Cena školarina i fakultetskog obrazovanja, koja se dugo predstavljala kao uslov ispunjenog i visoko plaćenog posla porasla je tokom poslednjih nekoliko decenija. Rast cena izazvao je skepticizam među generacijom Z (mladi rođeni između 1997 i 2012 godine), u pogledu prave vrednosti četvorogodišnje fakultetske diplome. Rastom stanarina i školarina u svetu, ova generacija, koja kako navode univerzitetski profesori, želi sve da reši na klik, jednostavno ne vidi poentu u tome.
Zanati put do samostalnosti
Povećanja plata i nove tehnologije u oblastima od zavarivanja do proizvodnje i usluga pomažu zaposlenima da odbace imidž prljavog rada za "sitan novac". Zbog nedostatka kvalifikovanih zanatlija, koji nastaje odlaskom u penziju starijih radnika, stvaraju se mogućnosti za mlade odrasle osobe.
Kvalifikovane zanatske profesije, uključujući električare, vodoinstalatere i mehaničare, beleže postepeni porast broja radnika između 18 i 25 godina. Sve veći broj mladih se odlučuje da se bavi ovim oblastima rada, pokazuje istraživanje koji je objavio institut Gusto.
Sigurnost i izgledi za stabilan rast zarade koju nude ovi poslovi čine ih još privlačnijim za pripadnike generacije Z, koja počinje svoju karijeru suočavajući se sa mnogo težim tržištem rada nego što je to bio slučaj ranijih godina. Zbog toga mnogi pripadnici generacije Z pronalaze ispunjenje, stabilnost, ali i u mnogo slučajeva, finansijsku sigurnost baveći se kvalifikovanim zanatima.
Više od polovine ispitanih iz generacije Z, (mladi u ranim dvadesetima) je prema istraživanju Nju Amerika, vašingtonskog istraživačkog centra, reklo da je moguće dobiti dobro plaćen posao samo sa srednjom školom, pod uslovom da steknete druge veštine.
[caption id="attachment_81158" align="aligncenter" width="1070"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Raste skepticizam oko fakultetske diplome
Sve veći skepticizam u pogledu neophodnosti fakultetskog obrazovanja, čija je cena porasla poslednjih decenija, naročito u Americi, doprinosi želji mladih da se što pre zaposle i prestanu da zavise od svojih roditelja, ili pak sebe opterete studentskim kreditima.
Upis u programe stručnog osposobljavanja raste jer je ukupan upis na koledže u zajednici i četvorogodišnje institucije opao. Broj studenata upisanih na srednje stručne koledže porastao je prošle godine za 16 odsto na najviši nivo od kada je Nacionalna studentska klirinška kuća počela da prati takve podatke 2018. godine. Za to vreme broj studenata koji studiraju građevinske zanate porastao je za 23 odsto, dok su oni na programima pokrivajući HVAC (grejanje, ventilacija i hlađenje) i održavanje i popravku vozila povećao se za 7 procenata.
-To je zaista pametan put za decu koja žele nešto da pronađu i nisu zaluđeni da idu na fakultete - kaže Taner Berdžes, koji ima 20 godina i koji je prošle godine diplomirao na devetomesečnom programu zavarivanja.
Iako je prvobitno mislio da će ići na koledž, taj put mu je postao manje privlačan tokom pandemije, kada je gledao svoje roditelje, kako gledaju u svoje kompjutere po ceo dan i shvatio da mu se ne sviđa ideja da čitav život provede sedeći za ekranom.
Nakon što je pročitao o veštim zanatima, odlučio se za zavarivanje.
- Mislio sam da je kul jer je bilo puno vatre - kaže Berdžes, koji sada pomaže u postavljanju cevi za novu bolnicu u San Dijegu.
Siguran posao i mogućnost stalnog rasta zarade takođe nisu škodili. Nakon pet godina u profesiji, Tarner očekuje da će zarađivati šestocifreni godišnji prihod, na osnovu onoga što vidi da zarađuju drugi oko njega.
