Prema analizama međunarodnih medija poput Rojtersa i Vol strit džurnala, u više razvijenih ekonomija primećuje se pad tražnje i duže vreme potrebno za prodaju nekretnina.

Nakon višegodišnjeg rasta cena, tržište pokazuje jasne znake hlađenja. Kupci su sve oprezniji zbog visokih kamata na stambene kredite, povećanih mesečnih rata i opšte ekonomske neizvesnosti, pa mnogi odlažu odluku o kupovini.

Centralne banke su u prethodnom periodu podigle kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju, što je direktno pogodilo tržište nekretnina. Krediti su postali skuplji, dostupnost finansiranja je smanjena, a kupovna moć građana oslabila.

Zbog toga se u mnogim tržištima beleži sporiji promet nekretnina, a prodavci su primorani da prilagođavaju cene. Sve češće nude popuste, snižavaju oglašene cene ili daju dodatne pogodnosti kako bi privukli kupce.

U pojedinim segmentima tržišta već se vidi pomeranje u korist kupaca, ali analitičari naglašavaju da ne dolazi do naglog pada cena, već do postepenog usporavanja i stabilizacije.

Iako se ne očekuje scenario sličan finansijskoj krizi iz Global Financial Crisis, tržište ulazi u fazu prilagođavanja novim uslovima finansiranja i smanjene tražnje.

Menja se i ponašanje kupaca – sve više ljudi traži manje stanove, energetsku efikasnost i bolje lokacije u odnosu na cenu, dok raste i broj onih koji se odlučuju za iznajmljivanje umesto kupovine.

Ovakvi trendovi u velikim ekonomijama mogu imati uticaj i na evropsko tržište, uključujući i region, gde se očekuje sporiji rast i veća pregovaračka moć kupaca, ali bez drastičnih poremećaja.

Ključno pitanje ostaje - kupiti sada ili sačekati? 

Stručnjaci navode da odgovor zavisi od kretanja kamata: ako počnu da padaju, cene bi ponovo mogle da rastu, dok njihovo zadržavanje na visokom nivou može dodatno oslabiti tržište.

Tržište nekretnina tako ulazi u period neizvesnosti u kojem više nema brzog rasta, već dominiraju oprez, pregovori i čekanje boljih uslova.

Nakon perioda stagnacije i opreza tokom 2024. i 2025. godine, globalno tržište nekretnina u 2026. ulazi u novu fazu - fazu oporavka, selektivnog rasta i povratka kapitala.

Dok kamatne stope postepeno ulaze u stabilniji režim, investitori se vraćaju na tržište, ali sa potpuno novom strategijom - više nije dovoljno samo posedovati nekretninu, već je ključno izabrati pravi sektor i lokaciju.

Vodeće investicione banke, označavaju prvu polovinu 2026. godine kao prelomni trenutak za globalno tržište nekretnina.

Nakon što su vrednosti u mnogim segmentima dotakle dno tokom 2025. godine, sada dolazi do postepenog oporavka. Ključni faktori su stabilizacija i blago smanjenje kamata, povratak poverenja investitora i aktiviranje kapitala koji je dugo bio "parkiran" sa strane.

Velike institucije ponovo ulaze na tržište, što povećava likvidnost i pokreće novi investicioni ciklus.

Investitori više ne gledaju samo tradicionalne centre poput Londona ili Pariza, već se fokus pomera ka novim gradovima. Atina i Lisabon privlače pažnju zbog relativno nižih ulaznih cena i investicionih programa, dok Mančester i Majami jačaju zbog priliva tehnoloških kompanija i nove radne snage.

Majami je postao i finansijsko čvorište nove generacije investitora, dok Mančester nudi stabilne prinose od rente u odnosu na zasićene velike metropole.

U isto vreme, Meksiko i Vijetnam se izdvajaju kao rastuće tačke u industrijskim nekretninama, pod uticajem trenda „reshoringa“, odnosno vraćanja proizvodnje bliže tržištima SAD i Evrope.

Paralelno sa geografskim pomeranjem kapitala, dolazi i do sektorske rotacije. Standardni kancelarijski prostori gube dominantnu ulogu, dok investitori sve više ulažu u data centre, studentski i seniorski smeštaj, kao i logističke objekte.

Eksplozija veštačke inteligencije dodatno povećava potražnju za data centrima, dok demografske promene čine "senior living" i studentski smeštaj otpornim na ekonomske cikluse. Logističke nekretnine ostaju ključ globalnog lanca snabdevanja, posebno one sa naprednom automatizacijom.

Jedan od najjačih trendova u 2026. godini je i primena veštačke inteligencije u proceni i investicionim odlukama. Procene pokazuju da oko 75 odsto profesionalnih investitora koristi AI alate za predviđanje rasta kirija, analizu rizika i identifikaciju klimatskih i tržišnih faktora pre donošenja odluka.

U tom novom okruženju, stambeni sektor pokazuje znake stabilizacije, sa umerenim rastom cena od oko dva/tri procenta godišnje u pojedinim regionima. Međutim, tržište i dalje ostaje pod pritiskom viših kamata i sporijeg rasta kupovne moći, što ograničava snažniji oporavak.

Zaključak analitičara je jasan - tržište nekretnina u 2026. godini ne donosi opšti rast, već selektivne prilike. Dok se stambeni segment stabilizuje, najveći kapital se seli u specijalizovane sektore poput data centara, logistike i studentskog smeštaja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.