Sporazum koji može precrtati mapu Bliskog istoka - Saudijci dobijaju nuklearnu šansu, ali cena je velika

Američki ministar energetike Kris Rajt i saudijski princ potpisali su „123 sporazum“, zajedno sa pratećim sporazumom o bezbednosnim garancijama. Reč je o tridesetogodišnjem aranžmanu prema kojem bi američke kompanije Saudijskoj Arabiji isporučivale nuklearnu tehnologiju, a dogovor još mora da potvrdi Kongres.

Međutim, samo dan nakon potpisivanja, predsednik Donald Tramp je objavio da sporazum ima novi uslov – Saudijska Arabija moraće da pristupi Abrahamskim sporazumima, inicijativi iz njegovog prvog predsedničkog mandata koja je dovela do normalizacije diplomatskih odnosa nekoliko arapskih država sa Izraelom.

Saudijci do obogaćivanja uranijuma?

Vašington je o ovakvom sporazumu pregovarao gotovo deceniju. Tokom administracije Džoa Bajdena, on se posmatrao kao deo šireg paketa koji je uključivao normalizaciju odnosa Saudijske Arabije i Izraela, ali su ti napori zaustavljeni nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Trampova administracija ponovo je pokrenula pregovore prošle godine.

Prema američkim zvaničnicima, sporazum bi mogao da omogući Saudijskoj Arabiji samostalno obogaćivanje nuklearnog goriva, bez prihvatanja Dodatnog protokola Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji predviđa stroži međunarodni nadzor.

Kritičari upozoravaju da bi takav dogovor mogao da stvori presedan prema kojem bi i druge države mogle da traže izuzetke od međunarodnih ograničenja.

Kelsi Davenport iz Udruženja za kontrolu naoružanja ocenila je sporazum nepromišljenim i upozorila da bi njegove posledice mogle da se osećaju godinama. Njen kolega Džon Erat istakao je da bi izostanak standardnih IAEA protokola, koji su uključeni, na primer, u sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mogao predstavljati ozbiljan problem jer bi i druge zemlje mogle da traže isti tretman.

Vremenski okvir dodatno komplikuje situaciju jer se sporazum sklapa u trenutku eskalacije sukoba između SAD i Irana, koji Vašington opravdava upravo protivljenjem nuklearnim ambicijama Teherana.

Analitičari upozoravaju da bi davanje prava saveznicima na obogaćivanje uranijuma, dok se isto pravo uskraćuje protivnicima, moglo da podstakne Iran da zahteva jednak tretman i dodatno oteža već komplikovane pregovore sa Teheranom.

Upravo tu se nuklearni sporazum i pitanje Abrahamskih sporazuma spajaju u jednu veliku geopolitičku slagalicu.

Maksimalni dobici za Rijad

Kada je Tramp pozvao lidere Saudijske Arabije, Katara, Pakistana, Turske, Egipta i Jordana da se „obavezno“ pridruže sporazumima o normalizaciji odnosa sa Izraelom, reakcije su uglavnom izostale.

Pakistan je odmah odbio tu mogućnost, dok su druge zemlje ostale uzdržane. Analitičari smatraju da je takav zahtev teško ostvariv zbog rata u Gazi.

Saudijska Arabija nikada nije potpisala Abrahamske sporazume. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman ponovio je tokom 2024. i 2025. godine da kraljevstvo neće odustati od zahteva za formiranje palestinske države sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Princ je tokom posete Beloj kući u novembru 2025. godine rekao Trampu da bi Saudijska Arabija mogla da pristupi sporazumima uz jasan put ka rešenju sa dve države, ali da trenutno javno mnjenje u zemlji to ne dozvoljava.

Iako nije pristao na normalizaciju odnosa sa Izraelom, Rijad je iz Vašingtona dobio konkretne koristi: strateški sporazum o odbrani, status "glavnog saveznika van NATO-a", povećanje saudijskih ulaganja u SAD na bilion dolara, a sada i nuklearni sporazum.

Analitičari smatraju da je strategija Saudijske Arabije jasna - izvući maksimalne koristi iz odnosa sa Vašingtonom, bez odricanja od pitanja normalizacije sa Izraelom, koje Rijad čuva kao kartu za pravi trenutak.

Više želja nego stvarnost

U Izraelu su stavovi podeljeni. Ministar finansija Bezalel Smotrič izjavio je da Izrael neće pristati na normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom ako je cena toga stvaranje palestinske države.

Njegova izjava izazvala je oštre reakcije u zemljama Zaliva, nakon čega se izvinio zbog "neprimerenog poređenja", ali nije promenio svoj stav.

Analitičari ocenjuju da je njegov čvrst stav povezan i sa unutrašnjom izraelskom politikom, jer se približavaju izbori za Kneset zakazani za 27. oktobar 2026. godine.

Lider opozicione stranke Demokrati Jair Golan ocenio je suprotno, navodeći da bi normalizacija odnosa sa Saudijskom Arabijom donela Izraelu velike diplomatske, vojne i ekonomske koristi.

Najveći dugoročni rizik ovog dogovora leži u nepredvidivosti regiona i različitim signalima koje Vašington šalje Rijadu i Jerusalimu.

Demokratski senatori upozoravaju da se američki saveznici i prioriteti mogu promeniti, dok jednom preneta nuklearna tehnologija možda više neće moći da bude pod punom kontrolom SAD.

Dok se ne reši izraelska unutrašnja podela - između onih koji žele normalizaciju sa Saudijskom Arabijom i onih koji je uslovljavaju odbijanjem palestinske državnosti – saudijsko-izraelski dogovor verovatno će ostati više američka želja nego realnost, piše tportal.

U međuvremenu, Rijad nastavlja da prikuplja konkretne koristi iz odnosa sa Vašingtonom - od oružja i bezbednosnih garancija do nuklearne tehnologije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.