Crnogorci uvode nova pravila za strane radnike

Vlada Crne Gore priprema novi sistem izdavanja dozvola za boravak i rad stranaca, koji bi trebalo da pojača kontrolu poslodavaca, naplatu poreza i doprinosa, kao i usklađenost domaćih propisa sa pravilima Evropske unije.

Prema informacijama objavljenim na veb-sajtu Vlade, planirano je uvođenje jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad, koju bi i dalje izdavalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), ali tek nakon dobijanja saglasnosti Zavoda za zapošljavanje Crne Gore.

To znači da bez pozitivnog mišljenja Instituta, dozvola više ne bi mogla biti izdata, piše Investitor, prenosi B92.

MUP izdaje, Institut proverava tržište rada

Čak i u novom sistemu, MUP bi primao zahteve, proveravao potpunost i verodostojnost dokumentacije, utvrđivao identitet podnosioca zahteva i pribavljao podatke iz službenih evidencija.

Zavod za zapošljavanje bi, s druge strane, procenjivao da li su ispunjeni uslovi za pristup stranca crnogorskom tržištu rada. Provera bi obuhvatala potrebe tržišta, ispunjenost uslova poslodavca, moguće zabrane zapošljavanja, kontrolu tržišta rada i raspoložive kvote.

Vlada smatra da bi ovu oblast trebalo urediti posebnim zakonom o zapošljavanju i samozapošljavanju stranaca. Time bi se jasno razgraničile nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Zavoda za zapošljavanje i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga.

Poseban propis bi takođe trebalo da obuhvati zapošljavanje državljana zemalja članica EU i članova njihovih porodica, koji nakon pristupanja Crne Gore Uniji neće biti obuhvaćeni klasičnim režimom radnih dozvola.

Podaci o poslodavcima proveravaće se iz više evidencija.

Novi sistem podrazumeva znatno širu elektronsku razmenu podataka između državnih institucija.

Poreska uprava bi trebalo da omogući proveru poreskih obaveza i finansijskog poslovanja poslodavaca, kao i uvid u podatke o registraciji preduzeća, stečajevima, likvidacijama i njihovom poslovnom statusu u Centralnom registru poslovnih subjekata.

Fond za zdravstveno osiguranje bi pružao podatke o socijalnom osiguranju radnika i aktivnom poslovanju poslodavaca, dok bi Inspektorat rada pružao informacije o prethodno utvrđenim nepravilnostima u zapošljavanju i angažovanju stranaca.

Cilj je da institucije imaju potpuniju sliku o poslodavcu prilikom odlučivanja o dozvoli, umesto da se provera završava samo na dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev.

Broj dozvola se gotovo udvostručio za četiri godine

Potreba za strožom kontrolom objašnjava se snažnim porastom broja stranaca koji dobijaju dozvole za boravak i rad u Crnoj Gori.

Tokom 2021. godine izdato je 20.580 dozvola, a taj broj je porastao na 29.319 u 2022. i na 38.943 u 2023. godini. U 2024. godini izdato je 38.019 dozvola, dok je 2025. godine dostignut rekord od 40.567.

To znači da se broj izdatih dozvola u periodu od 2021. do 2025. godine povećao za više od 97 procenata, odnosno praktično se udvostručio.

Od početka 2026. godine do 1. juna izdato je još 14.778 dozvola.

Prema važećem Zakonu o strancima, dozvole se mogu izdati u svrhu zapošljavanja, sezonskog zapošljavanja i rada delegiranih radnika, dok godišnju kvotu određuje Vlada u skladu sa migracionom politikom i potrebama tržišta rada.

Pitanje od 60 miliona evra

U Vladinom dokumentu posebno je otvoreno pitanje koliko država zapravo prikupi poreza, doprinosa i drugih obaveza nakon izdavanja dozvola.

Prema Zakonu o strancima, poslodavac je dužan da u roku od 24 sata od izdavanja dozvole zaključi ugovor o radu sa strancem i prijavi ga na obavezno socijalno osiguranje.

Vlada upozorava da angažovanje neprijavljenih stranih radnika, pored kršenja propisa, proizvodi značajne fiskalne posledice i stvara nelojalnu konkurenciju za poslodavce koji uredno izmiruju svoje obaveze.

U informaciji se navodi ilustrativna računica prema kojoj bi, uz oko 40.000 izdatih dozvola i minimalne mesečne javne obaveze od oko 120 evra po radniku, u budžet trebalo da se uplaćuje oko 4,8 miliona evra mesečno, odnosno približno 60 miliona evra godišnje.

Stoga Vlada postavlja pitanje da li je taj iznos zaista uplaćen u budžet tokom 2025. godine.

Međutim, navedeni iznos ne predstavlja fiksnu procenu poreskog gubitka, već okvirni proračun potencijalnih prihoda. Stvarni iznos zavisi od trajanja radnog angažovanja, visine zarade, vrste ugovora i broja radnika koji su propisno prijavljeni.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: