Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je u aprilu iznosila 3,3 odsto, pri čemu je njeno ubrzanje sa 2,8 odsto u martu gotovo u potpunosti posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i, po tom osnovu, viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Rast cena naftnih derivata bio bi veći da država nije preduzela mere koje su obuhvatale smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz sopstvenih rezervi.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja do septembra, a da nakon toga, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno blago pređe gornju granicu cilja, pod uticajem više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine, usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto.

Pod pretpostavkom da je aktuelni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i da se vrati u granice cilja sredinom 2027, a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije tokom naredne godine doprineće i dalje restriktivan karakter monetarne politike, očekivano postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada.

Sukob na Bliskom istoku i zatvaranje prolaza kroz Ormuski moreuz za većinu brodova povećali su zabrinutost da bi energetska kriza mogla da podstakne ponovni rast inflacije na globalnom nivou.

Rast svetske cene nafte predstavlja šok na strani ponude koji povećava inflaciju direktno, preko viših cena goriva, i indirektno, preko viših troškova za preduzeća. S druge strane, po tom osnovu smanjuje se raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju, povećava neizvesnost i slabi ekonomska aktivnost, što dodatno usložnjava proces odlučivanja o monetarnoj politici.

Podaci za sada pokazuju da u većini zemalja dominiraju primarni inflacioni efekti, uz spremnost centralnih banaka da reaguju povećanjem svojih referentnih kamatnih stopa ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada. Kao veliki neto uvoznik energenata, Evropa je posebno osetljiva na energetske šokove.

Inflacija je u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, povećana na 3,2 odsto u maju (sa oko 2 odsto pre izbijanja sukoba), prvenstveno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte.

Neizvesnost u pogledu makroekonomskih efekata sukoba na Bliskom istoku i dalje je visoka, jer bi moglo doći i do znatnijeg rasta cena kontejnerskog transporta i mineralnih đubriva, narušavanja lanaca snabdevanja, investicionog i potrošačkog poverenja, kao i tokova robe i kapitala.

Konačni efekti energetskog šoka na globalnu, kao i na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost, teško se mogu proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2026. iznosio je 3,2 odsto i bio je viši od prve procene, koja je iznosila 3,0 odsto.

Pored toga, dostupni mesečni pokazatelji za april ukazuju na pozitivna kretanja u industriji, trgovini na malo i turizmu, što je u skladu s našom majskom projekcijom privrednog rasta od 3 odsto u ovoj godini.

U dosadašnjem toku godine, rastu bruto domaćeg proizvoda doprinose i domaća tražnja i neto izvoz, pri čemu se u narednom periodu dodatni pozitivni efekti na ekonomsku aktivnost mogu očekivati i od realizacije investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, a u 2027. godini i od održavanja specijalizovane izložbe „Ekspo”.

Podršku ekonomskoj aktivnosti pruža i rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u aprilu ubrzao na 17,1 odsto međugodišnje. Ipak, ekonomska aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje, kao i na tokove kapitala.

U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima.

Narednu sednicu Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi Narodna banka Srbije je najavila za 9. jul.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo 2027

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.