Skupljanje sličica već decenijama predstavlja jedan od najprepoznatljivijih oblika fudbalske euforije širom sveta.
Još od sedamdesetih godina prošlog veka, ideja je bila jednostavna - sakupiti ceo album, pronaći sve igrače i razmeniti duplikate. Vremenom je ova tradicija prerasla iz dečje igre u globalni fenomen i deo kolekcionarske kulture koja traje godinama i povezuje ljude različitih uzrasta kroz zajedničku strast. U mnogim porodicama se ovaj hobi prenosi sa generacije na generaciju kao svojevrstan ritual.
Cena nije problem, ali kesica nema ni za lek
Ovogodišnje izdanje albuma dodatno je pojačalo interesovanje, ali i izazvalo problem koji se ponavlja širom regiona - sličica gotovo da nema u prodaji. Na trafikama i kioscima pojavljuju se sporadično, a gde god stignu, nestaju u rekordnom roku. Cena jedne kesice iznosi oko 150 dinara, ali to ne utiče na interesovanje - naprotiv, potražnja divlja kako turnir odmiče.
"Dođem posle škole i obiđem nekoliko trafika, ali ih nema. Ako se i pojave, rasprodaju se odmah. Razočaran sam što ih nikada nema kada odem da kupim", kaže jedan osnovac koji album skuplja sa ocem.
Na prodajnim mestima u Beogradu prodavci potvrđuju da vlada opšta pomama i da se zalihe rasprodaju istog dana, najčešće u roku od nekoliko sati.
"Dobijemo ih, ali ljudi čekaju u redovima i odmah uzimaju po nekoliko paketa ili čitavu kutiju za svaki slučaj, pa sve nestane za kratko vreme", navodi jedan od prodavaca.
Da godine u ovom hobiju nisu bitne, potvrđuje i Beograđanin Dragan, koji je nakon duge potrage konačno imao sreće na Novom Beogradu i u centru grada.
"Bio sam presrećan, nema trafike koju nisam obišao i tek u Kosovskoj ulici pronašao sam sličice. Odmah sam kupio kutiju. Kada sam došao na posao, pohvalio sam se kolegama i nakon deset minuta svi su istrčali ne bi li ih i oni kupili. Ali, sreća je kratko trajala - na trafici ih više nije bilo", priča Dragan.
Glavni razlog za ovakav kolaps na tržištu je nagli skok potražnje na početku turnira, ali i činjenica da se sličice distribuiraju u ograničenim serijama, pa između isporuka prođe i po nekoliko dana.
Distributeri tvrde da nove količine dolaze u talasima, ali situaciju komplikuje i globalni karakter Panini albuma. Ista proizvodnja se istovremeno distribuira širom Evrope, pa veća tržišta često povuku najveći deo zaliha, dok manja dobijaju ograničene količine. Pored toga, ovogodišnji album sa skoro 980 sličica jedan je od najobimnijih do sada, što samu proizvodnju i logistiku čini znatno kompleksnijom.
"Prvi put dižem ruke od albuma..."
"Sin i ja smo skupljali sličicxe otpočetka, ali smo odustali. Svaki dan sam obilazio trafike, i ništa. Detetu je dosadilo, iako mu je ostalo oko 200 sličica da popuni album. Otišli smo na Terazije kako bismo se zamenili sa drugima, ali skoro svi smo imali skoro pa isti problem - svima nam iste sličice fale. Meni se to nije desilo u životu, a od malih nogu popunjavam albume. ja sam kolekcionar, i radujem se da moj sin voli isto što i ja. Međutim, digli smo ruke, ostaje nam samo da gledamo utakmice i da više ne mislimo na sličice", rekao je jedan kolekcionar za Bizportal.
Dodao je da u rodnom Čačku ima kutiju u kojoj se nalaze popunjeni albumi koje je skupljao od prvog razreda OŠ.
Zbog praznih trafika, kolekcionari su prinuđeni da se oslone na tradiciju razmene. Popularne “menjaže” postale su svakodnevna pojava, a najpoznatije okupljalište u Beogradu i dalje su Terazije. Tamo se svakodnevno mogu videti grupe dece i odraslih kako na improvizovanim mestima drže pravu malu berzu duplikata.
"Dolazim redovno na menjažu. Nekad mi fali samo jedna sličica i ovde je nađem brzo, ako imam sreće", kaže jedan tinejdžer.
Ipak, mnogi ističu da je ove godine kompletiranje albuma postalo znatno zahtevnije nego prethodnih godina.
"Ranije je bilo lakše. Sada je previše sličica i prebrzo nestaju. Nekad obiđem ceo grad i ništa ne nađem. Ali najlepše je kada se skupimo svi ovde. Nije stvar samo u albumu, nego i u druženju", dodaje jedan stariji kolekcionar.
Od "Dečjih novina" do globalnog tržišta - emocija koja ostaje ista
Ovaj fenomen na našim prostorima ima duboke korene koji sežu još u period bivše Jugoslavije. Starije generacije pamte da su se slična izdanja nekada kupovala preko „Dečjih novina“ iz Gornjeg Milanovca, kada su se duplikati razmenjivali u školama, na ulici i u komšiluku.
Danas je situacija drugačija - Panini sličice stižu preko zvaničnih distributera i velikih maloprodajnih lanaca, ali je duh sakupljanja ostao potpuno isti. Otvaranje kesice i dalje donosi istu emociju, uzbuđenje i nadu od školskih klupa do sportskih terena. Stručnjaci ističu da ovakve aktivnosti podstiču strpljenje, upornost i socijalnu interakciju kod dece, ali i stvaraju jak osećaj zajedništva među generacijama.
Dok se 23. Svetsko prvenstvo u fudbalu uveliko odvija na stadionima širom Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Meksika - gde nakon istorijskog otvaranja na stadionu "Asteka" u Meksiko Sitiju po prvi put snage odmerava rekordnih 48 selekcija - paralelno traje i onaj drugi, tihi Mundijal.
On se svakodnevno igra u kesicama koje se otvaraju sa nestrpljenjem, na trafikama gde se traži primerak više i na Terazijama, gde svaka uspešna razmena znači korak bliže ka popunjenom albumu. Mnogi se slažu da je upravo ta potraga ono što je ovaj hobi oduvek činilo posebnim delom fudbalske tradicije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)