Ternus već ima dobru polaznu tačku, jer unutar samog Epla ima reputaciju izuzetno prijatne osobe.

Steve Sifert, Ternusov prvi šef u Eplu, rekao je u profilu za Njujork Tajms da je Ternus, kada je dobio priliku da pređe u privatnu kancelariju iz otvorenog radnog prostora gde je sedeo sa svojim podređenima, to odbio. Sifert ga je nazvao „čovekom iz naroda“.

Još jedan bivši zaposleni u Eplu, Kameron Rodžers, rekao je u istom tekstu da je Ternus „neko sa kim želite da provodite vreme“ i da ga „svi vole jer je sjajan“, piše Gizmodo.

Džobs je bio "težak", Kuk "čarobnjak"

Za ljude koji rade u kompaniji, da li bi ljubaznost izvršnog direktora označila promenu atmosfere u Appleu? Na kraju krajeva, Stiv Džobs (osnivač Epla) je navodno bio vrlo težak kada nije dobijao ono što želi od zaposlenih, dok Tim Kuk ima reputaciju više kao „čarobnjak“ za generisanje profita nego kao neko sa izraženom ličnošću, bilo pozitivnom ili negativnom. Ipak, Epl je zadržao relativno „toplu" reputaciju kao radno mesto, čak i u eri kritika tehnološke industrije. Kuk glavnom izbegava velika otpuštanja koja pune naslovne strane. Zato bi, što se tiče interne atmosfere, „dobar momak“ na čelu pre predstavljao kontinuitet nego prekid. Takođe, Epl će sada voditi inženjer.

Ternus može dugo da govori o tome koji se čipovi nalaze u kom uređaju i zašto: prema Appleu, studirao je mašinstvo na Univerzitetu u Pensilvaniji, radio kao inženjer u kompaniji za virtuelnu realnost, a zatim prešao u Apple, gde je počeo kao inženjer fokusiran na spoljne monitore. Nadgledao je razvoj prvog iPad-a i AirPods-a, a bio je zadužen i za nove generacije Mac-a, Apple Watch-a i iPhone-a.

Ternus je pravi inženjer

Prema Blumbergu, Kuk ne ulazi u detalje razvoja proizvoda, dok je Ternus „pravi inženjer“. Taj profil opisuje Ternusa kao pedantnog tehničkog stručnjaka sa dubokim razumevanjem unutrašnjeg funkcionisanja Apple uređaja, što mu je pomoglo da preokrene pad kvaliteta proizvoda. Takođe, ima i kreativnu stranu – nadgledao je razvoj još neobjavljenog robotskog uređaja za sto. To je u oštrom kontrastu sa Kukom, koji je poznat kao majstor logistike lanca snabdevanja čipovima, a ne same tehnologije čipova.

Međutim, Blumberg navodi i da Ternus deli jednu osobinu sa Kukom: sklonost izbegavanju rizika. Određena opreznost Epla u vezi sa veštačkom inteligencijom i pametnim kućnim uređajima delimično se pripisuje Ternusu. Ipak, prema anonimnom izvoru iz kompanije, Ternus je svestan kritika da su potrebni uzbudljiviji novi proizvodi i snažnija implementacija AI-ja.

Budućnost Applea je neizvesna.

Da, ovo je gotovo očigledno, ali vredi pomenuti jer je mnogo toga trenutno nejasno. Apple je kritikovan zbog opreznosti u vezi sa veštačkom inteligencijom, ali u zavisnosti od razvoja događaja u narednim godinama, ako Ternus uđe u istoriju kao izvršni direktor koji nije „stavio sva jaja u AI korpu“ pre nego što se AI pokaže kao balon, to bi moglo da se pokaže kao briljantan potez, a ne greška.

Bez Kine će teško moći

Ternus takođe preuzima kormilo u trenutku nove neizvesnosti u odnosima između SAD i Kine. Mandat Tima Kuka u Eplu bio je u velikoj meri definisan američko-kineskom trgovinom. Epl je već bio američka kompanija sa proizvodima sklopljenim u Kini, ali je Kuk dodatno povećao zavisnost od kineskog tržišta kao baze kupaca. Jedna strana ove jednačine ostaje stabilna: Epl je deo proizvodnje prebacio u Vijetnam i Indiju, ali i dalje zavisi od kineskih fabrika. Druga strana pokazuje znakove slabosti: Ajfon gubi tržišni udeo u Kini. Uz to, političke okolnosti se menjaju.

U 2026. godini, Kuk se često pojavljuje u Ovalnom kabinetu i druži sa kontroverznim, krajnje desničarskim predsednikom Donaldom Trampom - bilo iz poslovne pragme, bilo zbog političkog slaganja, ili kombinacije oba faktora (Cook je vrlo privatna osoba, pa nije sasvim jasno). Pre dvanaest godina, međutim, velika tehnološka industrija bila je u drugačijem političkom kontekstu, a Kuk je imao reputaciju progresivnog korporativnog lidera koji je tvrdio da je svedočenje zločinu iz mržnje „trajno urezano u njegov um i promenilo mu život“.

Ternus, sa svoje strane, takođe ima inspirativnu životnu priču. Prema Njujork tajmsu, njegov završni projekat na fakultetu bio je „uređaj koji omogućava kvadriplegičarima da pokretima glave upravljaju mehaničkom rukom za hranjenje“. Iako trenutno nije vreme kada ljudi lako veruju u dobronamernost tehnoloških korporacija, ako bi došlo do pozitivne promene u toj percepciji, Ternus, prema dostupnim informacijama, deluje kao neko ko tu, malo verovatnu mogućnost, čini makar za nijansu realnijom.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.