U pitanju je lider koji je iz skromnog porekla izgradio kompaniju koja danas redefiniše globalno tržište automobila i energije.
Vang je rođen 1966. godine u siromašnoj poljoprivrednoj porodici u Kini, rano je ostao bez roditelja i obrazovanje je stekao uz podršku starije braće i sestara. Kasnije je studirao metalurgiju i stekao diplomu osnovnih i master studija. Nakon što je kratko upravljao jednom kompanijom za proizvodnju baterija, 1995. godine je osnovao BYD uz pozajmicu od svog rođaka. Kompanija BYD je brzo rasla i 2003. godine je ušla u automobilsku industriju.
Ništa bez Vorena Bafeta
Već 2008. godine, čuveni američki investitor Voren Bafet je primetio potencijal BYD-a, pa je preko svoje kompanije Berkšir Hatavej investirao oko 230 miliona dolara. Kupio je 9,89 odsto udela u kompaniji BYD, po ceni od 8 hongkonških dolara po akciji. Bafet je, preciznije, poslušao svog dugogodišnjeg saradnika i potpredsednika Berkšir Hataveja, Čarlija Mangera, koji je prvi video da je Vang pokrenuo novu kinesku revoluciju u automobilskoj industriji. Manger, koji je umro 2023. godine, sa velikim divljenjem je govorio o Vangu, posebno zbog toga što je rođen u siromaštvu. Isticao je njegovu radnu etiku, marljivost i talenat, nazivajući ga genijem i radoholičarem.
Prema poslednjim informacijama, Vangovo lično bogatstvo danas iznosi 24 milijarde dolara. To je rezultat dvostrukog rasta cene akcija kompanije BYD u odnosu na 2025. godinu.
Vertikalna integracija kao ekonomsko oružje
Jedan od najvažnijih aspekata Vangove strategije je takozvana "vertikalna integracija". Umesto oslanjanja na dobavljače, BYD kontroliše gotovo ceo lanac vrednosti:
- proizvodnju baterija
- razvoj čipova i elektronike
- rudarske resurse (litijum, kobalt)
- finalnu proizvodnju vozila
Takav model omogućava niže troškove proizvodnje, brže inovacije i odličnu otpornost na globalne poremećaje, poput ratova ili nestašice čipova. Zahvaljujući tome, kompanija je uspela da postane najveći proizvođač električnih vozila na svetu po obimu prodaje, pretekavši Teslu.
Vang tvrdi da 60–70 odsto svog vremena posvećuje tehnologiji i razvoju proizvoda. Često primenjuje male izmene u dizajnu kako bi zaobišao postojeće patente. Prema Vikipediji, jednom je izjavio da su patenti statični, rekavši:
„Prilikom razvoja novog proizvoda, 60 odsto dolazi iz postojeće literature, 30 odsto iz analize uzoraka, a još 5 odsto iz sirovina i drugih spoljašnjih faktora. Naše sopstveno originalno istraživanje čini svega oko 5 odsto“.
Uz primenu pomenutih discplina, sa masovnom proizvodnjom i nižim cenama od konkurencije, BYD godišnje prodaje milione vozila i prisutan je u 60 zemalja sveta.
Vangova kompanija je tako postala simbol Kine kao nosioca energetske tranzicije, koji je uspešno stao "na crtu" i Evropi i SAD-u. Zato i nije slučajno što je u februaru 2025. godine Vang Čuanfu bio prvi među tehnološkim liderima svoje zemlje, i sedeo je direktno ispred Sija Đinpinga, predsednika Kine.
Za razliku od svog glavnog konkurenta, bučnog i napadnog Ilona Maska, vlasnika "Tesle", Wang je povučen, retko nastupa u javnosti i duboko je posvećen poslu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)