Kristina Morijon je imala 16 godina, kada se upisala na časove za popravku automobila koje je organizovala njena srednja škola u Feniksu u Arizoni. Kristina je mislila da će to biti zabavan izborni predmet, a ne početak karijere koja će joj, 10 godina kasnije, pomoći da kupi svoj prvi stan i ostvari finansijsku slobodu.
Morijon kaže da se „odmah zaljubila” u rad ispod haube različitih automobila i u izazov rešavanja novih problema svakog dana.
Kada je Morijon završila srednju školu, odlučila je da preskoči koledž i nastavi karijeru automobilskog tehničara sa punim radnim vremenom.
-Nisam želela da provedem još četiri godine sedeći za stolom učeći, znala sam da želim da radim sa automobilima, a za to mi nije bila potrebna diploma- kaže ona.
Upisala je jednogodišnji program stručne škole na Univerzalnom tehničkom institutu u Avondejlu, takođe u Arizoni, gde je stekla zvanje saradnika na strukovnim studijama automobilskih tehnologija.
[caption id="attachment_18969" align="aligncenter" width="1200"]
Foto: youtube.com/Regent Porto Montenegro/printscreen[/caption]
Kompanije uz praksu stipendiraju
Potražnja za strukovnim naukama, odnosno zanatima, koje omogućavaju da se kombinuju radno iskustvo sa studijskim programima, a koji često plaćaju sami poslodavci, je porasla. U prošlogodišnjem istraživanju koje je sprovela softverska firma Jobber(specijalizovana za traženje i analizu tržšta rada), među srednjoškolcima i studentima, 75 odsto njih je reklo da bi bilo zainteresovano za stručne škole koje nude plaćenu obuku i praksu na poslu.
Porast generativne veštačke inteligencije menja računicu u karijeri za neke mlade ljude. Većina ispitanika koje je Jobber anketirao rekla je da misle da poslovi sa plavim okovratnicima (američki sleng za radničku klasu) nude bolju sigurnost posla od onih sa belim okovratnicima (rad u kancelariji), s obzirom na rast veštačke inteligencije.
Skoro 80 odsto ispitanika u Jobberovoj anketi reklo je da njihovi roditelji žele da idu na fakultet. Profesije u kojima dominiraju fakultetski obrazovani radnici uglavnom zarađuju više tokom vremena. Radnici profesionalnih i poslovnih usluga, na primer, zarađuju u proseku 78.500 dolara u poređenju sa 69.200 dolara u građevinarstvu, prema ADP-u.
-Biću iskrena, trebalo mi je malo mentalno da se uključim“, kaže majka Tanera Burdžesa, Lisa Hopkins, koja je studirala dramu i istoriju umetnosti pre nego što je stekla MBA. Nikada nije bila mnogo izložena zanatima, ali kaže da je oduševljena što je njen sin pronašao nešto što voli sa dobrim izgledima.
-Već razmišlja: ’Želim da kupim svoju prvu kuću do svoje 24. Nemam nikakvih dugova, idem na trke’- kaže ona.
Stiv Šnajder, savetnik u srednjoj školi u Šebojganu u Viskonsinu, kaže da su se studenti godinama krili od stručnog obrazovanja koje su nazivali „sala za podmazivanje“, verujući da su se tu uglavnom nalazili ljudi koji prave nevolje. Činjenica da je bila dom zastarele opreme za obradu drveta i metala nije pomogla njegovoj privlačnosti.
Međutim, poslednjih godina preduzeća su prikupila sredstva i donirala novu opremu, uključujući robotske ruke, kaže on, dodajući da se te učionice sada nalaze na glavnom ulazu u zgradu.
-Još uvek postoji pretpostavka da je četvorogodišnji koledž zlatni standard, ali nije potrebno toliko rada da bi se ljudi naterali da prihvate održivost drugih opcija- kaže Šnajder.
Oni u industriji su generalno pozitivni po pitanju svojih karijera: prošlogodišnje istraživanje kvalifikovanih radnika na sajtu za kućne usluge Naprstak(Thumbtack) pokazalo je da bi 94 odsto ohrabrilo svoju decu ili članove porodice da nastave karijeru u zanatima.
Šta pokazuju istraživanja
Mlađi radnici se odriču visokog obrazovanja jer troškovi i dalje ostaju , a sama vrednost fakultetskog obrazovanja nije ono što je nekada bila.
