Suština prava na odsustvo sa rada iz zdravstvenih razloga jeste da se zaposlenom omogući oporavak i olakša povratak na posao. U pitanju je viša sila kao razlog sprečenosti za rad, zbog čega zakon predviđa pravo na naknadu zarade tokom tog perioda. 

Ipak, zaposleni nema potpunu slobodu da se tokom bolovanja ponaša bez ikakvih ograničenja, a da to ne može imati posledice po njegova prava iz radnog odnosa i zdravstvenog osiguranja. Propisi ipak prepoznaju situacije koje se mogu smatrati zloupotrebom bolovanja i koje mogu dovesti do pravnih posledica, piše Infostud.

Mogući gubitak prava na naknadu zarade

Prema članu 84. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osiguraniku koji je privremeno sprečen za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na to da li je isplatilac poslodavac ili RFZO, u sledećim slučajevima:

Kada vam ne pripada pravo na naknadu

- ako je namerno izazvao privremenu sprečenost za rad;

- ako je sprečenost nastala usled konzumiranja alkohola ili psihoaktivnih supstanci;

- ako je namerno sprečavao oporavak, odnosno osposobljavanje za rad;

- ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim kada je za to potreban zakonski pristanak;

- ako se bez opravdanog razloga ne javi:

- izabranom lekaru u roku od tri dana od nastanka sprečenosti;

- prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara;

- stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od poziva;

- ako se tokom bolovanja bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihod;

- ako bez dozvole stručno-medicinskog organa RFZO otputuje iz mesta prebivališta/boravišta ili ne postupa po uputstvima za lečenje;

- ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

- ako na drugi način zloupotrebi pravo na bolovanje;

- ako je na izdržavanju kazne zatvora;

- ako se prema njemu sprovodi mera obaveznog psihijatrijskog ili lečenja zavisnosti u zdravstvenoj ustanovi.

Dakle, Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa više situacija u kojima dolazi do gubitka prava na naknadu zarade tokom bolovanja.

Jedna od njih je i napuštanje mesta prebivališta bez odobrenja lekara ili lekarske komisije, u zavisnosti od toga ko vodi postupak bolovanja. Zbog toga zaposleni nema potpunu slobodu ponašanja tokom bolovanja, jer određeni postupci mogu dovesti do gubitka prava na naknadu.

Otkaz zbog zloupotrebe bolovanja

Prema članu 179. stav 3. tačka 3) Zakona o radu, poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Ova odredba se primenjuje u svakom konkretnom slučaju pojedinačno, pri čemu mora postojati jasna namera zloupotrebe prava, što zavisi od okolnosti slučaja i ne može se unapred precizno definisati jednim pravilom.

Zbog toga se svako napuštanje mesta prebivališta bez dozvole izabranog lekara ili lekarske komisije ne smatra automatski zloupotrebom, već se to procenjuje od slučaja do slučaja.

O tome govori i stav iz Presude Vrhovnog kasacionog suda u predmetu Rev2 842/2017 od 30.11.2017. godine, potvrđen na sednici Građanskog odeljenja 24.04.2018. godine. Prema toj presudi, zloupotreba postoji kada zaposleni sprečava sopstveni oporavak ili koristi bolovanje suprotno svrsi zbog koje je odobreno.

U konkretnom slučaju sud je zauzeo stav da, iako je zaposlena samoinicijativno napustila mesto prebivališta tokom bolovanja, „ona na taj način nije sprečavala svoje ozdravljenje, niti je takvo postupanje uticalo na produženje njene sprečenosti za rad“.

Dalje je navedeno da „zloupotreba privremene sprečenosti za rad postoji kada se bolovanje koristi kada zaposleni nije bolestan ili je sposoban za rad, kao i kada se tokom bolovanja ponaša suprotno propisanoj terapiji ili svrsi odsustva“.

Sud je utvrdio da u tom slučaju nije dokazano da je zaposlena kršila terapiju niti pogoršala zdravstveno stanje, jer priroda bolesti nije zahtevala mirovanje ili ograničeno kretanje.

Zbog toga je zaključeno da napuštanje mesta prebivališta bez dozvole stručno-medicinskog organa može biti osnov za povraćaj isplaćenih sredstava, ali ne mora nužno predstavljati zloupotrebu bolovanja.

Odredbe člana 85. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisuju situacije u kojima ne postoji pravo na naknadu zarade. Međutim, te situacije same po sebi ne znače automatski i otkaz ugovora o radu, već se uvek procenjuju u okviru konkretnog slučaja. U ovom predmetu je zaključeno da konkretno ponašanje nije predstavljalo zloupotrebu, iako u drugim okolnostima može biti drugačije ocenjeno.

Kontrola zaposlenog van radnog mesta

Vrhovni kasacioni sud je u istoj presudi zaključio da se kontrola zaposlenog van radnog mesta mora tumačiti restriktivno i predstavlja izuzetak.

Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa mehanizme kontrole bolovanja, pa poslodavac može tražiti proveru opravdanosti od nadležnih organa, uključujući lekarske komisije RFZO. Ako posumnja u opravdanost bolovanja, može pokrenuti postupak provere zdravstvene sposobnosti zaposlenog.

Međutim, poslodavac van zakonom propisanih ovlašćenja ne može proširivati svoju kontrolu, niti pratiti kretanje zaposlenog van radnog mesta ili radnog vremena.

Zbog toga je pravno nedopušteno da poslodavac kontroliše kretanje zaposlenog van radnog vremena, uključujući i putovanja u inostranstvo.

Prelazak državne granice od strane zaposlenog

Ne postoji pravni osnov koji bi omogućio poslodavcu da od Granične policije Republike Srbije traži podatke o kretanju zaposlenog preko državne granice. Činjenica da je zaposleni na bolovanju ne menja ovo pravilo, jer sloboda kretanja predstavlja ustavom zagarantovano pravo.

Na granici službenik Granične policije proverava isključivo putnu ispravu. Ne postoji ovlašćenje da se traži lekarska dozvola za napuštanje mesta prebivališta, jer lekarski organi nemaju pravo da ograničavaju kretanje, već samo utiču na pravo na naknadu zarade.

Odsustvo takve dozvole ne znači zabranu kretanja, već može imati posledice isključivo po isplatu naknade zarade tokom bolovanja, a u pojedinim slučajevima i po radni odnos.

Međutim, sloboda kretanja se ne može ograničiti zbog bolovanja, niti poslodavac, RFZO ili lekarski organi imaju ovlašćenje da to pravo ukinu, navodi Infostud.

Granična policija ne raspolaže informacijom da je lice na bolovanju, niti bi mogla da mu zabrani izlazak ili ulazak u zemlju na osnovu tog statusa. Takođe, poslodavac i RFZO nemaju pravo da traže podatke o kretanju zaposlenog preko granice, niti policija ima obavezu da im takve informacije dostavlja.

Zaključno, kretanje zaposlenog tokom bolovanja ne može biti predmet praćenja od strane poslodavca, osim u slučajevima kada to naloži sud u zakonom predviđenim postupcima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.