Prelazak na zelenu energiju bio je u fokusu mnogih zemalja poslednjih godina. Neke su bile uspešnije u tome, druge ne toliko.

Međutim, promene na globalnom tržištu energije naterale su zemlje širom sveta da razmišljaju o različitim energetskim alternativama.

Prema pisanju Politiko-a, očekuje se da će desetine zemalja koje predvode globalni pokret za prelazak na zelenu energiju ove nedelje u Kolumbiji razgovarati o potezima za postepeno ukidanje fosilnih goriva.

Među njima su Holandija, Danska, Nemačka, Meksiko i Ujedinjeno Kraljevstvo, zemlje koje su lideri u zelenoj energiji. Ipak, istovremeno, iste te zemlje pažljivo prate situaciju na energetskom tržištu i flertuju sa idejom povratka fosilnim gorivima. Na primer, Danska razmatra produženje licenci za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa.

Istovremeno, Nemačka i Holandija žele da povećaju proizvodnju prirodnog gasa. S druge strane, vlada u Velikoj Britaniji je pod velikim pritiskom da odobri dalje bušenje u Severnom moru.

Danski ministar industrije, Morten Bodskov, bio je jasan - Evropa mora imati sopstvene izvore energije i energetske kapacitete. Iako se zalaže za investicije u zelena rešenja, on takođe ističe da treba ulagati i u snabdevanje koje održava proizvodnju, što je u ovom slučaju "omraženo" fosilno gorivo.

Problem nije izražen samo u Evropi. I u Meksiku su bili primorani da delimično odustanu od svojih zelenih energetskih poteza.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum godinama se protivi hidrauličnom frakturiranju, kontroverznoj tehnologiji vađenja prirodnog gasa.

Međutim, čini se da je i ona ublažila svoj stav, piše tportal.

"Kada pogledam nove tehnologije i situaciju u zemlji u pogledu energetske zavisnosti, najgore što možemo da uradimo jeste da jednostavno kažemo ne", rekla je Šejnbaum.

Nema brzog rešenja. Kritičari, međutim, upozoravaju da kopanje više fosilnih goriva nije brzo rešenje koje bi snizilo cene goriva na kraći rok, ali će povećati zagađenje na duži rok.

"Već imamo mnogo više nafte i gasa nego što je bezbedno za sagorevanje, deo toga mora da ostane u zemlji", kaže Tesa Kan, izvršna direktorka neprofitne organizacije Uplift.

Tek pre pet godina, Međunarodna agencija za energiju je uputila sličan poziv, upozoravajući da nova naftna i gasna polja ne treba odobravati ako želimo da ograničimo porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa. Ali poziv je naišao na gluve uši. Između 2021. i 2025. godine odobreno je najmanje 180 novih gasnih i naftnih polja.

Novi poziv za zaustavljanje fosilnih goriva Naučnici će ponoviti svoj poziv za zaustavljanje daljeg širenja fosilnih goriva pred ministrima i delegatima koji će se okupiti u Kolumbiji.

Problem je što najveći zagađivači i proizvođači fosilnih goriva, poput Kine, Indije i SAD, neće prisustvovati sastanku. Kanada i Angola, koje će biti tamo, verovatno neće promeniti svoje politike i prakse u trenutnoj situaciji.

Holandija, koja je "posvećena prelasku sa fosilnih goriva", prošlog meseca se složila sa Nemačkom da ubrza vađenje gasa u Severnom moru.

I to holandska vlada ne osporava.

"Realnost je da su nam i dalje potrebna fosilna goriva jer još uvek nema dovoljno održivih alternativa", rekao je bez zadrške portparol holandskog Ministarstva za klimu.

Nemačka takođe kaže da je posvećena svojim klimatskim ciljevima, ali i da istražuje tehnologiju frakinga, koja je u toj zemlji zabranjena skoro deceniju.

"Nemačka mora imati sve realne opcije na stolu kada je u pitanju njeno snabdevanje energijom", nedavno je rekla ministarka energetike Katerina Rajhe.

Prljavi posao frekinga Iako se freking pokazao kao dobra tehnologija za vađenje rezervi prirodnog gasa, problem je što on takođe donosi brojne ekološke rizike, poput zagađenja vode.

Lideri brojnih zemalja sada se nalaze u situaciji u kojoj moraju da odmere - da li žele da zaštite životnu sredinu ili energetsku nezavisnost svojih zemalja.

Grčka je ovog meseca krenula ka odobravanju svog prvog istraživanja na moru u skoro 40 godina. Francuski Senat je odobrio predlog za bušenje nafte i gasa u prekomorskim teritorijama, što je sama po sebi kontroverzna odluka jer je suprotna željama vlade i zakon kojim se okončava istraživanje.

Ipak, neki poslanici u Francuskoj se zalažu za proširenje proizvodnje nafte u kontinentalnoj Francuskoj. A Danska razmatra produženje licenci za proizvodnju polja u Severnom moru.

Britanska vlada je pod posebnim pritiskom jer je, kada je došla na vlast, obećala da će zabraniti nove licence za istraživanje nafte i gasa.

Međutim, sada je na udaru kritika američkog predsednika Donalda Trampa, koji zagovara "bušenje".

"Vlada se suočava sa izborom. Da li da popusti Trampovim zahtevima 'buši, bejbi, buši', čoveku koji misli da su klimatske promene 'prevara', ili da sledi nauku, koja jasno pokazuje da nijedno novo polje u Severnom moru nije kompatibilno sa bezbednim klimatskim ograničenjima", kaže Kan iz Uplift-a. 

Britanija će u narednih nekoliko meseci morati da donese odluku o pravcu kojim želi da krene. Energetska kriza koja se već nadvija nad Evropom svakako ne olakšava izbor.

Sastanak u Kolumbiji, međutim, pokazuje da zemlje ne odustaju od zelenih politika i zelenih izvora energije. Pitanje je da li će im druge okolnosti dozvoliti da nastave da ih sprovode.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.