Rusija je prošle nedelje uvela potpunu zabranu izvoza dizela, u pokušaju da stabilizuje domaće tržište goriva, koje se mesecima urušava pod pritiskom ukrajinskih napada dronova na rafinerije nafte i logističku infrastrukturu.
Ova mera bi trebalo da omogući povećanje isporuka na domaće tržište, uz najavu da će Rusija početi da uvozi gorivo iz inostranstva u julu.
Moskva povukla radikalan potez: Zabranjen izvoz dizela
Zabrana, koja važi do 31. jula, prvi put obuhvata i same proizvođače goriva, koji su ranije bili izuzeti od prethodnog, delimičnog ograničenja koje je pogađalo samo trgovce.
Isporuke po postojećim međudržavnim sporazumima, poput onog sa Mongolijom, izuzete su od zabrane. Odluka dolazi nakon što su ukrajinski dronovi pogodili skoro sve preostale velike rafinerije koje do tada nisu bile napadnute u junu i početkom jula, uključujući i rafineriju u Omsku, najveću u Rusiji, koja je pogođena 6. jula sa više od 2.500 kilometara udaljenosti.
Prema izveštajima ukrajinskog Generalštaba, to znači da je prvi put od početka rata pogođeno svih jedanaest najvećih ruskih proizvođača benzina.Samo u noći 8. jula, ukrajinske snage su napale rafineriju u Saratovu, komplekse TANEKO i TAIF-NK u Nižnjekamsku, Tatarstan, i pumpnu stanicu Transnjeft blizu Ufe - što ukazuje na koordinisanu kampanju protiv rafinerije, petrohemikalija i cevovodne logistike istovremeno, piše Poslovni dnevnik.
Obim štete Procene obima štete variraju: Rojters i analitičari poput onih u Dejli Brifu izveštavaju da je oko četvrtine do 30 procenata ukupnog kapaciteta rafinerije u Rusiji trajno ili privremeno van upotrebe, dok ukrajinski zvaničnici tvrde da je pogođeno do 45 procenata kapaciteta. Najteže pogođene ostaju rafinerija u Rjazanju (van upotrebe od 15. maja), rafinerija u Moskvi (zatvorena 17. maja, analitičari ne očekuju da će biti operativna pre 2027. godine) i kompleks KINEF, van upotrebe od 5. maja.
Redovi na pumpama širom zemlje
Kada je u pitanju izvoz, podaci pokazuju kontinuirani nagli pad. Izvoz ruskog dizela i gasnog ulja morskim putem u junu je pao za 39 procenata u odnosu na maj i 46 procenata u odnosu na jun prošle godine. Prema podacima kompanije Kpler, analitičke firme specijalizovane za globalne tokove robe u realnom vremenu, izvoz dizela u prvih osam dana jula iznosio je samo 187.000 barela dnevno, što je pad u odnosu na 535.000 barela dnevno u julu 2025. godine.
Redovi na pumpama Rusija je prošle godine isporučila oko 11 procenata svetske ponude dizela i drugi je najveći izvoznik goriva na svetu, iza SAD.
Glavni kupci Turska i Brazil, koji zajedno apsorbuju najmanje polovinu preostalih pošiljki, a u manjoj meri Maroko, Egipat i Senegal, sada se suočavaju sa najdirektnijim posledicama nestašice.
Što se tiče same proizvodnje i potražnje, precizni nacionalni podaci o dizelu nisu javno dostupni jer je ruska statistika postala znatno manje dostupna od početka rata, ali dostupni podaci pokazuju da su ukrajinski napadi značajno oštetili infrastrukturu.
Omsk je 2024. godine proizvodio oko 8 miliona tona dizela godišnje (plus 5 miliona tona benzina), a sada je potpuno van upotrebe nakon što su napadi oštetili jedinice CDU-10 i CDU-11, koje zajedno čine tri četvrtine njegovog kapaciteta. Što se tiče benzina, gde su podaci nešto detaljniji, izvori iz industrije rekli su Rojtersu da je proizvodnja u junu bila oko 85.000-90.000 tona dnevno, dok je letnja potražnja najmanje 110.000 tona dnevno, što je manjak od oko 20 do 25 procenata, sa proizvodnjom 25 procenata manjom nego u junu 2025. godine.
Iako Vladimir Putin tvrdi da su državne rezerve benzina na 1,7 miliona tona, ili samo 4 procenta manje nego prošle godine, to je tvrdnja koju je teško pomiriti sa scenama kilometarskih redova na benzinskim pumpama.
Prema proceni Nove gazete Evropa od 2. jula, nestašice su pogodile 78 od 83 ruska regiona, ograničenja prodaje su uvedena u 38, a pored Krima i Sevastopolja, Penza, Irkutska oblast i Zabajkalski kraj su takođe proglasili vanredno stanje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je napade na rafinerije kao dokaz da je Rusija izgubila svoju dugogodišnju prednost - duboku pozadinu van dometa neprijatelja.
Trka između dronova i majstora Na marginama nedavnog samita NATO-a u Turskoj, američki predsednik Donald Tramp opisao je napade na rafinerije kao „eskalaciju koja može pomoći da se rat okonča“, dodajući da Putin "želi da vidi rešenje" i da je poslednjih nedelja postignut "veliki napredak".
Državni sekretar Marko Rubio rekao je da ukrajinska sposobnost dubokih udara otežava Rusiji odbranu sopstvenog vazdušnog prostora i time otvara prostor za pregovore.
remlj je odbacio izjave kao "zabludu", a portparol Dmitrij Peskov je rekao da će Moskva odgovoriti na povećane napade zauzimanjem dodatne ukrajinske teritorije.
Putin i dalje naziva krizu „privremenom“ i tvrdi da nije kritična, optužujući Kijev da pokušava da "poremeti sezonu praznika" i stvori "nervoznu atmosferu" u ruskom društvu.
Analitičar Sergej Vakulenko iz Karnegi centra za Evroaziju opisuje situaciju kao "trku između ukrajinskih dronova i ruskih timova za popravku", dok ruski analitičari upozoravaju da bi jul i avgust mogli biti ključni za ishod cele kampanje.
Za sada je najverovatniji scenario nastavak trenda - Rusija ublažava krizu uvozom goriva iz Indije, Belorusije i Kazahstana, sa planiranim uvozom do 400.000 tona mesečno i snižavanjem standarda kvaliteta goriva sa Evro-5 na Evro-3.
Iskustvo iz 2023. godine, kada je slična zabrana izvoza dizela produžena, sugeriše da bi trenutna mera lako mogla da ostane na snazi i nakon 31. jula ako se tempo popravki rafinerija ne ubrza.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)