Rat sa Iranom i zatvaranje Ormuskog moreuza - ključne brodske rute kroz koju je pre sukoba prolazilo oko 20 procenata svetske trgovine naftom - izazvali su šok za zalihe nafte kakav nije viđen decenijama. Pritisak je naveo zemlje širom sveta da se bore da pronađu alternative kako bi nadoknadili količine koje više ne stižu.
Mnoge vlade, posebno u azijskim zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na energiju sa Bliskog istoka, takođe su uvele mere za smanjenje potražnje za gorivom. U martu je Međunarodna agencija za energiju (IEA) koordinirala masovno puštanje oko 400 miliona barela nafte iz hitnih zaliha u industrijalizovanim zemljama.
Cilj ovog poteza bio je obezbeđivanje dovoljnih zaliha i stabilizacija cena nafte. Pre rata, globalno tržište sirove nafte bilo je prezasićeno, a velike ekonomije su izgradile ogromne strateške rezerve. Najveće svetske zalihe drže Kina, Sjedinjene Države i Japan.
Najmanje dva meseca potrošnje Prema podacima Američke administracije za energetske informacije (EIA), Kina je akumulirala skoro 1,4 milijarde barela u svojim rezervama od decembra 2025. godine, uključujući komercijalne i vladine rezerve.
Sjedinjene Američke Države su imale oko 413 miliona barela u svojim strateškim rezervama nafte, sa dodatnih 411 miliona barela u komercijalnim rezervama. Japan je imao treće najveće strateške rezerve, sa oko 263 miliona barela u vladinim rezervama.Zemlje EU su po zakonu obavezne da skladište neophodne rezerve od najmanje 90 dana uvoza ili 61 dan potrošnje.
Države članice su doprinele sa oko 20 procenata od 400 miliona barela objavljenih kao deo koordinisane akcije MEA, pri čemu je Nemačka objavila 19,5 miliona barela, Francuska 14,6 miliona, Španija 11,6 miliona i Italija 10 miliona.
Prema EIA, Indija je imala oko 21 milion barela u svojim strateškim rezervama. One trenutno pokrivaju samo oko 9,5 dana nafte koju obično uvozi, upozorava konsultantska kuća S&P Global.
Kada se uključe akcije državnih naftnih kompanija, pokrivenost se povećava na oko 74 dana. Pored ovih strateških rezervi, milioni barela ruske nafte koji su ostali na tankerima nasukanim na moru takođe su postali dostupni nakon što su Sjedinjene Države privremeno ublažile sankcije kako bi povećale globalne zalihe.
Sredstvo za smirivanje tržišta Do sada su ove zalihe pomogle u ublažavanju energetskog šoka i smanjenju fluktuacija u ponudi. Ali skoro tri meseca nakon izbijanja rata, saobraćaj kroz Ormuski moreuz je i dalje blokiran.
Tržište se poslednjih dana nada sporazumu između Vašingtona i Teherana, ali to očigledno nije tako lako. I kako se poremećaj snabdevanja nastavlja, zemlje posežu za svojim strateškim i komercijalnim rezervama. Međunarodna agencija za energiju (IEA) je izvestila da su globalne zalihe nafte pale rekordnim tempom u martu i aprilu i da su sada manje za 246 miliona barela.
Direktor agencije Fatih Birol, nedavno je upozorio da zalihe nafte "nisu beskonačne" i da se iscrpljuju "vrlo brzo" širom sveta. Takođe je naglasio da će biti potrebno "dugo vremena" da se proizvodni i rafinerijski kapaciteti vrate na predratni nivo. Američka investiciona banka Goldman Saks izdala je slično upozorenje prošle nedelje o brzom padu rezervi nafte.
Glavni ekonomista kompanije "Capital Economics" Nil Širing, napisao je u analizi od 18. maja da ako se trenutni tempo iscrpljivanja nastavi, komercijalne zalihe nafte mogle bi pasti na kritično niske nivoe do kraja juna.
Ukoliko se uslovi snabdevanja uskoro ne poboljšaju, cene bi mogle naglo porasti, upozorio je Širing.
I konačno - nestašica?
Situacija bi takođe mogla da izazove paniku na tržištu i strah od nestašica, posebno tokom vrhunca letnje potražnje. Ako se poremećaj u snabdevanju nastavi, nestašica se neće podjednako osetiti u svim delovima sveta i u svim sektorima, rekao je Antoan Half, stručnjak za energetiku u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.
Azijske zemlje će verovatno biti najteže pogođene zbog svoje velike zavisnosti od izvora energije sa Bliskog istoka, dok su vazdušni saobraćaj i mlazno gorivo među sektorima koji će najverovatnije biti pogođeni. Rast cena nafte osetiće se svuda, uključujući i zemlje sa velikim domaćim proizvođačima poput Sjedinjenih Država, rekao je Half.
Cene su već porasle u odnosu na nivoe pre sukoba, što odražava ograničenja u snabdevanju i geopolitički rizik. Istovremeno, one su nestabilne i vođene vestima: padaju kada se objavi brzo rešenje sukoba, rastu kada izgleda da će moreuz ostati zatvoren duže.
Helima Kroft iz RBC Capital Markets smatra da tržišta možda potcenjuju teškoće rešavanja sukoba. Osnovna činjenica, napisala je u izveštaju, jeste da su očekivanja za brzo i potpuno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza zasnovana na nerealnim pretpostavkama o lakoći rešavanja i strateškim interesima uključenih strana.
Rezerve nisu beskonačne
Ako se trenutni poremećaj u snabdevanju nastavi, kumulativni gubitak nafte će premašiti milijardu barela do kraja meseca i dostići 1,5 milijardi barela do kraja juna. To bi moglo vratiti cene nafte na njihove maksimume iz 2008. godine, nakon čega bi pad potražnje stabilizovao tržište.
Neke zemlje su već uvele mere za smanjenje potražnje i uštedu goriva, kao što su kraća radna nedelja na Filipinima i smanjeno korišćenje transporta u Pakistanu. Uprkos smanjenju zaliha, vlade su oprezne prema daljem koordinisanom ispuštanju nafte iz strateških rezervi.
Francuski ministar finansija Rolan Leskûr, koji je prošle nedelje ugostio svoje kolege iz G7, rekao je za Fajnenšel tajms da su zalihe „ograničene“ i da se ne mogu objaviti bez jasne slike o trajanju i intenzitetu sukoba. Half smatra da ako Ormuski moreuz ostane blokiran mnogo duže, vlade će imati male šanse da obezbede zalihe i drže cene pod kontrolom, piše DW.
Oslobađanje nafte iz strateških rezervi može pomoći, ali samo do određene mere. Jer rezerve nisu neograničene.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)