Današnji ogromni kruzeri mogli bi da izgledaju kao mali čamci u poređenju sa planovima za plutajući grad koji bi prevozio 80.000 ljudi širom sveta.
Dugačak jednu milju, širok 800 stopa i visok 30 spratova, Freedom Ship vredan 12 milijardi funti imao bi istraživačku bolnicu, kao i dovoljno škola, prodavnica i restorana za populaciju veliku poput grada Čatama u Kentu.
Verovatno pokretan nuklearnim gorivom, ovaj gigant od 2,3 miliona bruto tona imao bi domove za 50.000 stalnih stanovnika i prostor za još 10.000 putnika na krstarenju i dnevnih posetilaca, uz posadu od 20.000 ljudi, piše britanski Telegraf.
Među brojnim sadržajima nalazili bi se luksuzni hoteli, sportski stadion sa 15.000 mesta, kongresni centar, vodeni park, dva muzeja i koncertna dvorana za simfonijsku muziku. Ronioci bi mogli da plivaju u ogromnom akvarijumu, dok bi ljubitelji zabave plesali do jutra u prostranom klubu. Dvospratna hala sa hranom služila bi stanovnicima koji žele promenu u odnosu na širok izbor restorana. Deca bi se školovala od osnovne škole do fakulteta, dok bi četiri palube bile namenjene komercijalnim uslugama, finansijskim institucijama, bankama i prodavnicama. Na vrhu bi se nalazilo osam heliodroma.
Ovaj levijatan bi se takođe kretao, prema planu da obiđe svet svake dve godine, ploveći mirnim tempom od sedam čvorova. Pošto bi bio prevelik da pristane u bilo koju luku, brod bi ostajao u međunarodnim vodama, a putnici bi do kopna i nazad bili prevoženi flotom trajekata — čak bi i drugi kruzeri mogli da pristanu uz njega.
Posetioci bi mogli da koriste tramvajski sistem koji bi povezivao različite delove broda. Oni koji više vole šetnju mogli bi da uživaju u 24 kilometra pešačkih staza i parkovima površine tri akra.
Koncept star 30 godina
Iako Freedom Ship još nije zaplovio — niti je izgradnja počela — ideja o njemu postoji već tri decenije.
Prvi put ga je devedesetih godina predložio američki inženjer Norman Nikson, koji je preminuo 2012. godine. Planovi su ponovo predstavljeni javnosti naredne godine, ali su zatim ponovo odloženi. Zašto se sada vraća u fokus? Rodžer Guč, izvršni direktor Freedom Cruise Line International, angažovao je menadžera projekta, dizajnera i pomorskog arhitektu kao deo tima od 12 ljudi i tvrdi da je interesovanje veliko, navodeći: „Gotovo da bismo mogli da opravdamo izgradnju tri broda!“
Sada ostaje „samo“ pitanje prikupljanja početnog kapitala. „Veoma smo sigurni da možemo realizovati ovaj projekat, ali ključ je finansiranje“, priznaje on tokom Zum poziva iz kancelarije na Floridi.
Izgradite ga i ljudi će doći
Kada finansiranje bude obezbeđeno, sledeći korak bio bi početak gradnje broda u Indoneziji, počevši od trupa, koji bi morao da se pravi iz delova i potom sklapa na otvorenom moru.
Iako bi završetak mogao da traje tri ili četiri godine, Guč kaže da bi ljudi mogli da počnu da žive na brodu već tokom same izgradnje. Svo buduće održavanje obavljalo bi se na moru:
„Održavanje trupa obavljalo bi se svakodnevno dok je u vodi, čak i kada je usidren blizu obale. Brod će neprestano obilaziti svet, nikada neće imati matičnu luku.“
Deo prihoda dolazio bi od komercijalnih sadržaja.
„Želimo da preduzetnici iznajmljuju ili kupuju prostor od nas, baš kao u bilo kojoj zajednici na kopnu“, kaže on.
Guč dodaje:
„Nismo zainteresovani da posedujemo svaku berbernicu ili piceriju. Biće nekoliko poslova u kojima će holding kompanija imati udeo. Jedan od njih bi svakako bio kazino.
Takođe želimo najsavremeniju bolnicu. Kontaktirali su nas istraživački medicinski centri jer bismo bili van domašaja regulatornih tela, pa bi Freedom Ship bio idealno mesto za takve aktivnosti.“
Zelene ambicije i nuklearni pogon
Postojala bi i humanitarna strana projekta, jer Guč tvrdi da bi brod čistio okeane dok plovi njima. Upotreba nuklearne energije značajno bi smanjila emisiju ugljenika:
„Želimo da pokažemo da smo ekološki održivo okruženje i da činimo dobro za društvo i svet.“
Freedom Ship takođe ne bi opterećivao male luke jer bi ostajao na otvorenom moru, a zapravo bi privlačio posetioce da uživaju u njegovim sadržajima.
„Želimo da ljudi dođu i uživaju u plutajućem gradu dok je u njihovoj blizini, jer se možda neće vratiti naredne dve i po godine“, kaže Guč.
Glavni planer projekta je Kevin Šopfer, stručnjak za arkologiju — spoj arhitekture i ekologije. Njegovi raniji projekti plutajućih obalnih zajednica, namenjenih borbi protiv posledica rasta nivoa mora, uključivali su projekat za 40.000 stanovnika pod nazivom New Orleans Arcology Habitat — ili Noah.
On je za Telegraf rekao:
„Pošli smo od ideje da brod ne treba da bude monolitna masa već vizuelno prijatan, pa smo ublažili sve ivice. Takođe želimo da ‘diše’, pa smo uložili mnogo truda kako bismo omogućili šetališta i zelene površine.
Imamo i fudbalski teren. Nije ogroman stadion, ali može služiti za događaje i koncerte. U jednom trenutku se pomenula i Tejlor Svift, ali sam rekao da ne znam da li možemo to da izdržimo!“
Kako se poredi sa današnjim mega-kruzerima
Sa kapacitetom za 80.000 putnika i članova posade, Freedom Ship bi mogao da primi više od osam puta više ljudi nego što danas prevozi najveći putnički brod na svetu, Royal Caribbeanov Star of the Seas.
Tokom godina predlagani su brojni rezidencijalni kruzeri, ali su do sada zaplovili samo luksuzni The World, namenjen milionerima, i mnogo pristupačniji Villa Vie Odyssey.
Ipak, veličina zadatka ne plaši menadžera projekta Srideva Mukerdžiju iz singapurske Blosom Grup. Susret sa njim održan je u londonskom St Katharine Docksu, gde je uz šolju zelenog čaja govorio o svojoj 30-godišnjoj karijeri u upravljanju putničkim i kazino brodovima.
„Upornost i odlučnost pomažu ljudima da postignu nešto u ovom svetu“, rekao je.
„Verujem da uz Rodžerov trud, strpljenje i želju da ovo uspe, granica ne postoji. Ovo je fantastičan koncept i uložiću sve svoje napore da ga pretvorimo u stvarnost.“
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)