Kada veliki medij anonimno objavi tvrdnje o događaju koji još nije nastupio - u ovom slučaju zakon koji podržava tehnološke kompanije u EU - prirodno je zapitati se zašto. Uostalom, mogu postojati komercijalni interesi koji žele da se ova, donekle slaba pretnja, objavi unapred iz potpuno ciničnih ili samointeresnih razloga. Ali to ne znači da tvrdnja nije vredna razmatranja.

Pozivajući se na „zvaničnike i zakonodavce“, Žurnal navodi da moćni ljudi žele da obeshrabre „zavisnost“ od SAD, pored toga što žele da pomognu sopstvenim kompanijama, i da oni ne žele nužno da „odbace“ tehnologije proizvedene od strane divova iz Silicijumske doline.

Podsetimo, Evropa je veoma zavisna od tehnološkog sektora SAD-a, pročitajte u odvojenoj vesti. 

Tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj prošle nedelje, pitanje koje je bilo na umu svima u Evropi bilo je bizarno Trampovo zahtevanje da mu se Grenland preda „na tacni“ od strane Danske — i njegova pretnja uvođenjem tarifa zemljama EU koje smatra da mu se suprotstavljaju — većini severne Evrope, Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Izgleda da je Trump odustao od svoje najmoćnije pregovaračke karte u ovom sukobu: pretnje stvarnim ratom. To je verovatno zbog toga što su najmoćniji ljudi na svetu, odnosno investitori u obveznice, jasno dali do znanja Trumpu da ne žele rat oko Grenlanda, piše Gizmodo.

Ipak, dok su tenzije ranije ove nedelje bile veće, EU je učinila nešto zaista neobično i razmatrala mogućnost pokazivanja stvarnog „kičmenog stuba“ prema SAD kroz paket mera poznat kao „Instrument protiv prinude“ (ACI). ACI, poznat i kao „trgovinski bazooka“, predstavlja skup tarifa i trgovinskih ograničenja koji su prvobitno zamišljeni kao oružje upućeno Kini. Umesto toga, zvaničnici su dali naslutiti da bi mogli da „krste“ svoj bazooka ispaljujući ga prema SAD.

Evropska tehnološka suverenost je trenutno popularna fraza sa stvarnom moći, čak i ako koncept na prvi pogled deluje apstraktno. Volstrit Žurnal u svom prikazu ovog potencijalnog zakonodavstva stavlja naglasak na ekonomsku odbranu i odvraćanje, a ne na neki oblik preventivnog napada. Zvaničnici EU navodno drhte od „izvršne uredbe Bele kuće koja bi prekinula pristup regiona data centrima ili softveru za e-poštu koji su neophodni poslovanju i vladama da funkcionišu“, piše Journal. Suprotno tome, da EU prekine pristup osnovnim tehnološkim resursima deluje manje izvodljivo. Odbijanje Amerikancima pristupa švedskom Spotify-u ili telefonima finske Nokije ne zvuči kao ozbiljna pretnja, zbog čega jačanje EU kompanija izgleda kao prirodan fokus bilo kog napora, jer bi izazvalo bol čineći američku tehnologiju manje konkurentnom. Ranije ovog meseca, Evropska komisija je objavila inicijativu „Strategija otvorenog digitalnog ekosistema“ fokusiranu na suverenitet, koja trenutno traži javne komentare. Najveći izazovi za takav napor bili bi francuski Mistral kao izvor EU AI modela i neka vrsta mobilnog operativnog sistema fokusiranog na evrozonu. Na pamet padaju Deepmind za AI i Huawei HarmonyOS za mobilne operativne sisteme. Veliko skaliranje cloud računarstva u Evropi bez megakompanija poput Amazona i Microsofta bi bilo komplikovanije.

Međutim, jedan vrlo moćan „čekić“ kojim bi EU mogla da udari SAD (a koji Wall Street Journal uopšte ne pominje) je holandski ASML, trenutno jedini svetski proizvođač litografskih mašina koje se koriste za pravljenje GPU-a potrebnih za obuku i rad najnaprednijih AI modela. Monopol na mašine koje trenutno drže američku ekonomiju u funkciji predstavlja još moćnije ekonomsko oružje od bazooka (to je makar ekonomski nosač aviona, ako ne i mala taktička ekonomska nuklearna bomba), i zahvaljujući nedavnoj investiciji u Mistral, jasno je da suverenitet EU jeste na ASML-ovom umu do određenog stepena.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.