INTERVJU „Expo 2027 služi na čast našoj otadžbini“ – kako tu Izrael može da pomogne Srbiji, i obrnuto
Foto: Privatna arhiva
Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu i direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u toj zemlji, godinama unazad, a i trenutno, radi na očuvanju i jačanju veza između Srbije i Izraela. Izrael je, prema njegovim rečima, vrlo specifična zemlja, trenutno pogođena i ratom koji se sa izraelskog područja oko Pojasa Gaze proširio i na sam Pojas Gaze, ali uprkos svim problemima, uspeva da unapredi poslovne veze sa našom zemljom.
To se vidi i u konkretnim brojkama – Nikolić u razgovoru za Bizportal ističe da se izraelske investicije u Srbiji od 2.000 godine približavaju sumi od 3 milijarde dolara, a plodna saradnja posebno je razvijena u poslednjih pet godina. Šta možemo očekivati u budućnosti? Naš sagovornik očekuje mnogo, a dobra šansa za to je i u vidu saradnje oko jednog od najvećih projekata u istoriji Srbije, Expa 2027.
Kakve su aktuelne prilike u Izraelu, imajući u vidu situaciju oko sukoba sa Hamasom?
Društveno-ekonomska konstelacija u Izraelu, prouzrokovana tragičnim ratom na početku oko, a sada u samom Pojasu Gaze, kao i oružano dejstvovanje duž linije razgraničenja sa Libanom ima efekte na sve vidove života. Počev od 150 hiljada interno raseljenih, zatim 350 hiljada naizmenično mobilisanih rezervista, nemogućnosti odvijanja redovne nastave za učenike i studente, pa do duha vremena koje utiče na potrošnju u svrhe razonode i putovanja. Dramatičan pad u potrošnji prvog meseca rata, putem korišćenja kreditnih kartica je stabilizovan (već u sedmoj nedelji rata iznosio je samo 3.2 odsto niže od proseka iz perioda koji je prethodio ratu), ali još uvek dominantno u svrhu osnovnih i tekućih potreba.
Dakle, segmenti tercijarnog sektora, poput turizma, ugostiteljstva i saobraćaja su pogođeni. Eklatantan primer su hoteli, koji su u zemlji od centralnog interesovanja stranih turista, pretvoreni u izbeglička prihvatilišta. Ipak, rekao bih da je težišni potres u građevinskoj industriji, imajući u vidu da, gotovo u potpunosti, radna snaga dolazi iz Judeje i Samarije, odnosno sa Zapadne obale, drugim rečima sa teritorija Palestinske Uprave, kojima od izbijanja rata 7. oktobra nije dozvoljen ulazak u Izrael. Konačno, poremećen prevoz robe sa Dalekog istoka, putem Crvenog mora i Sueckog kanala, dodatno usložnjava spoljnu trgovinu, ali i poziva na alternativne mogućnosti.
Možete li konkretno da nam predstavite kako izgleda ekonomska saradnja Srbije i Izraela?
Rekao bih da se deli u sledeća tri segmenta: investicije, umrežavanje inovativnih eko-sistema dve zemlje i trgovinska razmena.
Izraelske investicije u Srbiji od 2000. napreduju ka trećoj milijardi dolara. Kompanije iz ove bliskoistočne zemlje uživaju kod nas ugled brendirane kredibilnosti, a trend je dodatno uvećan tokom poslednjih 5 godina. Govorimo uglavnom o šoping molovima, ali i izgradnji novih i rekonstrukciju postojećih objekata, uključujući stambene parkove. Ono što je od posebnog značaja jeste već etablirani interes za investiranje i u oblastima obnovljivih izvora energije, agriteka, tehnologija za prečišćavanje i upravljanje vodama i softverske industrije.
Kada govorimo o umrežavanju inovativnih eko-sistema dve zemlje, oni su već etablirani i njihovi glavni protagonisti su naši naučno-tehnološki parkovi, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Započeti su još u vreme ovdašnjeg eksperta, dr Jehošue – Šukija Glajtmana (Yehoshua Gleitman), koji je bio i na funkciji glavnog naučnika u Izraelu.
