Iranska ekonomija je godinama osakaćena zbog sankcija koje su SAD i druge zemlje uvele Teheranu od 1979. godine, piše novinarka Al Džazire Prijanka Šankar.

Razlog za uvođenje prvih sankcija bila je otmica američkih građana u američkoj ambasadi nakon Islamske revolucije, a kasnije su na spisak dodati i iranski nuklearni i balistički raketni programi, napominje Šankar.

Iran je 2015. godine potpisao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) sa Francuskom, Velikom Britanijom, Nemačkom, SAD, Kinom i Rusijom, obavezavši se da će ograničiti svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija.

Ovo je Teheranu ponovo omogućilo pristup većini imovine koja se u tom trenutku nalazi u inostranstvu, piše Šankar, ne precizirajući tačnu cifru. Iran neće moći da pristupi celokupnoj zamrznutoj imovini čak i ako se sve sankcije ukinu, rekao je 2016. godine tadašnji američki ministar finansija u kabinetu predsednika Barake Obame, Jakob Lu, podseća novinarka Al Džazire.

Podrška rijalu će u najboljem slučaju dati Teheranu pristup približno polovini zamrznute imovine, jer je ostatak već rezervisan za obećane investicije i otplatu kredita, rekao je Lev američkom Kongresu.

Portal Juronjuz navodi da je nakon zaključenja nuklearnog sporazuma Iranu omogućeno da repatrira 4,2 milijarde dolara prihoda od prodaje nafte. I novinar Al Džazire i Juronjuza napominju da je ukupna vrednost zamrznute iranske imovine trenutno nepoznata.

Šankar navodi procene iranskih stručnjaka i medija, prema kojima ona prelazi 100 milijardi dolara, isti iznos navodi i portal Juronjuz.

Iznos odgovara skoro četvrtini iranskog BDP-a, napominje novinar Al Džazire. Teheran je otvorio devizne račune u nekoliko velikih svetskih banaka i na njih deponovao novac kako bi podržao domaću valutu, objašnjava Juronjuz.

EU uz SAD Novi obrt usledio je 2018. godine, kada je predsednik Donald Tramp, za svoj prvi mandat u Beloj kući, jednostrano povukao SAD iz onoga što je nazvao "jednostranim" nuklearnim sporazumom.

SAD su ponovo uvele sankcije Teheranu, a iranska imovina u inostranstvu je ponovo zamrznuta. A američki saveznici, posebno oni u Evropi, uveli su nekoliko paketa sankcija Iranu, napominje novinar Al Džazire.

U septembru prošle godine, Evropska unija je aktivirala sankcije na uvoz, kupovinu i transport iranske nafte, prirodnog gasa, petrohemijskih i naftnih proizvoda, vodeći u objašnjenju iranskog programa obogaćivanja uranijuma.

Aktiviranje mehanizma predložile su prošlog avgusta Francuska, Nemačka i visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.

Evropska unija je takođe delimično zamrznula imovinu iranske centralne banke, tvrdeći da Teheran krši ljudska prava.

Kaznene mere ograničavaju pristup Teherana imovini kao što su prihodi od prodaje nafte, zamrznuti u stranim bankama, objašnjava novinar Al Džazire.

Tačna ukupna vrednost zamrznute imovine nije poznata, ali zvanični iranski izveštaji i stručnjaci procenjuju da ona prelazi 100 milijardi dolara. Većina novca u Kini.

Zamrznuta iranska imovina čuva se u nekoliko zemalja. Čak ni tačni iznosi po zemljama nisu poznati, napominje Šankar, pozivajući se na izveštaje iranskih medija da Japan, glavni kupac iranske nafte, drži oko 1,5 milijardi dolara.

U susednom Iraku ima oko šest milijardi dolara, prema iranskim medijima. Kina, najveći kupac iranske nafte, drži najmanje 20 milijardi dolara, javili su iranski mediji, a Indija sedam milijardi.

Prema izveštaju Al Džazire, oko dve milijarde dolara iranske imovine trenutno je direktno zamrznuto u SAD. Članice EU, poput Luksemburga, drže oko 1,6 milijardi dolara, piše Šankar. U susednom Kataru ima šest milijardi dolara.

Taj iznos je prebačen iz Južne Koreje da se plati Iranu, ali je transfer naknadno blokirao SAD, podseća novinar Al Džazire.

Stotine milijardi odštete

Pre početka prve runde američko-iranskih pregovora u Islamabadu prošlog vikenda, predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf objavio je na Ks da je uslov za oslobađanje iranske imovine zamrznute u stranim bankama bio... Uslov nije ispunjen, ali su SAD i Iran ipak razgovarali, bez uspeha, i sada se pominje nova runda pregovora.

Pored gubitka života, Iran je pretrpeo i veliku materijalnu štetu u američko-izraelskim napadima koji su počeli 28. februara.

"Preliminarni i veoma grubi proračuni procenjuju štetu do sada na 270 milijardi dolara", rekla je portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani ruskoj RIA Novosti, prema izveštaju iranske novinske agencije Tasnim.

Procena tek treba da usledi. Teheran će utvrditi tačne iznose u višestepenom postupku, napomenula je Mohadžerani, objašnjavajući da će prvo proceniti štetu na zgradama, a zatim analizirati budžetske gubitke i uticaj obustave rada industrijskih postrojenja, prema Tasnimu, piše Indeks.hr

Opterećena ratom, iranska ekonomija će se ove godine smanjiti za 6,1 odsto, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj najnovijoj prognozi objavljenoj u utorak. Očekuje se da će se blago oporaviti 2027. godine, uz rast od 3,6 odsto, izračunao je MMF.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.