Pre nego što su postojali telefoni koji beleže svaki trenutak, aplikacije za rezervaciju apartmana i navigacija koja vodi do plaže, odlazak na more bio je događaj kojem se radovalo mesecima unapred, piše Cdm.
Za milione ljudi širom bivše Jugoslavije letovanje nije bilo samo godišnji odmor. Bio je to porodični ritual, velika avantura i uspomena koja se i decenijama kasnije prepričava sa osmehom.
Nije bilo luksuznih vila, interneta i planiranja svakog detalja preko nekoliko klikova. Ipak, put prema Jadranu mnogima je bio jedan od najlepših trenutaka godine.
Pripreme za more trajale su danima
Sve je počinjalo mnogo pre polaska.
Koferi su se pakovali danima, a u automobil je trebalo smestiti gotovo sve što bi moglo zatrebati na odmoru.
Tu su bili:
- peškiri,
- suncobran,
- gumeni dušek,
- lopte,
- rekviziti za plažu,
- frižider-torba,
- hrana za put,
- pa čak i poneki lonac ili šerpa.
Svaki centimetar prostora u automobilu bio je dragocen.
Ko je putovao fićom, stojadinom, jugom ili nekim drugim automobilom tog vremena, dobro zna kako je izgledalo pakovanje. Koferi i torbe često su završavali na krovnom nosaču, dok su deca na zadnjem sedištu sedela između torbi, jastuka i dušeka na naduvavanje.
Na put se najčešće kretalo rano ujutru, često već oko tri ili četiri sata, kako bi se izbegle najveće vrućine.
Dok je otac vozio, majka je držala kartu i pratila put, a deca su iz zadnjeg sedišta svakih nekoliko minuta postavljala isto pitanje:
"Jesmo li stigli?"
Put do mora bio je deo avanture
Jadranska magistrala tih godina bila je puna automobila sa tablicama iz svih krajeva tadašnje države.
Nije bilo klima-uređaja. Prozori su bili širom otvoreni, radio je svirao najpopularnije pesme tog vremena, a putovanje je trajalo satima.
Ali nikome to nije predstavljalo problem.
Prva pauza bila je poseban događaj.
Pored puta su se vadili domaći sendviči, pohovane šnicle, kuvana jaja, paradajz, sokovi i kafa iz termosa.
Možda danas zvuči jednostavno, ali mnogi će reći da nijedan restoran nije mogao da zameni taj osećaj.
A onda bi, posle dugog puta i bezbroj krivina, iza poslednjeg zavoja konačno ugledali more.
Za decu je to bio trenutak koji se čekao cele godine.
Vrata automobila bi se otvorila, a oni bi trčali prema vodi kao da prvi put vide more.
Letovanje dostupno mnogim porodicama
Većina porodica nije odlazila u luksuzne hotele.
Mnogo ljudi letovalo je u sindikalnim odmaralištima svojih preduzeća, kampovima ili skromnijim smeštajima uz obalu.
Posebna čar tih mesta bila je u druženju.
Za stolom su zajedno sedeli radnici, službenici, direktori i njihove porodice. Igrale su se karte, šah, boćanje i razgovaralo se do kasno u noć.
Deca su lako sklapala prijateljstva koja su nekada trajala godinama.
Mnogi se i danas sećaju kako su svakog leta na isto mesto dolazili isti ljudi iz različitih krajeva zemlje.
Plaža bez telefona bila je dovoljna
Na plažama nije bilo društvenih mreža, fotografisanja svakog trenutka i telefona koji stalno odvlače pažnju.
Čuli su se samo talasi, dečji smeh i lopta koja udara po improvizovanoj mreži za odbojku.
Pravile su se kule od peska, skupljale školjke, ronilo se za kamenčićima i igrale društvene igre.
Ljudi koji su se tog dana prvi put upoznali često bi do večeri postali prijatelji.
Sitnice koje su ostale u sećanju
Neke male stvari danas gotovo da su nestale, ali ih mnogi i dalje pamte.
To su bile:
- providne plastične sandale koje su čuvale stopala od morskih ježeva,
- prodavci na plaži koji su nudili krofne sa džemom i čokoladom,
- sladoled u kugli ili plastičnoj loptici koja je kasnije postajala igračka,
- razglednice koje su se slale rodbini uz poruku "Pozdrav sa mora",
- fotoaparati sa filmom od 24 ili 36 fotografija.
Svaki snimak se pažljivo birao jer nije bilo mogućnosti da se fotografija obriše i ponovi.
Tek po povratku kući, kada bi se razvile slike, videlo se koje su uspomene sačuvane.
Večeri na moru koje se nisu zaboravljale
Posle dana provedenog na plaži, porodice bi se spremale za večernju šetnju rivom.
Miris pečenog kukuruza, palačinki i sladoleda širio se ulicama, dok je sa terasa dopirala muzika.
Deca su jurila balone i igračke, odrasli razgovarali uz hladno piće, a more je bilo kulisa najlepših letnjih večeri.
Zašto se mnogi i danas sećaju tih letovanja?
Možda tada nije bilo luksuznih apartmana, brzog interneta i savremenih automobila.
Ali mnogi smatraju da je postojalo nešto što danas često nedostaje – osećaj bezbrižnosti.
Letovanje u Jugoslaviji nije bilo trka za savršenom fotografijom ili najskupljim smeštajem.
Bilo je to vreme kada je putovanje samo po sebi bilo avantura, kada su nepoznati ljudi lako postajali prijatelji, a nekoliko dana provedenih na moru ostavljalo uspomene za ceo život.
Zato mnogi i danas, kada osete miris mora ili čuju staru letnju pesmu, na trenutak ponovo postanu ona deca koja čekaju da se zatvori gepek, proveri još jednom da li je sve spakovano i automobil konačno krene prema Jadranu.
Jer nekada odlazak na more nije bio samo godišnji odmor.
Bio je mali praznik.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)