Počev od kabineta predsednika Vlade, putem Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, inicirano je angažovanje savetnika iz ustanova kao što su Uprava inovacija Izraela, u izgradnji našeg inovativnog eko-sistema. Nema nijedne značajnije granske konferencije, poslednja je bila sedmica AI prošlog meseca u Izraelu, da nema učesnika iz naše zemlje, a bilo je više seniorskih delegacija, poput one NALED-a u upoznavanju sa strukturom inovativnog čuda koje se zove Izrael.
U ovom segmentu, težište je na transferu znanja iz nauke u privredu, kao i regrutovanju sredstava za startapove. Izrael je globalni svetionik u oblasti, samo prošle sedmice sam učestvovao u Med-tech konferenciji „MIXiii“ u Jerusalimu, kojom prilikom je direktor Izraelske uprave inovacija, Dror Bin, izneo podatke da je 11 odsto radne snage ove zemlje uposleno u Hi-Tech-u, zatim da on predstavlja 18 odsto BDP-a, da se impozantnih i svetski rekordnih 6.1 odsto BDP-a ulaže u R&D, da Hi-Tech doprinosi 30 odsto poreskih prihoda i čak 48.3 odsto izvoza.
Kako teče izvoz iz Srbije u Izrael?
Poslednje tri godine beleže naš kontinuirani izvoz u ovu mediteransku zemlju, pri čemu je 2022. bila godina najznačajnijeg rasta, od čak 30,2 odsto. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Izrael su cigarete i proizvodi od gume, gasne turbine, hrana za životinje, aromatizovana voda, frižideri, smrznuto voće, ovce i koze. U pitanju je 107,7 miliona dolara robne razmene, još uvek daleko od potencijala, su pozicionirale Izrael kao jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije na Bliskom istoku. Tu je, naravno, i namenska industrija i to ne samo u onom svom osnovnom obliku, koji nije klasifikovan u segmentima robne razmene, već i u okviru metalske industrije, koja opslužuje ovaj sektor.
Izrael je dosta uložio u Srbiji. Možete li da izdvojite neke od projekata koji su već ugledali svetlost dana? Kakvi su planovi u tom smislu?
Kada je reč o investicijama van sektora nekretnina, izdvojio bih kompaniju Enlajt (Enlight Renewable Energy), misleći na nastavak uspešnog projekta vetroparka kod Kovačice – Pupin. Govoreći o izraelskim kompanijama u oblasti obnovljivih izvora energije, njihova zainteresovanost je velika. Naprosto, teško je delegirati projekte za takav nivo obima interesa, pri čemu svakako treba naglasiti i renomiranu kompaniju Big Mega (BIG MEGA Renewable Energy).
Potom, u Adi pogon preduzeća „Livnica preciznih odlivaka“, koji proizvodi delove za mlazne motore, od strane kompanije Bet Šemeš endžins LTD (Menoei Bet Shemesh). Interesantna je aktivnost kompanije Israel Aerospace Industries (IAI) koja je otvorila na beogradskom aerodromu Nikola Tesla, u pogonima kompanije za održavanje Jat tehnike, jedinicu za konverziju putničkih aviona u teretne. Prvu ovakve vrste u našem delu kontinenta. Od posebnog su značaja srpske poslovnice izraelskih kompanija iz oblasti softverskih usluga, kao na primer, „Plejstudios“ (Playstudios Israel) i „Elementor“. U narednom periodu očekuju se još obimnija ulaganja sličnih firmi.
Koji proizvođači iz Srbije bi, po vašoj proceni, imali najbolju prođu na izraelskom tržištu?
Pet meseci rata značajno su uvećali upite u sektorima prehrambene industrije, higijenskih proizvoda, i metalske industrije. Od velikog je značaja uvećanje broja povrtarskih kultura, trenutno pet, koje se nalaze pred sertifikacijom Srbije kao zemljom porekla u saradnji Odeljenja za zaštitu bilja Ministarstava poljoprivrede dve zemlje, što bi svakako u doglednom periodu trebalo da obuhvati i jabuku. Izrael uvozi trećinu svoje godišnje konzumacije jabuka, tako da bi ovo bio značajan iskorak.
