Početni talas privrednog rasta, podstaknut intenzivnom ratnom proizvodnjom, uglavnom se iscrpeo, otkrivajući ozbiljne strukturne neravnoteže.
Kako bi sprečio da rastući budžetski deficit izmakne kontroli, Kremlj je drastično povećao poreze i proširio unutrašnje zaduživanje, čime guši i paralizuje civilno preduzetništvo u privredi, navodi analiza agencije AP, piše Indeks.
Dvostruka ekonomija
Prema rečima Najdžela Guld-Dejvisa, višeg saradnika za Rusiju i Evroaziju pri International Institute for Strategic Studies (IISS) sa sedištem u Londonu, snažan pritisak rata doveo je do rasta cena kapitala, rada i sirovina. Ova finansijska neravnoteža usmerila je novac i radnu snagu gotovo isključivo u vojno-industrijski kompleks, dok civilna proizvodnja, maloprodaja i javne usluge propadaju pod teretom visokih kamatnih stopa i regulatornih opterećenja.
Iako je istovremeni sukob između SAD i Irana podigao globalne cene sirove nafte iznad 100 dolara po barelu, prvi put od 2022. godine, obezbedivši Moskvi neočekivane prihode od energenata, te privremene finansijske injekcije nisu uspele da reše osnovne makroekonomske slabosti Rusije.
„Kako bi održao rat, Kremlj će biti primoran na prisilnu mobilizaciju ljudskih i materijalnih resursa“, upozorio je Guld-Dejvis, napominjući da će ekonomski pritisci naterati rusku vladu da sistematski ukine „poslednje postsovjetske tržišne slobode, slobodu rada i slobodu kretanja“.
Budžetska rupa i kriza likvidnosti
Stvarnost ove ekonomske stagnacije potvrđuju i interni podaci ruske vlade koji su dospeli u javnost. U dopisu ruskog ministra finansija Anton Siluanov upozorava se da će rashodi za odbranu premašiti ovogodišnji budžet za najmanje 2 biliona rubalja (28 milijardi dolara). Moskva je u budžetu za 2026. godinu za odbranu i bezbednost izdvojila 16,8 biliona rubalja (238 milijardi dolara), što čini gotovo 40 odsto svih državnih rashoda.
Davanje prioriteta vojsci izazvalo je fiskalnu krizu bez presedana. Dok je Kremlj prvobitno za celu 2026. godinu predviđao deficit od 3,8 biliona rubalja (53 milijarde dolara), stvarni deficit je samo u prva četiri meseca godine porastao na 5,9 biliona rubalja (82 milijarde dolara).
Taj manjak predstavlja približno 2,5 odsto ukupnog BDP-a Rusije i označava najveću fiskalnu rupu zabeleženu od početka sveobuhvatne invazije. Kako bi država mogla da funkcioniše, Ministarstvo finansija zatražilo je hitno zamrzavanje 2,9 biliona rubalja (40 milijardi dolara) planiranih mirnodopskih izdataka.
Pored državnog budžeta, i širi ruski korporativni i finansijski sistem pokazuje ozbiljne znake propadanja. Interni izveštaj moskovskog prokremaljskog Center for Macroeconomic Analysis and Short-Term Forecasting otkrio je da je udeo toksične i nenaplative imovine u ruskom bankarskom sektoru tri uzastopna meseca premašivao međunarodno priznati krizni prag od 10 odsto.
Banke pod državnom kontrolom trenutno prikrivaju te loše plasmane prinudnim restrukturiranjem dugova kako bi sprečile širenje panike. Istovremeno, gotovo polovina svih ruskih preduzeća prijavljuje ozbiljna i sistemska kašnjenja u plaćanju od strane poslovnih partnera, što stvara rastući lanac rizika od neplaćanja koji preti zamrzavanjem domaće trgovine.
Problemi na frontu i ukrajinski odgovor
Ovo unutrašnje ekonomsko propadanje direktno utiče na moral stanovništva. Suočen sa operativnim zastojem na ukrajinskom ratištu i raširenim zamorom od rata među civilima, ruski predsednik Vladimir Putin očajnički pokušava da promeni domaći narativ.
Kremlj je značajno pojačao svoje dalekometne raketne i bespilotne napade na Kijev, nadajući se da će spektakularna vazdušna bombardovanja veštački ojačati Putinov rejting u zemlji i uveriti duboko pesimističnu rusku javnost da Moskva i dalje ima stratešku prednost.
Međutim, ovu medijsku kampanju sve više potkopavaju ukrajinske protivmere. Tokom protekle godine Oružane snage Ukrajine izvele su uspešne lokalizovane kontraofanzive kako bi povratile okupirane teritorije. Još važnije, Kijev je primenio sopstvene „dalekometne sankcije“ – koordinisane operacije bespilotnim letelicama za duboke udare na ključnu infrastrukturu unutar Rusije.
Ovi precizni udari već su onesposobili i smanjili ruske kapacitete za preradu nafte za procenjenih 10 odsto, prisiljavajući energetske kompanije da zatvaraju aktivne bušotine. Fizičkim uništavanjem rafinerija i fabrika oružja koje finansiraju i opremaju vojsku, ukrajinske jedinice za duboke udare nanose dvostruku – političku i ekonomsku – štetu, gurajući već neuravnoteženu i krhku rusku ratnu ekonomiju bliže sistemskom bankrotu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)