Dragan, koji živi u Nemačkoj, svakog meseca dolazi na Dunav kako bi pecao i uživao u tišini i prirodi. Njegova ljubav prema ribolovu traje više od 25 godina, a nedavno je izgradio katamaran koji mu pruža sve udobnosti doma na vodi.
Pored njega, tu su i drugi ribolovci, kao i Šoša, domar ribolovačkog doma, koji brine o gostima i održava prostor. Ribolovačko naselje nema struju i vodu, ali ima mnogo priča, prijateljstva i zajedništva.
Druženje i mir
Ribolovci ovde ne love samo zbog ribe, već zbog druženja i mira koji im Dunav pruža. Često peku ribu i kuvaju riblju čorbu, a zajednički trenuci i gostoprimstvo su ono što ih povezuje.
Priče o ribolovu, tehnikama i vrstama riba, kao i o životu u ovom zabačenom mestu, otkrivaju koliko je Dunav važan za ove ljude. Oni čuvaju prirodu i ribe, puštaju deo ulova nazad u reku i uživaju u svakom trenutku provedenom na vodi.
Ovo mesto je dokaz da za pravu sreću nije potrebno mnogo – samo priroda, voda, dobra družina i mesto koje zovemo domom.
Za mnoge, Dunav je više od reke – on je izvor nostalgije, radosti i života, mesto gde se vraćaju iznova i iznova, bez obzira na udaljenost i vreme koje moraju preći.
Šta je 1.000 kilometara, kad uživaš
Inače, Dragan je detinjstvo proveo u Šidu, a sa 22 godine odlazi u Nemačku, gde je počeo da radi na građevini, kao i mnogi naši ljudi koji se otisnu u tuđinu. Radio je i druge teške poslove, a kada je sakupio dovoljno para otvorio je svoj prvi restoran. Poslednjih 25 godina, vodi svoj restoran u Nemačkoj. Ipak, ljubav prema Dunavu ga, i to decenijama, svakog meseca vraća u Srbiju, bar na nekoliko dana. I nije mu teško da zbog toga prevali više od 1.000 kilometara.
"Kada ovde dođem, molim prijatelje da me bar dva dana ostave samog, da se resetujem", kaže Dragan, a prenosi Jutjub kanal "Izazovi avanturu".
Gornje Podunavlje je specijalni rezervat prirode koji se nalazi u Vojvodini. Rezervat je ostatak nekadašnjih prostranih plavnih predela Podunavlja. Čine ga nekoliko odvojenih celina: Monoštorski rit, Apatinski rit i područja Štrpca, Kozare i Karapandže. Prema Vikipediji, nalazi se na aluvijalnoj ravni i aluvijalnoj terasi leve obale Dunava, na nadmorskim visinama od 80 do 88 m sa izraženim mikroreljefom, neposredno od granice sa Mađarskom do Bogojeva u dužini od 64 km i površini od 19,648 hektara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)