Prerađeni proizvodi biljnog porekla, kao i konditorski proizvodi su sve traženiji i drago mi je da se trenutno nalazimo u fazi početka izvoza dva proizvoda, novih tarifnih brojeva izvoza u Izrael, a koji će tokom narednih kvartala povećati naš izvoz za čitavih 9 odsto. Uz ovo, ostvareni su značajni kontakti u oblasti aluminijumske, kablovske i etilenske industrije, uključujući i izraelska javna preduzeća, odnosno učešća na njihovim tenderima.
Podsticajne mere nultih carinskih stopa, kao i pojednostavljenja standarda uvoza biće od sve veće važnosti u širenju izvoznog asortimana. Tokom prošle godine proširen je spisak trajno oslobođenih tarifnih brojeva od carinskih dažbina, pa je u najvećem delu, osim prehrambene industrije, produžena suspenzija carine koja će važiti do 31. maja 2028.
Kada govorimo o prehrambenoj industriji, nastavlja se kampanja nulte carine sastavljena od šest etapa, tokom sveukupno pet godina, zaključno sa 2027. Tu poseban izazov predstavlja apliciranje za košer sertifikaciju, pri čemu je procedura za proizvode biljnog porekla znatno jednostavnija u odnosu na one životinjskog, dakle uključujući mleko i jaja, a da ne govorim o ekstremno zahtevnim kada govorimo o vinu, imajući u vidu da se ono koristi i u sakralne svrhe.
Izrael je perspektivno i rastuće tržište. Apelujem na domaće izvoznike da se upoznaju sa ovim stimulansima, jer je smisao podsticajnih mera borba sa nesnosnom skupoćom života u Izraelu. Od velike je pomoći odlična saradnja sa kolegama iz ovdašnje Federacije privrednih komora, zatim Institutom za standarde, Institutom za izvoz kao i Asocijacijom industrijskih proizvođača.
Srbija je započela razvoj velikog projekta, „Expo 2027“. Kako vidite ulogu izraelskih firmi u njemu, i da li već postoji konkretna saradnja po tom pitanju?
Posebno mi je drago da je Izrael od samog početka, kako institucionalno, tako i u sadržajima zainteresovan za ovu jedinstvenu manifestaciju, koja služi na veliku čast našoj otadžbini. Najpre, renomirane izraelske kompanije su aktivne u nuđenju svojih rešenja za izgradnju delova samog kompleksa. Ono što je posebno dobro u ovome jeste činjenica da ovde govorimo o dodatnim faktorima, koji do sada nisu bili prisutni u projektima u našoj zemlji.
Specijalizovani Ekspo 2027. organizovan pod temom „Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve“ je izuzetna prilika za učešće Izraela prepoznatog u odličnosti u inovacijama u sportu.
Izraelske kompanije, kao što je „HYPE and Colosseum“ već su izgradile široku mrežu partnera u Srbiji, kao što je Privredna komora Srbije i naučno-tehnološki parkovi, ali i generalno uključivanjem najeminentnijih izraelskih startapova, među kojima ima i onih koji su dosegli do junikorna („Jednorog“, firma sa vrednošću preko 1 milijarde dolara).
Slične mogućnosti postoje i u oblasti muzike, s tim što se ovde nameće uključivanje vrlo interesantnih trilateralnih faktora inovacija, sa jasnim porukama mira i tolerancije, imajući u vidu zemlje iz kojih će doći. Veliko mi je zadovoljstvo da sam o „Expo 2027“ mogao da objavim članak u uglednom Džeruzalem postu (Jerusalem Post), zajedno sa Šajem Bazakom (Shai Bazak), bivšim generalnim konzulom Izraela u Bostonu, podsećajući i na saradnju o oblasti Kampusa BIO4 i izložbi Muzeja Nikola Tesla iz Beograda u Muzeju nauke Blumfild (Bloomfield) u Jerusalimu.
Srbija doživljava svojevrstan procvat u oblasti IT sektora, tehonološkog sektora uopšte, koji se nametnuo kao jedan od glavnih izvoznih aduta zemlje. Kako Srbija može da pomogne Izraelu u tom smislu, i obrnuto?
