Veliki broj građana prvi put proveri svoje podatke u matičnoj evidenciji Fonda PIO tek kada se sasvim približi trenutku odlaska u penziju. Upravo tada, na samom kraju radnog veka, mnoge dočekaju neprijatna iznenađenja. Dešava se da u zvaničnim podacima nedostaje nekoliko meseci, pa čak i nekoliko godina rada. U nekim slučajevima nema podataka o ostvarenoj zaradi, dok za pojedine periode rada ne postoje baš nikakvi podaci, pa čak ni ona najosnovnija, "obična" prijava na osiguranje.
Za budućeg penzionera ovo predstavlja ogroman problem koji direktno ugrožava njegova prava. Za državu i Fond PIO isključivo su bitni oni podaci koji zvanično postoje u službenoj matičnoj evidenciji, piše Kurir.
Zato je, ukoliko neki period rada nije evidentiran, neophodno pokrenuti postupak i taj staž dokazati. Osnovno pravilo glasi, što se ovaj problem ranije otkrije, znatno su veće šanse da se prateća dokumentacija uspešno pronađe i da se podaci u bazi zvanično dopune. Ako ste se našli u ovakvoj situaciji i saznali da za neke periode vašeg rada nema odgovarajućih podataka, ne treba da očajavate. U većini slučajeva ovaj problem je rešiv, ali je od ključnog značaja da budete detaljno upoznati sa načinima na koje i sami možete pomoći u ovom procesu.
Zašto je prijava na osiguranje prvi i najvažniji korak?
Kada se zvanično utvrdi da neki period radnog staža nedostaje u sistemu, prvi i osnovni korak jeste da se precizno utvrdi šta tačno nije u redu. Problemi sa kojima se građani suočavaju nisu isti, pa od same prirode problema direktno zavisi i način na koji će se on rešavati:
Nedostaje samo podatak o zaradi: Ovo je donekle jednostavnija situacija jer u bazi postoji evidentiran staž i sama prijava na osiguranje, što znači da postoji jasan trag da je osoba zaista bila osigurana, pa je i postupak dokazivanja lakši.
U evidenciji uopšte ne postoji podatak da ste radili (nema prijave): Ako niste ni prijavljeni na osiguranje, situacija postaje prilično kompleksna i teška za rešavanje.
Zakon jasno propisuje osnove osiguranja. Prijava na osiguranje predstavlja osnovni i bazični dokaz da je neko lice radilo i po tom osnovu zarađivalo, bez obzira na to da li je reč o klasičnom zaposlenju, obavljanju samostalne delatnosti ili bavljenju poljoprivredom. Svaki rad čiji je osnovni cilj ostvarivanje zarada predstavlja zakonski osnov za početak perioda staža, odnosno obaveznu prijavu na osiguranje.
Kako se problem rešava kod samostalnih delatnosti i poljoprivrednika?
Ukoliko se utvrdi da podaci nedostaju onima koji su se bavili samostalnim delatnostima ili poljoprivredom, situacija se znatno lakše rešava nego kod klasičnih radnika:
1. Samostalni delatnici (Preduzetnici)
Oni su svoju delatnost morali da prijave na zakonom propisan način. U zavisnosti od toga o kom se istorijskom periodu radi, zvanična evidencija o njihovom poslovanju postoji ili kod određenih državnih organa ili u bazi Agencije za privredne registre (APR). Svako ko je vodio preduzetničku radnju ili preduzeće tačno zna na koji način je registrovao tu delatnost, pa samim tim zna i na kojim adresama treba da zatraži dokaze. Takođe, mnogi građani dokaze o početku obavljanja delatnosti čuvaju u sopstvenim privatnim arhivama, a ti dokumenti su uglavnom sasvim dovoljni da Fond PIO zvanično registruje prijavu na osiguranje.
Pojedine specifične samostalne delatnosti dokazuju se upisom u evidencije odgovarajućih reprezentativnih udruženja. To se odnosi na:
- Advokatske komore
- Taksi udruženja
- Udruženja novinara, muzičara ili sportista
Ove delatnosti se dokazuju izdavanjem odgovarajućih uverenja koja ova reprezentativna udruženja i komore izdaju isključivo na osnovu svojih službenih evidencija.
2. Poljoprivrednici
Kod poljoprivrednika je situacija specifična jer oni ne moraju da poseduju čak ni takve vrste registracione dokumentacije. Kod njih se veoma retko dešava da je prijava na osiguranje potpuno propuštena. Međutim, ukoliko se to ipak dogodi, oni svoju delatnost dokazuju ispunjavanjem jasnih zakonskih uslova u pogledu površine zemljišta koje pripada njihovom poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu. Ukoliko su uredno plaćali doprinose za poljoprivrednu delatnost, ne bi trebalo da imaju nikakve probleme u postupku dokazivanja staža.
Zaposleni u najtežoj situaciji: Šta kada poslodavac zakaže?
Zaposleni radnici se nalaze u ubedljivo najtežoj i najnezahvalnijoj situaciji kada im u bazi nedostaju podaci. Pre svega, radnici ne mogu sami sebe da prijave na osiguranje, ta zakonska obaveza je isključivo ležala na njihovom poslodavcu.
