Profesor radnog prava Bojan Urdarević objašnjava da, prema jezičkom tumačenju instituta godišnjeg odmora, poslodavac nema pravo da jednostrano pozove zaposlenog da prekine odmor i vrati se ranije.

"Godišnji odmor se odobrava nakon konsultacija između poslodavca i zaposlenog. Poslodavac po zakonu ne bi trebalo da odluči kada će zaposleni da ide na odmor već da se sa njim dogovori. Međutim, kod nas se često dešava da poslodavac pozove zaposlenog da prekine odmor, a koliko znam do sada nisu vođeni sporovi povodom toga – rekao je.

On naglašava da takva praksa nije izričito zabranjena Zakonom o radu, ali da jeste suprotna samoj svrsi godišnjeg odmora.

"Dešava se da poslodavci zbog organizacije posla pozovu zaposlenog da se vrati sa godišnjeg. To se dešava i ako se neki radnik razboli, pa nema ko da ga menja i da bi proces rada mogao da se održi. Kod nas je problem manjak radne snage. Ponavljam, to Zakonom nije eksplicitno zabranjeno" – objasnio je za Euronews. 

Ko snosi troškove ako se zaposleni vraća sa puta?

Poseban problem nastaje ukoliko se zaposleni nalazi na putovanju, u inostranstvu ili je već platio smeštaj i prevoz. U takvoj situaciji, kako ističe Urdarević, poslodavac bi morao da nadoknadi nastale troškove.

Dobili ste otkaz? Evo šta poslodavac ne sme da uradi, više o tome pročitajte OVDE. 

"Tada bi poslodavac morao da mu nadoknadi nastale troškove. Ukoliko to ne bi želeo da učini, takva situacija bi se rešavala na parnici" – kazao je.

Da li radnik može da dobije otkaz ako odbije povratak?

Jedna od najčešćih dilema jeste da li zaposleni može da snosi posledice ukoliko odbije da prekine godišnji odmor.

"Zaposleni ne bi mogao da bude pravno kažnjen, odnosno da trpi sankcije, ali postoji mogućnost da bude drugačije tretiran. Radne organizacije kod nas počivaju na međuljudskim odnosima. Jedno je zakon, a drugo je kako organizacija živi" - naveo je.

Prema njegovim rečima, postoji segment radnog zakonodavstva koji se ne može u potpunosti normirati.

"Ne možemo sve podvesti pod zakonsku normu, niti zakon može da predvidi sve životne situacije koje mogu da se dese" zaključio je razgovor za Euronews Srbija profesor radnog prava Bojan Urdarević.

Šta tačno kaže Zakon o radu?

Zakon o radu propisuje da, u zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ali uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora mora biti dostavljeno najkasnije 15 dana pre početka odmora. Izuzetak postoji ako zaposleni sam traži odmor – tada se rešenje može uručiti neposredno pre korišćenja.

Zakon takođe predviđa da poslodavac može izmeniti vreme korišćenja godišnjeg odmora, ali samo ako to zahtevaju potrebe posla i najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak odmora.

Međutim, situacija u kojoj se zaposleni već nalazi na odmoru i dobije poziv da se hitno vrati, ostaje u sivoj zoni između zakonske norme i prakse u realnom radnom okruženju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.