Faza angažmana naših mladih IT-jevaca, koji vladaju različitim nivoima traženih softverskih jezika je za nama, u svojoj primarnosti. Bilo u svojstvu frilensera, zaposlenih u stranim kompanijama, odnosno njihovim filijalama kod nas ili u našim kompanijama koje obavljaju ugovorne poslove za svetske gigante. Svi ovi formati su, dakako, važni, ali Srbija je kadra za sledeću stepenicu u međunarodnoj saradnji u oblasti IT-ia, Hi-Tech-a uopšte, i to se već uveliko dešava pred nama. U krajnjoj liniji, naša radna snaga u ovom sektoru nije atraktivna po svojoj ceni rada, posebno imajući u vidu neke od zemalja Istočne Evrope ili Centralne Azije. Kada govorimo o vodećim kompanijama u obe zemlje, odnosno onim njenim segmentima koji su se već dokazali u egzitima, oni su već više nego dovoljno globalno umreženi. Fokus treba da bude na onim koji su opravdali svoje postojanje, ali su još daleko od svog finansijske optimalnosti.
Čini se da će najilustrativnije za vaše čitaoce biti nedavna rečenica dr Avija Hasona (Avi Hasson), osnivača izraelske Uprave inovacija i trenutnog direktora Startup Nation Centrala, za izraelski portal Ynet – „Pre svega, svaka velika kompanija je nekada bila mala kompanija. Ne postoji način da se proizvede pet junikorna, a da se ne počne sa 100 ili više startapova. Da biste dosegli velike izraelske kompanije, morate posedovati kritičnu masu startapova. To je neka vrsta piramide na koju se morate uspeti od samog dna. Uvek počinje sa akademskim istraživanjem, gde smo i mi u nevolji – sa idejama i izumima, a onda se to pretvara u startapove. Velikom većinom one ili bivaju zatvorene ili ih progutaju veće kompanije”.
Drugim rečima, umrežavanje sa ovakvim organizacijama, poput Startup Nation Centrala, umrežavanje sa faktorima od globalne povezanosti je imperativ. Od velikog su značaja i manifestacije poput već tradicionalnog novembarskog Heapcona u Zemunu, kao i podrška saradnji protagonista na regionalnom nivou, poput Naučno-tehnološkog parka u Nišu sa regionalnim akceleratorom izraelskog Južnog regiona – Tech-7 iz Ber Ševe (Be’er Sheva).
Danas možemo da konstatujemo da je Predstavništvo Privredne komore Srbije u Jerusalimu uvezano sa svim centralnim institucijama, ustanovama, organizacijama i kompanijama iz oblasti inovacija. I onda kada dođe do personalnih promena, lako se dođe do ispomoći u ovako funkcionišučem svetu umreženosti.
Nevezano, ali važno i goruće pitanje: kakva je situacija „na terenu“ u Izraelu, s obzirom na to da ste neposredan svedok. Možete li da nam prenesete aktuelne utiske i predviđanja?
Izrael je vrlo specifična zemlja, ne može se uporediti ni sa jednom drugom. Najpoznatija je po latentnim bezbednosnim izazovima i po tome što slovi za startap naciju i giganta u oblasti agriteka, med-teka i tretmana otpadnih voda. Ali i Izrael se menja, demografski procesi su neumoljivi, a tendencije prepoznatljive. Teško je pronaći tako tehnološki visoko razvijenu zemlju poput Izraela koja ima izrazito pozitivan prirodni priraštaj, najviši među zemljama OECD-a, zavidnih 3,1 dete na majku. Međutim, ovaj prosek nije ravnomeran među segmetnima izraelske populacije. U poređenju sa jevrejskom populacijom Izraela kod koje je taj prosek 3,13, među ultraortodoksnom on je čak 6,5 deteta na majku. Imajući u vidu nisku stopu zaposlenosti, odnosno još niže učešće u poreskom doprinosu, kao i ne služenje vojnog roka, kako hasidske, tako i takozvane litvanske populacije ultra-religioznih Jevreja, jasno je da se radi o velikim izazovima koji očekuju državu jevrejskog naroda. Konceptualno govoreći, ovo je bekspompromisni sukob liberalno-sekularnog bloka sa onim religiozno-nacionalističkim, gde je sve primećeniji metafizički dogmatski pristup sukobima u stavovima, ne ostavljajući prostor za kompromis.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
