"Ne mogu da izmirim dug jer i dalje moram da koristim kreditne kartice na kraju meseca da bih kupila namirnice i gorivo. Plaćam račune, ali zbog kamatnih stopa, one stalno rastu. Osećam se prevarenom", rekla je ona.

Kenon ima 39.440 dolara duga na kreditnim karticama raspoređenog na 19 kartica sa različitim kamatnim stopama, od 12,15 odsto do 34,99 procenata. Problem je počeo da se pogoršava sa koronavirusom - izgubila je posao koji je radila kao penzionerka.

Od tada se oslanja na minimalne fondove za pomoć usled pandemije, socijalno osiguranje i penziju. Kreditne kartice su joj pomogle da ostane na površini, koristeći ih za gorivo, namirnice i popravke kuće. Iako je plaćala najmanje 25 dolara više od minimalne mesečne uplate, kamatne stope su je sprečile da smanji svoj dug.

Jedini način na koji veruje da može da otplati svoj dug jeste kroz niže kamatne stope. Ograničenje kamatnih stopa podržavaju i demokratski i republikanski zakonodavci, pa čak i predsednik Donald Tramp - nedavno je predložio ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice od 10 odsto, predlog koji su promovisali zakonodavci poput senatora Bernija Sandersa.

Kompanije i lideri u finansijskom svetu rekli su da bi ograničavanje kamatnih stopa na kraju imalo negativan uticaj na potrošače jer banke mogu ograničiti svoje ponude, terajući više ljudi na rizičnije izvore kredita. Dug po kreditnim karticama u SAD je na rekordno visokom nivou. Inflacija i visoki troškovi života teraju potrošače da se okreću kreditnim karticama kako bi kratkoročno preživeli, dok ih visoke kamatne stope vuku nadole dugoročno.

Ekonomski uslovi igraju značajnu ulogu u visokim stanjima na kreditnim karticama, rekao je za Biznis insajder (Business Insider) Adam Rast, direktor finansijskih usluga u Američkoj federaciji potrošača.

"Plate ne rastu tako brzo kao troškovi života. Ljudi se bore da prežive. Koriste svoje kreditne kartice kada im je teško da sastave kraj s krajem, a ponavljajući se u desetinama miliona domaćinstava, rezultat je porast duga po kreditnim karticama", kazao je on.

Kenon je rekla da bi Trampov predlog o ograničavanju kamatnih stopa napravio ogromnu razliku za nju. Od razvoda 80-ih, radila je više poslova istovremeno, uključujući rad za Koka-Kolu tokom dana dok je noću čistila poslovne zgrade.

Kasnije je radila u računovodstvu sa punim radnim vremenom, a vikendom je delila uzorke u prodavnicama prehrambenih proizvoda do penzionisanja. Sada radi skraćeno radno vreme zarađujući oko 400 do 500 dolara mesečno, i smanjila je broj sati kako bi sačuvala svoje zdravlje. Čak i ako bi tražila još posla, ne bi bilo lako; američki poslodavci zapošljavaju po jednoj od najnižih stopa od 2013. godine.

"Ova zima je hladna. Moj račun za struju prošlog meseca je bio 200 dolara, a očekujem da ću dobiti račun od oko 300 dolara za sledeći mesec“, rekla je Kenon, dodajući da je održavanje njenog doma i zemljišta povećalo njen dug.

Ipak, mnogi ljudi koriste kreditne kartice iz razloga koji prevazilaze sastavljanje kraja s krajem. Na primer, nagrade za putovanja mogu motivisati ljude da kupuju odmore i druge putne troškove svojim karticama.

Anketa Bankrejta iz 2024. godine pokazala je da su ispitanici prijavili visoku upotrebu kreditnih kartica za medicinske troškove, previše diskrecionih troškova i renoviranje kuća. Izveštaj AARP-a iz 2025. godine pokazao je da je dug po kreditnim karticama najčešća vrsta duga među Amerikancima starijim od 50 godina, a vlasnici kartica ih koriste za svakodnevne troškove i troškove stanovanja.

"Oduvek sam pokušavala da uštedim nešto, ali je došlo do toga da sve ide na kamatu", rekla je Kenon.

Pokušala je da kontaktira neke od svojih banaka kako bi smanjila kamatne stope, ali bezuspešno. Kenon je nedavno poštom dobila pismo odbijanja od Sitibanke - gde ima kamatnu stopu od 28,49 odsto, u kojem se navodi da je njihova odluka "zasnovana, u celini ili delimično", na informacijama njene agencije za izveštavanje o kreditnoj sposobnosti.

"Na osnovu vašeg kreditnog rezultata, vaša trenutna godišnja kamatna stopa je jednaka ili niža od godišnje kamatne stope koju nudimo potrošačima sa istim kreditnim rezultatom koji se danas prijavljuju za isti ili sličan proizvod kreditne kartice", navodi se u pismu.

Kamatne stope na kreditne kartice su stalno rasle tokom poslednje decenije. Prosečna stopa iznosi skoro 23 odsto godišnje, prema Federalnim rezervama Njujorka, u odnosu na oko 12 odsto pre deset godina.

