PO TOME SMO I POZNATI Prerađivačka industrija stub domaćeg izvoza, Vojvodina doprinosi najviše

Tamara Đurđević | 14:19 | 11.08.23 Biz info

Srbija ima potencijala, ali i prilika za još bolje brojke.

foto: Shutterstock

O prehrambenoj i poljoprivrednoj industriji, tačnije izvozu njihovih proizvoda, govorilo se mnogo, a u prilog tome svedoče i rekordne brojke zabeležene u odnosu na prethodnu godinu. Pored te dve grane, Srbija može da se pohvali i dobrim radom u ostalim sektorima, čemu svedoči i zvanična statistika.

Prema poslednjem preseku Republičkog zavoda za statistiku, izvezeno je robe u vrednosti od 13,42 milijarde dolara, što čini povećanje od 8,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Sudeći prema podacima, najveći doprinos u izvozu dala je oblast proizvodnje električne opreme u visini od 3,3 milijardi dolara, a odmah iza nje ide proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa doprinosom od 2,74 milijardi.

Kada je reč o prehrambenoj industriji, ona beleži udeo u ukupnom izvozu, od januara do maja, 2,5 milijardi dolara, a poslednje na listi sa najvećim doprinosima su proizvodnja proizvoda od gume i plastike, kao i proizvodnja osnovnih metala, sa 2,1 milijardom dolara, odnosno 2,9 milijardi.

Ako posmatramo regije koje se istakle, kada je proizvodnja robe za izvoz u pitanju, Vojvodina beleži najjači procenat, sa gotovo 33 odsto, svih proizvedenih proizvoda. Sa udelom od 25,8 odsto, Beogradski region ne zaostaje mnogo, dok Region Šumadije i Zapadne Srbije broji 21,0 odsto.

Region Južne i Istočne Srbije 18,3 odsto, a oko 1,8 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u mesecu maju 2023. što se tiče izvoza, bile su države sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a o su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska, ali i Crna Gora.
Iako je našoj zemlji Evropska unija primarno tržište za izvoz robe (oko 60 odsto ukupne robe), u zemlje CEFTE 30 odsto, i da onih deset ostaje za neke druge države.

Nesumnjivo je prerađivačka industrija noseći stub domaćeg izvoza, koja i obuhvata ubedljivo najviše sektora (proizvodnju prehrambenih proizvoda, pića, duvana, ali i mnogih drugih). Ona je ukupnom izvozu od 13.42 milijardi dolara, doprinela čak 11,3 milijardi dolara, a više od jedne milijarde zabeležila je proizvodnja prehrambenih proizvoda.

Za ostatak je zaslužan poljoprivredni sektor sa 354 miliona, zatim rudarstvo sa 746 miliona dolara, snabdevanje električnom energijom blizu 800 miliona, ali i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama sa 82 miliona dolara od ukupnog iznosa.

Sve ide ka još boljem izvozu robe

Podsetimo, Srbija uveliko od februara prošle godine radi na potpisavanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom. Nadležni iz Vlade Srbije, buduće potpisivanje sporazuma smatraju izuzetno važnim, jer bi onda slobodna trgovina sa tako velikim tržištem otvorila niz novih mogućnosti za obostranu saradnju, i pored toga što smo orijentisani izvozu ka Evropskoj uniji.

Što se tiče spoljnotrgovinskog poslovanja sa Kinezima, u godini iza nas, Srbija je zabeležila više od 55 miliona dolara razmene. Izvezli smo 17 miliona dolara, a uvezli smo 38 miliona dolara u vrednosti raznih dobara.

Jedna od ključnih tačaka dogovora odnosi se na uvoz i izvoz robe bez carine, ili znatno smanjenih carinskih stopa na razmenu proizvoda, kao i na trgovinu bez ikakvih prepreka. Sve to može da doprinese da se domaći izvoz udvostruči ili utrostruči u kratkom roku.

Da su manja carina robe i olakšice najvažniji segment sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, objasnio je agroekonomista Milan Prostran za Bizportal.

– Svim potencijalnim proizvođačima koji budu pronašli put da izvoze robu u Kinu, biće najvažnije to što će cena carine da se svede na neki minimum. Takođe, imaće brojne povoljnosti kada je izvoz robe na kinesko tržište u pitanju, ali i regulisane sanitarne uslove. Svakako će onaj ko bude želeo da radi i proizvodi imati odličnu priliku nakon potpisavanja ovog sporazuma – rekao je Prostran.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.