti akcije, neophodno je da kompanija čije su akcije u pitanju uspešno i transaprentno posluje, da ima visok nivo korporativnog upravljanja, te da ista predstavlja primer uspešnog biznisa. Svi žele da budu deo uspešnih priča, pa stoga, investitori kupuju akcije dobrih kompanija, koje im, na duge staze, osim pasivnog prihoda u vidu dividende, sa porastom vrednosti samih akcija daju mogućnost i da dodatno zarade njihovom daljom prodajom.

Uz to, akcije daju vlasnicima pravo da učestvuju u upravljanju društvom, daju mogućnost glasa na skupštini društva, a usled posedovanja većeg paketa akcija čak i mogućnost da dominantno utiču na poslovanje kompanije.

6. Eps (Nije Elektroprivreda Srbije) – iliti skraćenica od earning per share, pominje se kada se izračunava profitabilnost pojedinačne akcije kompanije. Zarada po akciji (neto), kako bi se EPS mogao bukvalno prevesti, dobija se tako što se ukupna neto dobit podeli sa ukupnim brojem emitovanih akcija. Visina neto dobit po akciji omogućava investitorima da bolje razumeju koliko se dobiti generiše po svkaoj akciji kompanije, pa što je EPS veći to može biti pozitivan signal za investitore. Naravno, EPS nije jedini faktor koji investitori analiziraju, već se isti najčešće razmatra zajedno sa ukupnom finansijskom situacijom kompanije, rastom prihoda, dugoročnim planovima kompanije i slično. EPS se može analizirati u različitim vremenskim intervalima, što omogućava potencijalnim investitorima da prate i trend profitabilnosti kompanije.

7. Investicioni fond – finansijska institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Dakle, Investicioni fond prikuplja novac od više investitora, a potom taj novac dalje ulaže u različite finansijske instrumente – akcije, obveznice, nekad u nekretnine i slične investicije. Prilikom uplate sredstava u fond, investitor dobija investicionu jedinicu koja odslikava njegovo učešće u imovini fonda, i u skladu sa poslovnom politikom fonda, na uložen novac ostvaruje određene prihode.

Investicioni fondovi okupljaju najveće stručnjake u oblasti ekonomije i finansija koji pažljivom analizom dalje plasiraju sredstva fonda vodeći se načelima diversifikacije i smanjenog rizika. Investicioni fondovi mogu biti otvoreni i zatvoreni, u zavisnosti od toga da li fond kontinuirano, bez ograničenja, prima nove investitore ili po ispunjenju broja, zatvara prijem novih, i omogućava jedino dalju preprodaju investicionih jedinica na takozvanom sekundarnom tržištu.

Da napravimo pauzu? Valjalo bi. Kad se odmorite, možete pročitati i drugi deo teksta o berzanskim izrazima na ovom linku.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.