Ukoliko je poslodavac uredno i na vreme izvršavao svoje zakonske obaveze, problem se na kraju obično svodi na puko pronalaženje tehničkih podataka koji nedostaju. Nekada je razlog nepostojanja podataka u bazi obična administrativna greška, dokumentacija fizički postoji kod poslodavca, ali iz nekog razloga nije uspešno evidentirana u bazi matične evidencije. Međutim, ako zaposleni nikada nije bio zvanično prijavljen, dokazivanje postaje drastično komplikovanije. Posebno su problematični i kritični slučajevi kada je od perioda zaposlenja prošlo mnogo godina, a firma u kojoj je radnik radio više uopšte ne postoji.
Dalji tok i uspešnost rešavanja problema zavise od statusa same firme.
Ako firma i dalje postoji ili ima pravnog sledbenika, u tom slučaju situacija je obično znatno povoljnija za radnika. Fond PIO tada može službenim putem da reaguje i od firme ili njenog pravnog sledbenika zatraži svu potrebnu dokumentaciju. U obzir dolazi sledeća pisana dokumentacija:
- Ugovor o radu
- Dokumenti o korišćenju godišnjeg odmora
- Obračuni zarada
- Kartoni zarada
- Evidencija o prisustvu na poslu
Suštinski, kada se u ovom postupku dokazuje radni odnos, apsolutno svi pisani tragovi koji potiču iz perioda zaposlenja mogu imati direktan uticaj na donošenje konačne odluke.
U scenariju kada firma više ne postoji i nema pravnog sledbenika, neophodno je samostalno pribaviti svu raspoloživu pisanu dokumentaciju. Zakon je ovde striktan: period rada se nikako ne može dokazivati izjavama svedoka, već isključivo i jedino materijalnim dokazima. Zbog toga je jedan od ključnih dokaza radna knjižica. Iako ona više nije obavezna u tekućoj evidenciji perioda osiguranja, preporuka je da se ona veoma dobro i pažljivo čuva.
Upravni postupak i velika zabluda o uplatama doprinosa
Zbog propuštanja zakonskih rokova za blagovremenu prijavu, naknadno utvrđivanje svojstva osiguranika postaje predmet zvaničnog upravnog postupka. Ovaj postupak se pokreće podnošenjem zahtjeva od strane samog poslodavca ili lično od strane osiguranika. Tokom postupka detaljno se razmatraju svi prikupljeni i raspoloživi materijalni dokazi, nakon čega se donosi zvanično rešenje. Ukoliko se donetim rešenjem uspešno utvrdi da je neko lice zaista imalo status osiguranika u određenom periodu, to automatski znači da će se odgovarajuće prijave naknadno registrovati u matičnu evidenciju.
Međutim, građani moraju biti svesni jedne od najčešćih zabluda u praksi, a to je mešanje pojmova perioda osiguranja i staža osiguranja.
U praksi se redovno dešavaju situacije da je osoba zaista radila i da poseduje nesumnjiv dokaz o zaposlenju, ali da u sistemu istovremeno uopšte nema podataka koji dokazuju da su doprinosi za penzijsko osiguranje zaista i uplaćeni. Ovo se odnosi na sve tri kategorije građana: zaposlene, samostalne delatnike i poljoprivrednike.
Samostalni delatnici i poljoprivrednici sami imaju zakonsku obavezu uplate doprinosa, pa ukoliko su napravili propust, mogu sami retroaktivno da uplate novac i isprave sopstvenu grešku. Sa druge strane, za zaposlene radnike doprinose uplaćuje isključivo poslodavac, zbog čega se ne može reći da su radnici sami odgovorni ukoliko u bazi nema dokaza o uplatama, ali problem sa priznavanjem staža i dalje ostaje.
Da bi se radni staž u potpunosti priznao, neophodno je da u matičnoj evidenciji budu registrovane prijave o stažu i zaradi (što je u praksi najčešće poznato kao obrazac M-4). U tim obrascima moraju biti precizno navedeni podaci o trajanju staža, kao i definisana osnovica osiguranja ili isplaćena naknada. Ukoliko ovih obrazaca nema za određene periode, razlog može biti dvostruk:
- Administrativni propust tehničke prirode: Na primer, unesen je pogrešan JMBG radnika, zbog čega sistem uopšte nije dozvolio unos podataka u bazu.
- Doprinosi zaista nisu uplaćeni: Poslodavac uopšte nije izvršio uplatu novca na ime doprinosa.
U pogledu priznavanja staža, ključnu ulogu igra i istorijski period u kom ste radili. Zakon pravi jasnu razliku:
- Za periode rada pre 1994. godine: Ukoliko postoji uredna i čista prijava na osiguranje, u praksi ne bi trebalo da bude nikakvih problema oko konačnog priznavanja staža.
- Za novije periode rada (nakon 1994. godine): Situacija je znatno stroža. Za ove periode je potpuno neophodno i obavezno dokazati da su pripadajući doprinosi zaista i uplaćeni u budžet.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)