Za one koji otplaćuju kredite u evrima - Narodna banka Srbije navela uticaje na visinu rate

Kretanje evropske međubankarske kamatne stope – Euribor u fokusu je kako stručne javnosti, tako i građana koji otplaćuju kredite u evrima. Kako bismo bolje razumeli dinamiku na međunarodnim finansijskim tržištima i šta možemo očekivati u mesecima koji su pred nama kao i o ključnim faktorima koji oblikuju vrednost Euribora i trenutnim pokazateljima, u rubrici „Korisno je da znate“ govorila je Ana Vujović, mlađi istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, navodeno je na sajtu Narodne banke Srbije.

Šta je Euribor?

EURIBOR su kamatne stope na evropskom međubankarskom tržištu novca. Odnosno to su kamatne stope po kojima velike evropske banke međusobno pozajmljuju novac i smatraju se najvažnijim referentnim kamatnim stopama na evropskom tržištu novca. Njihov značaj prevazilazi međubankarsko tržište, jer predstavljaju osnovu za određivanje kamata kod brojnih finansijskih proizvoda poput stambenih kredita, štednih računa, i različitih finansijskih ugovora. EURIBOR kamatne stope se određuju i objavljuju svakog radnog dana u 11 časova na osnovu podataka koje dostavlja grupa evropskih banaka o tome po kojoj kamatnoj stopi mogu da pozajme sredstva jedna od druge, zasnovanim na ostvarenim transakcijama. Prilikom obračuna 15 odsto najviših i najnižih kamatnih stopa se isključuje, a na osnovu preostalih stopa računa se prosek koji predstavlja EURIBOR stopu. Kada se govori o EURIBOR-u, često se stiče utisak da je reč o jednoj kamatnoj stopi. Međutim, postoji pet EURIBOR stopa različite ročnosti: jednonedeljni, jednomesečni, tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni EURIBOR.

Šta utiče na kretanje EURIBOR-a

Kretanje EURIBOR-a je ključno opredeljeno odlukama Evropske centralne banke, pa tako kada ECB donese odluku da poveća svoje osnovne kamatne stope, to je signal i poslovnim bankama da i one povećaju svoje kamatne stope, što dovodi do rasta EURIBOR-a i obrnuto, kada ECB vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, EURIBOR obično beleži pad. Ipak, i drugi faktori, uključujući i globalne ekonomske, finansijske i geopolitičke faktore takođe mogu uticati na kretanje ovih stopa.  U poslednjih nekoliko godina, kretanje ovih kamatnih stopa bilo je izuzetno volatilno usled zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke, rasta globalne inflacije i geopolitičkih tenzija. Nakon višegodišnjeg perioda tokom kog se tromesečni EURIBOR nalazio u negativnoj zoni, polovinom 2022. godine je prešao u pozitivnu zonu i dostigao nivo od oko 4 odsto krajem 2023. što se u velikoj meri odrazilo na domaće korisnike evroindeksiranih kredita sa promenljivim kamatnim stopama. Nakon toga, od juna 2024. ECB je započela ciklus ublažavanja monetarne politike, što se odrazilo i na smanjenje EURIBOR-a, koje je trajalo sve do februara ove godine, kada je u uslovima povećane globalne neizvesnosti i izbijanja rata na Bliskom istoku, povećana volatilnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, što se odrazilo, globalno posmatrano, i na cenu zaduživanja banaka. U takvim okolnostima povećana je i volatilnost EURIBOR-a, koji se od februara kretao blago uzlaznom putanjom,  tako da kamatna stopa tromesečni EURIBOR trenutno iznosi 2,27 odsto, a šestomesečni EURIBOR 2,55 odsto. Ipak, ove stope se ipak još uvek mogu smatrati povoljnim.

EURIBOR u narednom periodu

Kada je reč o kretanju EURIBOR-a u narednom periodu, ono će, kao i do sada, biti u najvećoj meri opredeljeno budućim odlukama Evropske centralne banke o osnovnim kamatnim stopama. U trenutnom ambijentu povećane geopolitičke neizvesnosti i istovremenog uticaja energetskog šoka na inflaciju zone evra naviše i na BDP naniže, teško je proceniti kakve će odluke ECB donositi u narednom periodu, ali je prema tržišnim očekivanjima zbog energetskog šoka verovatnije da će sledeći potez ECB-a biti povećanje nego smanjenje osnovnih kamatnih stopa.  Za građane, korisnike evroindeksiranih kredita, važno je da znaju da se kod kredita sa varijabilnom kamatnom stopom primenjuje tačno određena EURIBOR stopa koja je unapred definisana ugovorom sa bankom. U Srbiji se kod evroindeksiranih kredita sa promenljivom kamatnom stopom najčešće koriste tromesečni i šestomesečni EURIBOR. Kamatna stopa na ove kredite sastoji se iz dva dela: fiksne marže banke, koja ostaje nepromenjena tokom čitavog perioda otplate, i promenljivog dela, odnosno EURIBOR-a, koji se usklađuje u rokovima definisanim ugovorom o kreditu, na primer na tri meseca ukoliko se primenjuje tromesečni EURIBOR ili na šest meseci ukoliko se primenjuje šestomesečni. Zbog toga promene EURIBOR-a direktno utiču na visinu kamate, a samim tim i na mesečnu ratu kredita kod kredita sa varijabilnom kamatnom stopom. Na primeru bi to izgledalo ovako: ako bi kamatna stopa bila definisana kao šestomesečni EURIBOR, koji se trenutno nalazi na nivou od 2,55 odsto plus marža banke od 2 odsto, ukupna kamatna stopa na kredit bila bi 4,55 odsto. Ukoliko bi nakon šest meseci EURIBOR porastao na 3,0 odsto, ukupna kamatna stopa povećala bi se na 5,0 odsto, dok bi u slučaju njegovog pada na 2,0 odsto ukupna kamatna stopa iznosila 4,0 odsto. Kada je reč o trenutnoj ceni evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu, bitno je naglasiti da su kamatne stope ostale relativno stabilne. Kamatna stopa na evroindeksirane kredite privredi u aprilu 2026. je bila na nivou od 5,2 odsto (što je blago viši nivo u odnosu na kraj 2025. godine), dok je kamatna stopa na kredite stanovništvu iznosila 4,6 odsto (što je nivo kao u decembru 2025). Pri tome, kamatna stopa na najzastupljenije evroindeksirane kredite stanovništvu - stambene kredite, iznosila je 4,4 odsto.

Korisnici u Srbiji zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Važno je istaći da su u slučaju značajnijeg rasta EURIBOR-a, korisnici kredita u Srbiji zaštićeni sistemskim rešenjima koja su ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koja ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa. Podsećanja radi, kako bi ublažila posledice rasta EURIBOR-a na građane, Narodna banka Srbije je u septembru 2023. godine ograničila kamatne stope na stambene kredite na 4,08 odsto. Zatim je po isteku ove mere, u decembru 2024. doneta Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa kojom je  predviđeno da se kod postojećih i novih kredita s promenljivom kamatnom stopom ne može primeniti kamatna stopa veća od 5 odsto. Ova privremena Odluka zamenjena je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga donetim u martu 2025. kojim se trajno i sistemski uređuje ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i kod drugih kreditnih proizvoda fizičkih lica.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.