Govoreći o tome koliko će privremeno ukidanje carina od 35 odsto uticati na srpske izvoznike profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Veljko M. Mijušković ocenjuje da efekat može biti veoma značajan, jer tarifa od 35 procenata praktično može da poništi cenovnu konkurentnost izvoznika.
"Na proizvod vredan 100 dolara američki uvoznik je morao da obračuna još 35 dolara carine, što je srpsku robu činilo znatno skupljom od robe konkurenata sa povoljnijim tretmanom. Privremeno ukidanje daje kompanijama prostor da obnove ugovore, vrate deo izgubljene marže ili smanje cenu za američkog kupca", rekao je Mijušković za Bizportal.
Prema njegovim rečima, najveću korist imaće firme koje su već prisutne na tom tržištu, jer mogu relativno brzo da povećaju obim isporuka.
"Ipak, pošto je rešenje privremeno, kompanijama je za ozbiljnije investicione planove potrebna dugoročna predvidivost", dodao je profesor.
Na pitanje koje bi privredne grane u Srbiji mogle najviše da profitiraju od povoljnijih uslova izvoza u Ameriku, on navodi da najveću korist mogu imati metaloprerađivačka i mašinska industrija, proizvođači automobilskih komponenti, elektroindustrija, nameštaj, prehrambeni proizvodi i delovi hemijske industrije.
"Posebno su značajni sektori koji stvaraju višu dodatu vrednost i kod kojih carina čini veliku razliku u konačnoj ceni. Povoljniji režim može pomoći i domaćim malim i srednjim preduzećima koja imaju kvalitetan proizvod, ali nisu mogla da izdrže dodatno opterećenje od 35 procenata. IT usluge nisu neposredno pogođene carinama na robu, ali bi poboljšanje ukupnih ekonomskih odnosa moglo dodatno da podstakne saradnju i u digitalnom sektoru", naveo je Mijušković.
O tome da li ova odluka može da bude podsticaj za jačanje ekonomskih odnosa Srbije i SAD i privlačenje novih investicija, profesor kaže da trgovinska odluka ima i važan signalni efekat.
"Investitori ne posmatraju samo cenu rada i poreske podsticaje, već i međunarodni položaj zemlje, predvidivost trgovinskog režima i mogućnost pristupa velikim tržištima. Ako bi Srbija dugoročno imala povoljniji pristup američkom tržištu od dela konkurentskih zemalja, mogla bi da postane interesantnija kao proizvodna lokacija. Međutim, jedna carinska odluka sama po sebi nije dovoljna", istakao je on.
Dodao je da su potrebni stabilan politički dijalog, pravna sigurnost, dobra infrastruktura i dovoljan broj kvalifikovanih radnika. Ovo zato treba posmatrati kao otvaranje vrata, a ne kao automatsku garanciju novih investicija.
Kada je reč o budućem uticaju carina od 10 ili 12,5 odsto na konkurentnost srpske robe, Mijušković ukazuje da bi to i dalje bilo troškovno opterećenje, ali neuporedivo manje od dosadašnjih 35 procenata.
"Prelazak sa 35 odsto na 10 znači smanjenje carinskog tereta za 25 procentnih poena, odnosno za više od 70 procenata u odnosu na prethodni nivo. Kod proizvoda sa većom maržom takva tarifa može biti podnošljiva. Kod robe sa malom profitnom maržom i jakom konkurencijom čak i 10 odsto može biti presudno. Zbog toga će konačan efekat zavisiti od vrste proizvoda, njegove cene, troškova transporta i tretmana konkurentskih zemalja. Najvažnija nije samo apsolutna stopa, već relativna pozicija Srbije. Ako naši konkurenti plaćaju višu tarifu, Srbija dobija prednost; ako plaćaju nižu, naš položaj ostaje otežan", rekao je on.
Govoreći o mogućnosti da jačanje ekonomskih odnosa Beograda i Vašingtona donese novu saradnju u energetici i tehnologiji, naš sagovornik ističe da za to svakako postoji prostor.
"Najveći potencijal postoji u energetici, IT sektoru, veštačkoj inteligenciji, sajber-bezbednosti, farmaciji, naprednoj industrijskoj proizvodnji i razvoju startap kompanija. U energetici bi saradnja mogla da obuhvati diverzifikaciju izvora snabdevanja, obnovljive izvore, skladištenje energije i modernizaciju mreže", objasnio je Mijušković.
Prema njegovim rečima, u tehnološkom sektoru Srbija već ima kvalitetne kadrove, ali joj je potreban veći pristup kapitalu, istraživačkim partnerstvima i američkom tržištu.
"Važno je i to što snažniji odnosi sa SAD ne moraju da znače slabljenje saradnje sa Evropskom unijom ili Kinom. Za malu otvorenu ekonomiju najracionalnije je da razvija kvalitetne ekonomske veze sa svim velikim tržištima, uz zaštitu sopstvenih interesa", zaključio je on.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)