Dilojt (Deloitte) je objavio istraživanje o generaciji Z i milenijumskim stavovima prema svetu i njihovom finansijskom stanju. Koristeći odgovore 14.468 pripadnika generacija Z i 8.373 milenijalaca iz 44 zemlje, istraživanje je pokazalo da je trećina generacije Z i milenijalaca odlučila da odustane od visokog obrazovanja, pri čemu su primarni razlozi finansijske barijere, porodične ili lične okolnosti i traženje karijere koje ne zahtevaju fakultetske diplome.
-Troškovi života su njihova najveća društvena briga. Finansijska ograničenja visokog obrazovanja su razlog broj jedan zbog kojeg generacija Z i milenijalci ne žele da ga prate- rekla je izvršna direktorka Dilojta za ljudske resurse, Elizabet Faber.
To dolazi pošto više od polovine generacije Z i milenijalaca živi od plate do plate, prema izveštaju. I za generaciju Z i milenijalce, troškovi života su njihova glavna briga, a generacija Z takođe brine o potencijalnoj nezaposlenosti. Otprilike trećina obe generacije izjavila je da se ne osećaju finansijski bezbedno. U isto vreme, mnogi možda traže karijere koje donose stabilnost i koje ne zahtevaju obaveznu diplomu.
Srbija i zanati
Budućnost zanatskih radnji u Srbiji je neizvesna, jer nema dovoljno mladih zanatlija, potvrđuje i jedan od izveštaja Nacionalne službe za zapošljavanje. U tom izveštaju NSZ navodi da su na evidenciji nezaposlenih bila, na primer, samo 22 stakloresca i 23 tašnera i to svi stariji od 30 godina.
Prosečan samostalni zanatlija u Srbiji, mesečno, zaradi više novca nego lekar u domu zdravlja. Majstori su deficitarni kadrovi u Srbiji, a oglasi su puni ponuda za posao. Poslednjih godina, njihov nedostatak se popunjava uvozom radne snage iz inostranstva. Međutim, i pored dobre zarade i kratkog školovanja, svršeni osnovci, iz godine u godinu, u sve manjem broju upisuju srednje stručne škole.
Na osnovu poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata radnika u eksploataciji ruda metala iznosi 145.118 dinara. Drvoseče imaju prosečnu platu 74.300 dinara, u proizvodnji duvanskih proizvoda zarada je 170.351, dok u proizvodnji koksa i derivate nafte radnici prosečno zarade 147.809 dinara.
Među zanatlijama, niža primanja imaju oni koji su zaposleni u kožarskoj industriji, 66.895 dinara. U građevinarstvu, majstori koji su zaposleni u firmi, "na belo" zarade oko 80.232 dinara.
Prema podacima specijalizovanog sajta Infostud, na tržištu rada, pojedine zanatlije su veoma tražene, a samim tim i bolje plaćeni, iznad republičkog proseka.
-Interesovanje je jako veliko, zato što nama u Srbiji nedostaje jako puno kvalifikovanih radnika. U građevinskog industriji tokom cele godine nedostaju majstori, to je najviše izraženo tokom letnje sezone. Nedavno smo imali oglase za vodoinstalatera, poslodavac je nudio početnu zarada od 2.000 evra, a za električare sa iskustvom 150.000 dinara. Čak i za fizičke radnike nude se dnevnice 50 evra", navodi Miloš Turinski iz infostuda.
Prema njegovim rečima, nedostaju i radnici u ugostiteljstvu.
-Nedavno je jedan restoran nudio platu 3.000 evra za šefa kuhinje. Za burekdžije poslodavci nude 1.500 evra mesečno”, objašnjava Turinski, dodajući da u ovom trenutku u Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača sa C i D kategorijom pisao je Insajder u junu ove godine.
Kao razlog ovakvo različitog stava stručnjaci navode uticaj sredine, duga zavisnost od roditelja i ne osamostaljivanje. Za razliku od drugih razvijenih zemalja mladi u Srbiji dugo ostaju i žive u zajednici sa roditeljima pa im je ideja o brzoj samostalnoj zaradi nešto dalja nego mladih na Zapadu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