Rast je rekao da su kompanije kreditnih kartica, a posebno one koje upravljaju karticama prodavnica sa najvišim kamatnim stopama, "neverovatne mašine za profit" koje su vešte u privlačenju potrošača za određene proizvode. 

Motivacija kompanija da naplaćuju visoke kamatne stope mogla bi da ide dalje od profita, navodi se u analizi Federalnih rezervi Njujorka.

Kamatne stope bi mogle da nadoknade gubitke kada kupac ne izvršava obaveze, navodi se u analizi, zajedno sa operativnim troškovima, kao što su troškovi marketinga, koji bi mogli biti ugrađeni u kamatnu stopu.

"Možda ćete reći: 'Zašto im jednostavno ne daju nižu kamatnu stopu, pa im onda neće biti potreban marketing jer će ljudi doći po nižu kamatnu stopu?' Ali ljudi ne dolaze po nižu kamatnu stopu. Oni reaguju na marketing", rekao je Itamar Drehsler, jedan od autora analize.

Na primer, potrošače bi mogla privući vremenski ograničena niska godišnja kamatna stopa ili određene nagrade ili poeni, bez razmatranja da je promocija privremena i da li mogu da priušte višu kamatnu stopu u budućnosti.

Kenon osigurava da vrši barem minimalnu mesečnu uplatu na svim svojim karticama kako ne bi previše zaostala. Ona koristi ček socijalnog osiguranja da pokrije oko polovine svojih računa, a na kraju svakog meseca prebacuje deo novca sa štednog računa na tekući račun kako bi pokrila preostale troškove - ostavljajući joj tek toliko da plati malo više od minimalnih uplata kreditnom karticom, ali ništa dodatno.

Rešavanje problema kreditnih kartica

Kamatne stope na kreditnim karticama su retko pitanje koje je dobilo dvostranački dogovor. Zakon o kreditnim karticama iz 2009. godine zahtevao je od kompanija da obaveste klijente o povećanju kamatnih stopa najmanje 45 dana unapred i postavio je ograničenja na radnje kao što su zakasnele naknade i naknade za povlačenje sredstava. Međutim, zakon nije ograničio kamatne stope ili povećanje stopa.

Zato je ponovo pokrenut pritisak da se ograniči kamatne stope. Tramp je početkom januara pozvao na jednogodišnje ograničenje kamatnih stopa od 10 odsto, rekavši u objavi na Truth Social da "više neće dozvoliti da američku javnost 'varaju' kompanije kreditnih kartica koje naplaćuju kamatne stope od 20 do 30 odsto, pa čak i više".

Nedavno je preko 55 organizacija, uključujući Američku federaciju potrošača i NAACP, pozvalo zakonodavce Predstavničkog doma i Senata da usvoje dvostranački zakon koji bi ograničio kamatne stope na kreditne kartice na 10 odsto tokom pet godina. Istraživanje Univerziteta Vanderbilt pokazalo je da bi predlog mogao da uštedi 100 milijardi dolara godišnje.

Kompanije kreditnih kartica su se usprotivile predloženim ograničenjima. Koalicija bankarskih grupa je u zajedničkom saopštenju, kao odgovor na Trampov predlog, saopštila da bi ograničenje od 10 odsto "smanjilo dostupnost kredita i bilo razarajuće za milione američkih porodica i vlasnika malih preduzeća koji se oslanjaju na svoje kreditne kartice i cene ih, upravo one potrošače kojima ovaj predlog namerava da pomogne. Ako bude usvojeno, ovo ograničenje bi samo usmerilo potrošače ka manje regulisanim, skupljim alternativama.

Džejmi Dajmon, izvršni direktor JPMorgan-a, rekao je na nedavnoj konferenciji o zaradi da bi ograničavanje kamatnih stopa na kreditne kartice moglo da ograniči pristup kreditima za kupce sa nižim kreditnim rezultatima.

Te skuplje alternative uključuju brze kredite, koji obično naplaćuju visoke kamatne stope i naknade koje potrošačima mogu biti mnogo teže da izbegnu nego kreditne kartice, rekao je Rast. Izvršni direktor SoFi-ja, Entoni Noto, rekao je da je njegova kompanija spremna da odobri lične kredite potrošačima, ukoliko se uvede ograničenje kreditnih kartica.

"Oslanjanje na kreditne kartice je skupo, ali je važno ne zaboraviti da one i dalje dolaze sa zaštitom. I dalje koštaju manje od zajmodavca koji daje brze kredite. I dalje je lakše rešiti problem sa kompanijom koja vam je izdala kreditnu karticu nego sa kompanijom koja nudi opciju „kupi sada, plati kasnije", naveo je Rast.

Kenon čini samo delić od 1,28 biliona dolara duga po kreditnim karticama u SAD, i rekla je da prepoznaje da je drugim ljudima gore nego njoj. To ne čini njenu situaciju manje bolnom. Ona fizički ne može da radi više poslova, a ako bi sav svoj novac uložila u kreditne kartice, ne bi mogla da održava svoju imovinu i da priušti svoje osnovne potrebe.

"Nikada nisam mislila da ću biti u ovoj poziciji. Samo preživljavam", zaključila je ona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.